Mladi borac

крнла долазиг Ј Лазар Зиројовић камандир II рањен тешко ’ Ахало касније 'И Josa Раковић-размрскана му лева рука 1 .Код другова се вкди жалост и огорчење противу непријатела. 'Рашен ’Храни г ,Мићко ,Милан погинуо Миле Милчић и Глумац,рањен Алекса Блелица командир lII.i реносе др-угове. Стрељачки строј полако поче да. се помиче напред. Пушке су се јаче прктегле а из очиЈу сипају варнице.Иада други пут команда-Омладински оатаљон-јуриш.Застајања нема. Заклони више нису важни. Пао jc Глумац и Миле Милчић остали су рањени.Треоа их светити. Борци жељни осветс не виде ,ништа око себе сем непријатеља.Штекћу маши.нке и грокте пушке,пева се заупокојена молитва дражиновским бандама. Непријатељ je окронуо леђа. Заплењено је три пушко-митраљеза. Тучемо их њиховим аутоматским оружјем коле смо запленкли. Делови батаљона настављају гоњељо потученог непријатсља,На бојном I;ољу су лешеви издајника.Ту и тамо чује се по нека пушка. Непријатеља не може већ ни ?4втак да стигне. Батаљон се полако окупља.Ту су и другови из осталих батаљона коли су пом-агали. Би-тка je завршена .Веселост због победе помрачују пали и рањени другови.На положају су 35 мртвих издајкика, чија тела затрпава снег. Народ из околине за време борбе говорио je; ''Не болте се.нас и слободну терито{)изу бране наше храбре бригаде.На Балом Камену су омладинди из v’ бригаде.Ту je омладинскм батаљон ' 'Омладински батаљон,т6 правац Јабучево ' .Тихо и скромно,без б.уке и песме,дисциплиновано као и увск,омлодински батаљон je кренуо у нове борбе-нове победе. АЦА HABJiOBi/ln

ОМЛАДИНKE ЦРНЕ ТРАВЕ

Су овој тепжој данашњој борби коЈа се води лротив окупатора и издајника нашег народа и свих оних који теже да уништ*е наш народ,ступиле су и ступаду омладинке Црне Траве.Неписмене' сељанке,које су чувале овце, руководила их љуоав према браћи и оста Лим друговима који су се налазили у партизанским редовима,Радећи и превијајући -рањене другове у позадини, трчале су и дању и ноћу,носећи јело друговима у планину,,после тога одлазиле су у одре-д не жалећи оне лепе девојачке спреме*што су cnpeмале по 6-7 година,а неке су дхрвакху своје дарове делиле са друговима у батаљону. Дуго времена другови су носили њихове везене чарапе,марамице, кошуве,џемпере и остале ствари.У чети су им другови пружили вслику помоћ, да се политички и вознички оспособе,тако да су неке постале комесари и политделегати.Развијајући се тако неке су напредовале толико да су служиле у четама и батаљонима као пример храбрости и дисциплине. Борећи се против непријатеља многе су и своје животе дале за бољ.у и срећнију будућност нашега народа. Свесне да треба да жртвују све за оорбу.радо су кренуле по ра.зним бригадауз Јабланице,Црне Траве и Македонизе. да и на тај начин послуже за примег онима који неће да се одвоје од свог завичаја. Када су кренуле у борбу,руководиле су се примером совјетских омладински које својом пож.ртвованошћу и истрајчим радом задивљују цво свет како на фронту тако и у позадини.Такс су омладинбке Црне Траве где влада сиромаштво и које су цео свој живот и своју младост проводиле без своје браће и очева који су своје животе узидали у београдским устале у борбу. КАДА