Moja pedesetogodišnjica književnoga i kulturnoga rada na unapređenju srpske poljske privrede : 1861-1911

да ће и у томе морати достићи напредније народе. Дај Боже! А ја овом приликом позивам моје млађе другове и молим их, да попуне оне празнине, које сам, било нехотице, било са незнања оставио, и поправе оно, у чему сам погрешио, па нека и они мало загризу у ту киселу јабуку, која се зове „сриска 10љопривредна књижевност“, па ће се уверити: да није баш ни лако, ни благодарно писати и радити на књизи за — „народ“; јер, осим рада пером на књизи и живом речи мотиком у руци, треба и својих материјалних жртава у више прилика подносити, па тек да се до циља дође. (Ово што сам сад рекао и овде исписао, извукло ми је из пера педесетогодишње искуство. За напред побројан педесетогодишњи скромни књижевни и културни мој рад, одликован сам од српских и страних владара са 12 разних ордена; почасни сам члан Краљевско - српске Академије Наука, а редован, дописни и почасни сам члан многих српских, хрватских, ческих, немачких, мађарских, француских и талијанских пољопривредних, научних и разних других културних Друштава. Хвала им!

На послетку шаљеш овом приликом свима мојим друговима, бившим мојим ђацима, мојим личним пријатељима и штоваоцима мога досадашњег — Лдедесетогодишњег — књижевног и

ан