Mladi borac

(Наставак са прве стране)

ствари она је резултат наших победа: и у најтежим ситуацијама, кад је све изгледало безизлазно, Тито је нашао излаз и своју челичну вољу преносио на све борце, на цео народ. Вера у Тита није ништа друго до искуство проверено на Неретви, Дрини, Сутјесци и Зеленгорг, стопут проверено искуство овог рата. И зато је данас, и пријатељима и непријатељима јасно, да кроз Титд гово ри сва наша земља, да иза Тита стоји цео наш народ. Прослављајући данас рођендан наЈвећег сина наших народа, ми нећемо остати само на речима. Данас када је велико дело, које ]е Тито почео 1941 гоД. крунисаио победом, данас је јасно свима и свакоме да Тито ни]е само симбол наше борбе, већ и гаранција наше будућности, И зато се ми заветујемо да ћемо наставити путем Титовим, да ћемо бранити тековине, које смо извојевали под вођством Титовим. Све снаге, све мисли, и животе за велико дело друга Тита, за изградн>у наше народне државе, за потпуну и трајну победу наше нове домовине! Да живи вођ и учитељ нашнх народа, народнн херој друг Тито!

Мншо Павнћевић

С ПАРТИЗАНИМА

(Одломак из дневника В.Назора)

Тито је уви Јек у својој радној собици покрај велике благоваонице. Прима вијести, даје и одашиље налоге, диктира и пише. Сјећа ме на шутљива паука, који је одавде из тишнне осамљена и заборављена кута расплео своје нити надалеко и нашироко, онкрај ријека и планина. Нзегови се момци боре посвуда с Нијемцима, с Талијанима, с усташама и с четницима: у Жумберку, код Грачаца; Теслић је освојен и ослобођен. У Брачком каНалу на Јадрану као да су се опет појавили древни неретвански и омишки гусари, који су нападали лађе млетачке републике; наши су другови ааробили неколико талиЈански.х лађа једрилица (трабакула) с хранрм за усташе Павелићеве и за четнике љубимца лондонске југословенске владе, Др аже Михајловића. Како Тито зна држати у руци све нити, одређивати и заповиједати, а не гушити иницијативу појединаца. За то га мислим момчад толико слушају и толико воле. Тако настаје све наглије, права наша војска. Момци већ пјевају о њему.

Тито је некамо одЈахао, не хотеки да га шегов вучјак Фокси прати. А пас се покушио, завукао се у кут, једва га склоних изаћи са мном на шетњу. Обилазимо млинове низ гудуру, бријег и равнипу до ријеке, вракамо се кроз

сеоце кући. Изненада сретнемо на путићу залутала црна козлића. Фокси се тргнуо. Након дуге меланхолије зажелио се рекао бих игре; прилази к рогатоме с добрим намјерама, ал се козлић престрашио бјежи, мекеће, диже рошчиће и опире се. Вучјак као да

се с почетка чуди, али, и нечег се мутна, предревна сјећа. Узалуд вичем на њ; навалио па н угризао; ударце мога штапића потпуно презире. Био би недужнога растргао, да не прискочише два Партизана. Дотрча нека жена и однесе жртву. Гле хајдука! Тко би то од њега очекивао? рекоше момци. А Фокси као да је тиме дао одушка своме јаду; чекао је сада господара, спавајућн сном праведника, али, кад се Тито врати, не усуди се ипак преда №. А Тито се попита о жени и нареди да ју се позове. Она дође сва престрашена. Какву ти штету пас уради? Никакву. Не бој се ти нас, иако ти друг оде у Четнике. Говори! Никакву. Месо ћемо појести, од коже ћемо ипак нбшто направити. Што? Какву врећицу. За спремање хране . . . кад је једном буде. Тито позва момка и нешто му рече; момак изађе па се врати носећи риже, сладора и соли.

Прими и иди, другарице! На разбојника Фоксиа се немо] љутити. Жена изађе, гледајући у храну и не вјеруЈући својим очима. А Фокси, када чу сво]е име из знаних му уста, извуче се из кута и скочи на Тита, дигиувшн предње ноге на прса свога господара као да би га хтио загрлити.

Пролеће 1944 Дрвар

Код Јајца између Треће и Четврте офанзиве

Испод Милинклада

Среда, 9 јуни 1943 Тек што сам око склопио>. — затрештале су бомбе. Преко пута нас, на педесет метара, извиђач је бомбе за живе циљеве на батаљон Четврте бригаде. Парчад су секла гране изнад нас, али колона Црногораца се није прекидала, већ би само убрзали корак. И нико није био рањен. После су дошле Шту-

ке девет комада. Туку Милинкладе и околину Хрчавке. У десет су се по]авили и бомбардери »Дорније«. Страшна су бомбардовања у шуми, бомбе се распрскавају о гране н шрапнел туче са свих страна. Влатко Велебит и ја лежимо у једној влажној јарузи, поток нам кваси ноге само погледамо на сат када ће се овај страшни дан завршитн. Бомбе су пале и уништиле нашу апотеку. Рањено је неколико другова. Нешто после дванаест сати дотрчао је курир и донео једно писмо од друга Марка: »Стари је рањен, Енглез погинуо. Немпи наступају. Пошаљите Пратећи батаљон«. Немци су хтелн по сваку цену да овладају Милинкладама и пресеку наше снаге. Пре напада авијација је необично жестоко дејствовала на том сектору. Још од зоре, у размацима, налетали су извићачи с мањим бомбама и бомбардери. Готово чнтаво брдо је преорано бомбама. Немци су тукли систематски. Први талас је бацио бомбе на прву стотину метара, за њим би други талас хватао наредну стотину метара и тако редом. Друг Тито, друг Марко, Енглези и осталн другови налазили су се неколико стотина метара од положаја у једној реткој шуми. У првом бо.мбардовању од дванаест другова који су билн с другом Титом, шест је погинуло крај њсга, међу њима и мали Бошко из Јагодине,

Драги Марковик, Вилим Брђан, Саајо Слово и Душан Совио. Између једног и'другог ваздушног напада командант Четврте црногорске бригаде Вако Ђуровић био је дошао до друга Тита, добио наређеше за распоред своје јединице и тек што је одмакао појавио се нови рој бомбардера. У шуми није била никакВог заклона. Свако ]е остао где се

затекао. После су се друговн преместН' ли, ближе ка немачким линијама, да бн избегли главни налет авијације, али Је дошло треће најстрашније бомбардоаање. Друг Марко нам после рече да су експлозије просто бацале људе од земље. Рада Ристановића Чапајева, пратиоца друга Тита, бацила је експлознја на букву; бомбе су секле дрвета с пречником од метра. Кад се дим разишао, енглескн капетан Бил Стјуарт, један од шефова савезннчке миси]е, Лежао је мртав. Он је за време бомбардовања стајао иза једне букве в парче га је погодило у главу. Другв шеф енглеске мисиј е капетан Дикен бао је рањен. Погинуо је и Ђуро Вујовжћ, пратилац друга Тита, стари шпанскж партизан који је војевао 22 месеца у позадини Франкових трупа у Шпаннјж. Друг Тито се подигао. Из њего»ог рукава текла је крв. Ништа није говорио. Тек после пола сата рекао је да Је рањен. Једно веће парче пробило му јс леву мишицу. Једно друго парче удармло би Тита у главу, да поред његове главе није лежао његов пас »Лукс«. На овом положају овог дана изгубили смо око стотину другова, већином из Четврте црногорске бригаде. Погинуо је Вако Ђуровић; ту је тешко рањена и мо;а другарица Олга. Одмах после налета авијације, немачка ггешаДија прешла је у наступање. Мнтраљеска Катра је тукла простор где се налазно друг Тито. Гранате немачкжх топова падале су преко њих. Кад су делови нашег Пратећег батаљона стигли на Милинкладе, Немцн су Већ били заустављени. Један батаљои Десете херцеговачке бригаде већ јс држао положај. Крај друга Тнта и ост*лих другова био је Владо Шегрт, «омандант Херцеговачке бригаде. До Седме дивизије стигао је курир кога је друг Тито послао 8 јуна, и она се 9 јува успешно пребацила преко Сутјеске, захваљујући једном батаљону Четврте црногорске бригаде. *■ Када је мрак пао и наше једшшце у долинн Крчавке заложиле прве ватре, сншао је низ Милинкладе пешице друг Тито с другом Марком. Седео сам краЈ моје рањене другарице и давао јој' воде да пије. Читаво јој је раме било увијено у завоп Лоуг Тито је застао поред нас н питао; — Како си Олга, јеси лн тешко рањена? После је кренуо узбрдо уз Дебелу Раван с другом Марком.

Из дневника

Владимнр Деджјер

У Срнетици после Седме офанзиве

2

МЛАДИ БОРАЦ

Број 31