Moj život i rad

151

одвећ ниске и што је радно време одвећ дугачко. Акционари се жале, зато што налазе да су рђаво уложили свој капитал. Међутим, кад се једно индустриско предузеће води како ваља, сви који имају посла с њим треба да су задовољни. Чим железнице изазивају толико незадовољство јксд публике, код чиновника и код акционара, мора бити да су вођене необично рђаво. Не кажем пипошто да сам ауторитет у том послу. У осталом, ако има људи стручних у погледу саобраћаја, чему служи њихова наука ако је не приводе у дело. А ако је садашње функционисање наших железничких мрежа плод велике гомиле знања, немогуће ми је одати признање корисности толиког знања. Ни најмање не сумњам да су управљачи линија, они који праве стварног посла, сасвим способни да ова предузећа воде на опште задовољство. Али сам исто тако сигуран да су ови управљачи, неким стицајем околности, сасвим престали да држе у својим рукама железничке пруге. И у томе је баш слаба страна целе ствари. Не допушта се стручним људима, који знају шта су то железнице, да њима управљају. Наши директори железница су тако рећи приморани да траже зајам, и то зато што никад, од кад нису били независни. Онај који је дириговао у железкицама, није био техничар, већ банкар. У то доба кад су железничке акције уливале поверење, боље се зарађивало издајући ове хартије и спекулишући са њима него експлоатацијом железничких пруга у јавном интересу. Само један врло мали део дивиденда био је посвећен оправљању материала. Кад су приходи допуштали да се подели велика дивиденда, спекуланти који су водили целу ствар искоришћавали су прилику да дижу цену акцијама и бацали су на пијацу велику