Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

211 ву лепога имена, како своега собственника, тако и свое Нанїе, познавали^ ту су мужество за всевысочаіішу и вытежску добродѣтель вменявали и признавали, у стародревня времена ова е добродѣтель велике и непобѢдиме дуте у число полу-Богоза возвышавала и полагала. На овый су начинЪ понятія мужества , чести и славе союжена и соєдинѢна, тако да оиде, г ди перво познамо, ту и друга два, као ономЪ сродна п природна, придодаемо. АлинасЪ здравый разумѣ опоминѢ и увѢтава , да се мы овога предразсудка и предувѢренїя добро чувамо, и да разсуждавамо: Воюе ли ко за обгцу ползу и слободу, или за обціе зло иудрученїе -0 воюе ли сѣ праведнымЪ и человѣколюбивымъ МархомЪ АгрелїемЪ за человѣческога рода благополучіе, или сЪ кровопїяма , НерономЪ, КаллїтуломЪ.: или сЪ каковымЪ новымЪ АтїломЪ, на опустошеніе и погибель Землѣ и /Іюдійд воюе ли ко, на конацЪ, за разширекїе лепы Наука й обціеполезны Народу заната: єднымЪ словомъ, велимЪ : воюе ли подЪ баряны свѣта и истине, или подЪ лютымЪ бичемЪ незнаня , мрака, лажа , суевѣрія , вампура, вешица, и глупога варварства. Овде се оѢе здравый разсудакЪ, да се распозна и различи мужество ддбродѢтелнога и просвеО я іден-