Moj život i rad

173

после тога разумео да се рат не може укинути ратом баш као што се пожар не може спречити пожаром. Од дана кад смо ступили у рат, сва индустриска средства Фордових фабрика била су стављена влади на расположење. |До тога тренутка смо апсолутно одбили све порудгбине зараћених страна. Апсолутко је противно нашим индустриским принципима да, без животне потребе, уносимо неред у производњу, а наши хуманиторни принципи су нам забрањивали да помажемо овог или оног непријатеља, ако интерес наше. земље није у питању. А кад су Сједињене Државе решиле да ступе у борбу, наши принципи нису се више имали примењивати. Од априла 1917. до новембра 1918. наше фабрике су радиле скоро искључиво за државу. Радили смо и даље, разуме се, кола која су улазила • у кадар наших обичних фабрикација, али смо израћивали исто тако и друге производе више или мање стране нашој индустрији. Правили смо кола од две и по и од шест тона. Правили смо моторе „IПђег{у“ у великом броју, аероцилиндара, мунициских сандука од 1 м. 55 према 4 м. 70. Правили смо слушанице, челичне шлемове,. бродове „Орлове“. Правили смо огледе са плочама за блиндирање, са компенсаторима за бусоле и са војничким оклопима. За бродове „Орлови“ подигли смо нарочиту фабрику на нашем имаљу у Црвеној Реци. Ови бродови су били прављени за борбу против подморница; дугачки 204 стопа, од челика. Чим је дошло примирје, пожурили смо да напустимо ратне фабрикације и да предузмемо поново наше мирнодопске послове.

Како треба разумети образовање. Образован човек није онај чије памћење се векбало да задрл<и известан број историских датума, већ онај који је у стању да сам ради извесне