Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

35 Произвести чету ученика у безбройномЪ сонму прїетеля. До найпоелѣ и у враждебника Одобренье найѣи свон желя! Дождаш'’ сердцу свомЪ догадьай драгїй, Давны свои предмѣтЪ гаданія ! Ту се трудипг’ *— сЪ трїумфомЪ — надЪ Враги : Ш пунЪ уснуш* благи чаянія. ..... • Єво, Сербльи ! слабе живописи ОБРАДОВИЧЬ ДОСІѲЕА славна, КогЪ се име сЪ дивны Мужы выси! Дика наша Свѣту є ша явна. Но такову живопись претрудну НекЪ изверше перомЪ веѣїи Дари: А лодосГностъ лица неоскудну Я ѣу болѣ кпстпїю и шары. Єсте нетто, ком* се умЪ нашЪ диви; Видѣти му и обличье вѣрно: Чини намЪ се, као да є онЪ живый; И чувство е наше пуномѣрно. Благо мени! шшо мой бяше жребій, — СЪ отслугомЪ ми сердца благодарна Да с’ искусство мое употреби Ради Мужа тако небопарна! С 2 По-