Mladi borac

ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ

Пре кратког времена наша омладииска лелегација вратила се из Далмације. У сваком месту, где се делегација појзвлла, била je одлично примљена. Некада заваНена, омладина хрватских и српских села, која се за време усташко-четпичког терора гложиЛа, сада је потпуно изменила своје држаше. Честа је појава да српска омл.адина под кационалном заставом и с песмрм одлази на рад у суседно хрватско село, да помаже при обради земље. Исто тахо и хрватска омладина излазн на српске њпве да ради. Многи су срећни што им се указује прклика да говоре са нама и већ у првој речЛшци нам изјављују да су за Тита, народну власт и јединство свих -наших народа. Један старац који је за нашу борбу дао све што ]е имао, каже: »оа те Moje муке добио сам слободу и народну власт, а остало ћемо добнти кад дотучемо швапску звијер«. Народ Далмације за окупације много је пропатио. На све страке попаљени домови и жене у црно завијене. Али та згаришта к жртве имају нечувену снагу; она су повезала Србе и Хррате у заједничко] борби протио непријатеља. Народ је увидео да му не прети опасност ни од брата Србина, ни од ората Хрвата, него од зликоваца попа Ђујића и усташе Фрковића. Далмација је опустошена и зато је и>ена омладина прегла на рад да је нонобо подигне. У лепом, никад неодиарођеном Задру, омладина марљиво ради на поправци путева, кејова и порушеннх зграда. У Шибенику још рано yjj'Tpy омладина чека на »Пољани« да добије распоред за рад. Радови на поиравци једне фабрике при крају су. На њима се нарочито истиче омладина из Коњеврата. У самом Шибенику радн се на подизању паркова и чисте се рушевине, којг Сметају саобраћају. На свии овим радовима запослено ]е

око 12.000 омладикаца и омладинки. Видну помоћ нашо) морнгркци указала je омладина помажући при оспособљавању сплчтског бродоградилишта. (Јд гомила рушевина, марљпвим радом начињеке су радионице ко)е већ сада врше поправке на бродовима. У тим радионнцама највећкм делом ради омладпна Сплита и околиие, омладина ксја je у овсј борби дала очеве, браћу и сестре. Та омладина иде по неколико часова пешице да би дошла на рад, она у храни оскудева, али ради ударнички не тражећи никакву плату. У ДалмациЈи има доста рањеника, који се опсрављаЈу по г.овратку из италијанских болница. За време Светске омладикске недеље омладина је одва]ала од својих уста и носила понуде рањеницима да и они осете радост »Недеље пролећне офанзиве«. Један СрбиЈанац, рањеник на Хвару каже: »Било ми је тешко да примим те дарове, jep знам да они који их докесу морају да гладују. Нема народ опде да једе као код нас у Србкји«. На острву Хвару се налази прилича« бро] рањеника из српских једикица. Они немају довољно речи да нам похвале добар поступак и негу Kojy им указују браћа Хрвати,

ПРВО ЗАСЕДАЊЕ ПЛЕНУМА ОНРУЖНОГ ОДБОРА УСАОС-а У ВАЉЕВУ

У Ваљеву је 15 и 16 априла одржано прво саветоваље пленума Окружног одбора УСАОС-а. Поред 50 чланова Окружног одбора који су Изабрани на прво] и друго] конференциЈи округа ваљевског, саветовашу је присуствовало још 20—30 делегата из округа. Од гостију су бнли присутни друг Срба Јосиповић, потпуксвник и народни посланик, друг Радован Пактовић, члан секретаријата Главног одбора УСАОС-а, рица Нада Марковић и др. Дневни ред je био следећи: 1. Политичка ситуација. 2. Начин рада Уједињеног савеза. 3. Сектори рада. 4. Извсшта] о раду секретаријата и 5. Разно. Политичку ситуацију изнео је друг М. Бојић истичући победе савезника и снагу антифашистичког блока а затим се осврнуо на ситуацију у нашем скругу. У врло живој дискусији дискутанти су изложили стање у својим срезовима, наглдшавајући да реакција још ни]е потучена и да се протнв њеног роварења морају наћи нове форме рада. Други реферат који је дао друг М. Величковић,

изнео је рад Уједкнзеног савеза и потре-6у да се у рад унесу нови начипи како би се сва омладина окупила и активизирала. Из дискусије се сидело да су до сада многи омладинци и омладинке ста]али по страни само зато што су били означени као дражиновци и љотићевци, док су се међутим многи од њих у Светској омладинској недељи показали као ударнкци. Констатовано је да се омладинг боље одазива на рад него ка конференције и да би абог тога требало конференције што т-ешње повезати са акцијама. Трећи реферат другарице Р. Спасо;евић изнео је потребу поделе рада на сечи. У дискусији је то питање дубље расветљено и истакнута је важност рада по сваком сектору посебно, а пленум се нарочито позабавпо питањем побољшања привреде ко]е треба спроводити у тесној сарадњи са ЈНОФ-ом. Питања спорта, агитације и пропаганде, радничке и средњошколске омладине и пионира такође су била свестрано расматрана. Из извештаја о раду секретаријата видело се да су постигнути добри резултати али видело се да су се провукли и недостаци које треба уклонити. Кроз дискусиЈу се показало да поједине акцн;е нису биле довољно припремљене и да није бкло довсљно повезаности са. ЈНОФ-ом. У даљем току седнице на предлог e проширењу Окружног одбора кандидациони одбор предложио је следеће другове и другарице да се кандидују: претседник Милосав Бојић, I потпретседник Мнлева Весић, II потпретседник Славко Јордановић, секретар Радмила Спасојевић, благајник Милица Миливојевић; чланови: Милош Величковић, Борјана Сендић, Лепа Марковић, Радмила Милетић, Драгутин Ћосић, Јованка Илић, Вера Алексић и Љубица Ножкца. После тога, другови и другарице који су предложени за улазак у пленум, примљени су акламацијом. На крају је предложено такмичење међу срезовима у прикупљању отпадака у времену од 20 априла до 20 маја, затим такмичење у давању крви од 20 априла до 1 маја. Секретаријат ће одлучити коју ће недељу да прогласи за ударну у сезони копања кукуруза и обЈазиће такмнчеше свим окрузима Србије. Овај први састанак пленума показао ]’е доста резултата, а многи проблеми и недостаци правилно су постављени и осветљени. Показало се да је пстребно да се састанци пленума чешће одржавају, а исто тако да се и по срезовима у што скоријем року одрже саветовања пленума на којима ће се проширити срески одбори. Секретаријат ' окружног одбора, овако проширен, ослањајући се на појачане среске одборе, моћи ће у свом будућем раду пружити много боље

резултате.

Драг. Ћоснћ

ОМЛАДИНА ВРДНИКА И РИВИЦЕ РАДИ И НОЋУ НА ОБНОВИ НАШЕ ПРИВРЕДЕ У другом окладинском батаљону налазе се три чете омладине из Врдника и једна чета омладине из Ривице, Омладинци овог батаљона донели су решење да раде и ноћу. Дању he радити пословс на приватним имањима као и својс редовне, а ноћу ће вбрађиваги државну земљу. Они ке.жу: »Радили смо ноћу када су били свуда око нас фашисти, када је претила опасност на сваком кораку. Упркос томе ми смо тада копали и сејали, секли бандерс и кукурузе, палилн жито. Када смо тада под таквим околностима могли радити ноћу, зашто не бисмо могли и сада кад нам је то много лакше. Данас, када имамо слободу за коју су многи наши омладинци дали своје животе радићсмп и дању и ноћу на обновн наше пољопривреде, на изградњи наше нове државе«. Омладинци Врдника су за 5 сати насекли 120 метара дрва, а ривачка чета од 35 омладинаца ноћу је за 5 сати попалила 14 јутара сунцокрета.

»Слободва ВсјвсдвЕаи

Радна бригада »Веца Корчагип« из Крушевца на раду

Рад омладине у једном руднику

У једном руднику моравског округа знатко мањи број радника успео је да достигне капацитет предратне производ*>е. Капацитет производње који ie рудник имао за време окупације премашсн је сада за 35 процената. У рудннку је еада запослено око 380 омладинаца. Сви омладинци су у УСАОС-у. За време Светске омладннске недеље организовано je такмичење за време кога је саио у току 22 марта 100 омладииаца утоварило 15 вагона радећи непрекидко 24 часа. Омладинке не раде у округу, али су зато радиле на насипању пута. За 4 дана оне су успеле да наспу преко 100 метара пута. Пионири су такођс узели жиеог учешћа у ~Недељи пролећне офанзиве”. Они су радили у ]ами на гурању и утовару вагона, затим су насипали пут, нодмазивали вагоне и чистилн пругу и вагоне. Због свога рада проглашени су за најбоље пионире Поморавља.

Поред рада у руднику омладина улаже много труда у раду на културно-просветном пољу. Дилетанска екипа често гостује по околним селима и даје тамо приредбе које наилазе свуда на срдачан при]-ем. На]бољи ударници-омладинци у руднику су Никола Ромчевић, комесар радног батаљона н Бранко Бајић, комаидант батг.љсна. ББих двојица су за 8 часова утоварили два вагона угља. Поред њкх истичу се својим радом омладинци Теофиловић, Голуб, Чендеш и Хаџић и омладинке Кршић, Лађевић и Вељковић. У руднику је отпочело такмичење пред 1 мај. Одржане су конференције на којима су постављени задаци, образоване групе ко;е ће се међусобно такмичити и расправљано је о могућностима повећања производње. Омладина је решена да у такмичењу пред Први мај премаши резулгате које је постигла у Светској омладинској недељи.

Омладкна Рашке рашчкшћава цигле за изградњу новог биоскопа

Омладина села Сиге израдила канал

Недалеко од села Снге (хомољски срез) брза планинска река наилази па широку зараван, успорава свсј ток, разлива се и својом окуком додирује друм. Сваког пролећа река надође, потопи оранице и подлока друм. Кад се смире пролећне воде људи су оправљали друм, али црна, масна земља је остајала необрађена. Тако ]е било из годипе у годину, сваког пролепа. Н ове године је са првим сунчавим данима река постајала бујнија, хупнија, плавећи csoje обале. »Зар сваке године да нам пропада земљиште?!« рекоше омладинци на својој конференцији, Пенушаво je шумела у пролећним ноћима река, али овога пута није захватила оранице, није откинула један део друма. Руке и рад омладинаца и омладинки из села Сиге су је спречили у томе. Они су дали нов правац њеном току. Омладнна је дала икицијативу да се прокопа канал и исправи ток реке. Цело село се дигло на посао. Око 100 омладинаца и омлад.инки уз помоћ старијих су почели да копају канал 2 i«. широк и 1,5 м. дубок. Преко целог дана је омладкна радила и успела је да ископа 3 км. дуг канал за седам дана. За то је било потребно прекс 7.000 радних часова. Било је спашено 1 72 хектара зиратног земљишта. Хучи низ планине брза пролећна вода, надошла је река крај села Сиге, алп се више не разлива у мутно језсро. Руке омладинаца су укротиле њену силу. Зарко се плуг у меку земљу и прва бразда црна и топла светлуца се на про лећном сунцу. У старој буковој шуми што се једним крајем спушта у јар група омладинаца сече дрва. До њкх допире повик сељака којн оре. Секире стају и очи са падине прате лагаии корак волова, бразду по бразду у земљи коју су онн ослободили од поплаве. Б. Ј.

Број 27

МЛАДИ БОРАЦ