Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama sdruženih odreda : sa kartom šire okoline Niša u razmeri 1:75.000

РЕШЕЊЕ ДЕВЕТНАЕСТОГ ЗАДАТКА 227

пријатељ; али то не сме да буде од тако пресудног значаја, да се не предузме енергичан напад, кад остале прилике то налажу.

Пошто из целога стања ствари потиче, да одлука команданта леве колоне треба да буде у основи енергичан напад, пошто се маршевна колона упути и постави у најподеснији за то положај, то сада командант има да реши, како да изврши ту припрему за напад и како да се за борбу развије. Као и раније што смо говорили, тако и овде, командант треба да се реши на које крило да управи свој главни напад. Ако би командант управио свој главни напад противу левог крила трупа непријатељевих, које су се појавиле противу ове колоне, тада би он, с једне стране, притеснио моравску дивизију, те не би имала довољно и угодног простора за свој развој. а, с друге стране, непријатељске су колоне тако близу, да то не би био напад на лево крило непријатељске десне колоне, него би био напад на општи центар непријатељски, што ни у колико не би било разложно, јер је и у погледу земљишта туда напад тежи. С погледом на ово, команданту остаје, да, уз јако ангажовање непријатеља с фронта, изврши главни напад на његово десно крило са обухватом истог. Овим се, истина, не постиже то, да се, у случају успеха, оцепи једна непријатељска колона од друге, него да се натерује ка другој. Али то је, као што смо и раније видили, споредна ствар; главна је ствар да се непријатељ победи, а напад на десно непријатељево крило нуди више изгледа на победу. Сем тога, у случају неуспеха, нападом на десно непријатељево крило, има се позади себе погодних прихватних положаја, док нападом на лево крило — нема. Нападом на десно крило и у случају неуспеха моравске дивизије боље се може прихватити и заштити њено повлачење.

Командант леве колоне овако мисли за себе, но непријатељ није заузео положај и не стоји на њему, него се креће на сусрет; не оставља дакле слободу рада и иницијативу команданту леве колоне, него изгледа као да тежи, да му је преотме и да га принуди на одбрану, или бар са спуштањем низ Бели врх у Г. Матејевац, да дође у тешњу везу са својом левом колоном преко Кнезсела. При сусретним борбама, обично је тежња једне и друге стране, да у развијању у борбени поредак из маршевног поретка и у нападу, једна другу предухитри: да јој преотме иницијативу и принуди на одбрану, Она страна, која буде предухитрена, ограничава се тренутно на одбрану на каквом угодном положају, на који се може прикупити и за борбу развити и стара се, да непријатеља задржи, док се за борбу не развије, па одмах прелази у напад; јер се само нападом постижу позитивни резултати, као што је ово већ раније речено. У овом нашем примеру, непријатељ се налази у погоднијим околностима него лева колона,

15"