Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

4$о0&. 301 сшвовашя у болъїй кредїшЪ постави ? А да є то тако, како іцо свїю Народа Списатели о себи утверждаваю, то бы до садЪ истина всеобіца на Свету постала; нити бы медьу людма толике кавге и противословїя бывала, Гдигодь нєйма свЂта исшине, ту влада мракЪ прелести; и лажна обсЂна заблужденія ума показуе людма оно, іцанїе, или другоячїе, него то є. Одтуда слЪдуе, да често желимо итражимо оно, іцо намЪ с на вредЪ , а бЪжимо одЪ полезнога и спасителнога. И тако бѣдный человЂкЪ , мыслеЋи и твореЋи на криво и како не валя, иде и ташисе самопроизвольно кЪ своей погибели. И за то су ц'Влїи и храбрїи Народи пропадали, и пропадаціЋе. ЧловекЪ се назывлЂ, по уму, по словесности, по способности познаня истине , созданъ по образу и по подобію БожїемЪ. Ако онЪ савь свой трудЪ и подвигъ, и сву свою честь и славу, у тому полаже, да одЪ данЪ до данЪ совершеннїи быва; то есть, да све то-вышелюби, жели и избира оно, іцо е за всегда и у свакомЪ призрЂнїю справедливо, честно и похвално: то ти є онЪ управЪ по образу Божію и по подобію. И кадЪ се ова мудрованія у єданЪ ц’Влый НародЪ уведу и укорене , та да Ће та.тЏа.~