Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

і5 нЬчєсовому нашему уговору, я дошао (їїхЪ за ны-імЪ у СергЛ'ю. Но мени онамо никако не бы пуша: о! да, у ед ну руку, ннкада не бяше прешао ни онЪ!

„у ослободьенной отЪ Ту„ рака Сербіи, каквагодь послЪ нЂзи„ на полїтїческа буде судбина, гово„ раше ми онЪ овде и у Терсту, ва„ ля да примЂрЪ, БрашацЪ ! нашему Роду дамо, даучишельи н'Вгови не „ заслужую, да се увЪкЪ боре и дан„ губе сЪ невольнымъ убожесшвомЪ ,, и сЪ бЪдномЪ скудостью. Купит„ Ііемо домЪ и сїінноизобилный вер„ тоградЪ: и вы валя да ми се оже„ните; и то сЪ таквомЪ женомЪ, „ любимый мой! коя Ће, како вы муж„ скудЂчицу, тако она младе кЋери, „ наши Вытезова обучавати и обра„ зовати “ Обаче мое, по отшествїю нЪгову, дуго и мало не отчаянно нездравіе; напрегнута мїрска ондаполїтїка; и моя правична, и безЪ тога двога, пуна неохота — свакїй часЪ: Єто Тураха лодЪ БеоградЪ! — не дадоше ми, найсердечнїему БлагодЪеву отЪ мене захтЪванью удовлетворишь БележимЪ ово, да се зиа пра-