Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

19 2 діо непріятно причивймо} оставляй юЋи Промыслу Неба оно , шо одЪ насЪ ке за виси, и гсвореЋи сЪ Дави домЪ : Создавай охо, не узрнтЪ лн ? ІІре. мудрый СодѢшель све є мудро распо. ложїо, ако мы то и не доетизамо. Може ли ко дождевые изброиши каплѣ? или песакЪ изчислшпи морскїй? ил5 бездну Пуниіне шакомЪ почерпсти ? Сва є Земля наша, у сравненію Свега, само єдна малена точка. А мы, іна морамо дакле бытн? пакЪ смо тако суетни, да на подобіе оне шале , N05 рота паїатиз, ВЫСОКОумствуемо! Али пакЪ (безЪ суєславїя) есмо, хвала Богу, довольно5 понеже онай, кой е у безмѣрномъ разстоянію многочисленна створїо Сунца, онЪ є истый и нашЪ ТворацЪ: и премудрость нѢгова заисто нїенасЪ неразумно и залуду создала. Всесилный ниша не твори за ншца. Потаідимосе само сЪ наше сшране, да се не покажемо нѣга недостойны. Овде ми долази на паметь, да Ће ласно ко помыслитр, да я определявамЪ задовольство, како само участїе добродѢтелны душа: а мы видимо не редко, да се излїи, и неправедны, и сладострастнїи люди задоволяваю и услаждаваю у злобами своима. Правда, да страхЪ и трепетѣ нападана човека, кадЪ Чита у Історїи , како су некїи люди МОГЛИ ЗЛИ быШИ, Неронн, Каллїгуяе, А іаи