Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

Али ће Бога заболети људска заслепљеност и он ће људима послати спаситеља.

Оволико колико смо овде успели саопштити утврђује две ствари, које су, углавном, и биле предмет спора у нашој књижевној критици: везу Његошеву с Милтоном и величину Његошева спева. Види се несумњива разлика у песничким задацима, али исто толико и поклапање у предметима заједничке обраде. Али ако не може бити никакве сумње у Његошев дуг Милтону, нема сумње да тај дуг: није пресудан за вредност Његошева спева. Његош је на пет пута мањем простору дао једно у сваком смислу ретко дело. Близина у стварима које су чист производ песничке фантазије, које је Милтон имао више него ма који други песник, још јаче истиче дубоку разлику у основном смеру стварања свакога од њих. И кад одмеравамо утицај који је Милтон вршио на Његоша, не смемо сметнути с ума да је ту најпресуднија употреба коју је Његош направио од онога што је нашао код Милтона, оно што се родило из додира двају песника. Срела су се два велика духа два највећа песника двају народа, тако да кажемо, на заједничком послу. Срели су се онако како су се таман век раније срели два највећа научно-философска духа наших двају народа: =Ђђутон и Бошковић, опет на заједничком послу, који заслужује бити предмет специјалних изучавања. Није пресудно докле иде Његош трагом који је утро Милтон у свом спеву, већ изнад свега шта је тај сусрет значио за њега као песника. С тога гледишта за нас је много важније што је Његошев примерак Изгубљена раја био пун забележака са стране, неголи број чињеница и имена, која су им заједничка. Није пресудан ни број истоветних израза, које су неки утврдили, ни материјалних података, већ дејство једне величанствене визије на дух другог великог визио-