Moj život i rad

22

Мој први аутомобил. 1892. завршио сам своја прва кола, али су она јурила на моје задовољење тек у пролеће идуће годинер Оба цилиндра' сам био израдио од једне цеви за пражњење коју сам дигао са једне старе парне машине коју сам био купио. Та два цилиндра производили су заједно од прилике четири коњске снаге. Снага се преносила од мотора._у_трансмисионо дрво једним каишем, а од трансмисионог дрвета на задњрј. осовини једним ланцем. Кола су била начињена за две особе, са седиштем на потпорњима и сандуком изнад елиптичних федера. Имала су две брзине: 16 километара и 32 километра на сат^ Промена се вршила премештањем каиша, помоћу једног озиба који се налазио испред шоферовог седишта. Није се могло терати у назад, и друге брзине, сем оних које су давали каиши, могле су се добити руковањем ручица у вези са гасовима. Точкови су били као точкови код велосипеда, само сам ове појачао. Паљење се вршило електричном варницом. Машина се најпре хладила на ваздуху, или, боље рећи, није се ни хладила. Али сам приметио да, после једног сата илн два, мотор греје, и убрзо сам метнуо око цилиндра један воден омотач који сам везао једном цеви за резервоар намештен на позадини кола, изнад цилиндра. Један од органа који су ми изгледали неопходни бно је један апарат који би омогућио различите брзине на сваком од задњих точкова при завојима. Немам потребе рећи да још нисам био дошао до тога; на савијутцима, ишло се како се могло... прелетајућиЈ