Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

♦§мм^§* 195 шолико учтивости и разсудка у себи имаде , у тай часЪ заборави отвраіценїя своега узроке , и бьіва принудьенЪ обтега задовольства соучастникомъ быти: често и самЪ на себе жали ( ако нїе сасвимЪ у зловолѢнїю отверднуо ), да тако многямЪ благопріятномъ човеку зло жели. СвакомЪ є жао, да таковїи изЪ собранія изыдьу, кои полакЪ увеселЪнїя са собомЪ однесу. Но примЂтимо пакЪ и ово, да поглавитый предмЪтЪ свакога Наравоученїя у тому се состоя , да люди паметнїи и больїи постаю. Реторїка и Стїхотворенїе даю себи различне слободе: али Наука Нарава никада не валя да показуе црно за бЪло, и напротивъ. Свакога веселяка не представлямо мы овде за подражанія достойно лице. ЧестокрашЪ при части и веселю радо се гледа и слуша єданЪ таковый веселякЪ, коега нико разуманЪ не бы ни за особитога совѣтника, ни друга, радЪ имаши ; нити бы му смео какву тайну вовЂрити , киши то узаймити. Ко жели у содружеству благопрїятанЪ быти , дужанЪ е сприлагатисе кЪ прочима, кои се у шоме содружеству находе. Ко є вышшега степена и чина, и хоЋе, да му се никада дужно почитаніе не изоставля^ ко е сЪ пространномъ N з иау-