Mladi borac

Одлуке и декларација Велике антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије

У слободном Београду 850 делегата свих крајева Србије донели су историске одлуке за српски нерод. ОДЛУ К Е : 1. Да се главни Народно-оспободилачки одбор Србнје прошнри и рекокструнше у Антифзшистичку скупштину народног оспобођења Србије, која 'ће бнтн највише законодавно и извршно дародно претст&вничко тепо, носипац суверенитета народа и држава Србије и орган државне власти дегаократске Србмје, као равноправне федералне јединице демократске федератиане Југославије. 2. Прву Антифашистичку скупштину народног ослобођења Србије бира Велика антнфашистичка народно-ослободилачка скупштина Србије на свом садашњем сазиву. У њу мора бити избрано најмање 250 народних посланика. Касније скупштине биће биране непосредно на нзборима. 3. Антифашиетичка скупштина народног ослобођења Србнје бира своје Претседиштво које се састоји од претссдника, три потпргтседннкг, једног секретара и најмање 25 чланова претседништва. 4. АСНОС врши власт на својим редовким н ванредним сазивмма, а у времену између два заседања преко свог Претеедништва. Извршну власт вршн-Антифашистичка скупштина народног ослобо ■ђења Србнје преко свог Претседништва и преко народне владе Србнје. 5. Док се не образује народна впада Србије њене fce послове во днтн Претседништво Антнфашисткчке скупштине народног ослобођењз Србије преко посебних отсека за поједине гране државне управе. 6. Претседништво Антнфашистичке скупштине народног ослобођењз Србије, односно народна влада Србије одговарају за сзој рад Антифашистичксј скупштини народног ослобођења Србије. 7. Претседништво Антифашистичке скупштине народног оспобођења Србнје, одно-ско, нзродна впада Србије доноси рашзња и наредбе к? основу законских одлука Антнфашистичке скупштине народног оспобођења Србије, на основу законских одлуна Антифашистичког већа иародног оспобођења Југославије и на оснозу решења м наредба Кационалног комитета ослобођења Југославнје. 8. Сае законске одлуке Антнфашистичке скупштине народног ослобођења Србије обнародују се са потписом њеног претседника и се^кретара. 9. Све досадашње одлухе и прописи Главног народно-ослободилачког одбора Србије престају са овнм да важе укопико су у супротностм са одредбама ове одлуке. Поред ових донете су одлуке о установи Суда за суђење зпочика и преступа против српске националне части и о успостазњању Земањске комисије за испитивање зпочина окупатора и његозих помагача. ТИТО НАРОДНИ ХЕРОЈ Скупштина js с одушевгкењем примила предлог Претседништва да учнни предлог АВНОЈ-у о проглашењу двуга Јосипа БрозаТита Народним херојем. ДЕКЛАРАЦИЈА о одобрењу рада народних претставника Србије на II ззседању АВНО.Ј-а I, У току своје историје српски народ је водно гешке ратове М дизао устанке за своју слободу и независност. У тој 1 борби он се често ослањао на homolv других слободољубивих народа, —■ а у првом реду словенских народа и нарочито вепиког руског народа. Српски народ тежио је при томе увек за стварањем једне заједннчке Јужних Сповена, у којој би сви Југословени били окупљени као равноправна бра-Ка. Он никад није имао тежњу да своју државу и свој напредак |чзгради на угњетавању јужнословенских народа. Зато је тежњама српског народа одговарала само таква заједннчка држава Јужних Словена у којој би сви народи бнли равноправни и једнако уживали право да се слободио определе било да као равноправни чпан живи у истој заједници са осталим југословенским народима, било да добровољно изађе из те заЈеднице. Срби из Србије увек су тежили да буду у што тешњој заједници са својом српском браћом изван Србије и помагали су њихову борбу за националну слободу и национална права, али сви напредни слободољубиви синови нашег народа знапи су да Срби ван Србије могу добити своја национапна права само са остваривањем братства и јединства са братским јужнословенским народима, са којима живе на истој територији, само уз поштовање слободе и националних права тих народа и само у заједничкој борби са њима против заједничког непријатеља. 11. Противно таквим демократским и слободарским тежњама најбољих људи српског народа, реакционарне велиносрпске кпмке уве«

су ишла за тим да љубав српског народа за епободу и незаеисност и његову спремност да ту слободу и независиост брани до последње капи крви, искористе за приграбљивање туђих територија, за угњетавање других југословенсних народа. Те кпике гледале су у стварању јединствене јужнословенске државе снмо могуЦност за успостављање своје хегемоније нзд јужнословенским народима у циљу да их денациоиализују, да спрече њихов слободни културни разаитгк и да их енономски поробе. За све време постојгња старе Југосл.звмје, те су кпике на делу спроводипе такву угњетачку попнтику према осталмм братским народима, да је наместо братства и јединстаа међу њима дошло до тешких националних раздора и међуссбне борбе. Исто тако те су клике водипе политику распиравања шовиннстичке мржње против других јужносповенских нзрода код Срба изван Србије, а у првом реду нзмеђу Срба и Хрвата. I!l. Последице те реакционгрне шовинистичке помитике бипе су страховите не само за целу државну заједницу, него наречито и у првом реду за ерпскм народ, како у Србнјн тако и свуда изван ње. ш напуштен од евојих ранијих управљача узео је српски народ своју судбину у своје сопствене руке како у самој Србији, тако и у* свимђ кра 1 јевима где Срби жиае. Отпсчевши борбу за своју слободу, национа!пну част и независност, српски народ је схватио тешку поуку догађаја и дао се на остваривање елободољубивих, истмнски демократскн и пламенитих тежња најбољих својих синова из своје раније историје. У народно-ослободилачкој борби у оружаном устанку против мрских фашистичних разбојника и њихових спугу, срлски народ је од првог часз пружио братску руку свим осталим братским народима, гледајући у њима себи равнопрзвне народе и свестан да до свог национапног ослобођења може дођн једино у брзтској, заједничкој борби са њима, Кроз ту заједничку борбу Срба са остапим јужноспованским народима, г> нарочито Срба нзван Србије еа хрзатском и муслиманском бра-Цом са којима живе на истој тернторији, исковало се први пут у историји свих јужних Сповена истинско братство и јединство њихово, тако снзжно дз га више никаква сила не може раскинути. Ово једкнство дошло је до изражаја на Другом заседању Антифашистичког веЦа народног ослобођења Југославије концем нсвембра 1 943 г., чије су одпуке донете уз пуну сарадњу и' једнодушИос,’* народннх пргтставннка Србије. Чврсту основицу тога братства и јединства сачињааа начепо да сваком јужнословенском народу припада право еамоопредељења до отцепљења и право да се добровољно уједини са другим њзродима. На тој оснозици одпуком Другог заседања Антифашистичког ве-ћа народног ослобођења Југославије добровољно су се ујединили у нову братску заједнмцу, своју заједиичку домозину федеративну Југославију. !V. Сматрајући да историске одлуке Другог заседања Антифашисткчког eefca народног ослобођења Југославнје одговарају жнвотним интересима српског народа и Србије, Велмка антифашистичка народноослободкпачка скупштина Србнје у потпуности ОДОБРАВА И ПОТВРЂУЈЕ рад претставника Србије на Другом заседању Антифашистичког веl;а народног оспобођења Југославије одржаном у Јајцу 29 новембра 1943 год. Велмка Антифашистичка народно-ослободилачка скупштинз Србије изјављује да t\e се српски народ и даље непоколебљиво борити за учвршћење к потпуко оствзрање одлука Другог заседања АВНОЈ-а, јер је то највепа гаранцнја да Тче Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Црногроци, а исто тако и муслимзни бнтн задовољни и среЦни у такво] слободној, истинскн демократској и братској заједницн равноправних народа. Српски народ је са одушевљењем и одобравањем прихватио од,пуку којом су Антифашистичко веЦе народног ослобођења Југославије н Нзционални комитет оспобођења Југославије постали највиши претставништва суверенитетз нгрода и државе Југоспавије као целине. Велика антифашистичка народно-ослободипачка скупштина Србије једнодушно одо-брава одлуку Другог заседања АВНОЈ-а о избегличким владама и монархији. Скупштина лодвлачи да је народ Србије у току три и по године своје оспободнлачке борбе био стално најближи сведок и непосредна жртза свих злочина и зверстаза која су учињена у име монархије. Због тога Велика антифашистичка народноослободилачка екупштина, свесна да je то дужност у првом реду народз Србије, нзјављује да Це народ Србије, кад за то дође зреме, јасно дати израза својој сувереној вољи у пнтању уређења Србије и Југославије и решити га у пуном јединству и сагласкости са својмм демократским тежњама, које су истоветне са демократским тежњама свих јужнослозекских нзрода.

У скупшгини: претседник др. Иван Рибар између бугарских двпагата

2

МЛАДИ БОРАЦ

Број 12