Narod

Бр. 4.

СОЛУН, ПОНЕДЕ.ЂАК 31 ЈУЛА 1917 год.

ГОДИНА I.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се налазн у ул. Леонтос-ту-Софу 6р. 13.

Власпик КРСТА Љ МИЛЕТИЋ.

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Булгароктон бр. 59.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

ДЕНЈ1АРАЦИЈА НАР0ДН0Г УЈЕДИЊЕЊА

I Богоморско начело И\ч. 1 е нпрега (раздели па владај), које је толика зла починило човечанству док није најзад уродило овим садашњим ратом, страховито је пога^ђало наштроимени српско-хрватско-словеначки народ у његову историјском развићу. По његовим кобним и дуготрајним последицама, које су се најубитачније одазивале на живот нашег народа, рекло би се дајетоначело било сковано у каквом сатанском мозгу једино и искључиво с обзиром на наш народ. Нису то биле само године и деценије већ су се низала читавастолећа, у току којих смо ми, Срби, Хрвати и Словенци, гране једног и истог благородног и питомог стабла, подлегали упливу тога страшнога начела и подносили све страхоте његове сурове и оездушне примене, купајући се често у братској крви и гушајући се једновремено у моралној мори, коју је нека невидљива али неодољива сила ипак сваљивала на нашу душу. Та невидљива сила чинила је те смо ми у тренутцима када је паклени творац и руковалац горњега начела на^већмауспевао испремао се да кличе конач-

ној победи својој, у непроученимдубинамаду- ше наше, у неиспитаним кутићима срца нашег, осећали неку тугу, неку сету која Је дејствовала тако да не будемо задовољни самима собом ни онда када је изгледало да жањемо жељене плодове; та невидљива сила потицала је из оног дубоког и непресушимог извора који је песник крсгио и обесмртио речима:» Брат је мио које вере био.» Ми то сво1е душевно стање нисмо могли појмити и разумети, јер су нас ометали да трагамо за његовим пореклом осећаји, који нису били наши али који су у нама беснили елементарном силином баш за то 1 цто су били туђи, баш за то што су били пресафени подло и вештачки у нашу чисту, племениту и наивну душу.» Потурица је гори од Турчина» је друга једна мисао која се може математички применити на све оне који су плен туђих мисли и туђих осећаја. Али оно што ми, жртве пакленог опсенара, заслепљене дахом туђе душе, нисмо бивали у току векова V стању да схватимо и разумемо, схватао је и разумевао наш немилосрднии крволочни народни џелат, па

су се с тога његове усне, које су се у даном тренутку припремаледа урликну и обзнане његову победу, развлачиле у сатански жути смех разочарења. Наш народни гонитељ увиђао је да се у нашим међусобним борбама победилац и побеђени не односе мећусобно с оном гордошћу и осионошћу, са победничке, и с мржњом и завишћу, са побеђеничке стране. ()н је увиђао да се ти крвно завађени борци ипак крвнички не гледају, а то је баш оно што му је стварало разочарење, јер је знао од куда то тако бива, јер је био свестан да је то последица дејствовања једне потајне али страховито моћне силе која ће, кад се пробуди и упозна саму себе, разорити, у прах и пепео претворити и уништити све његове паклене смерове и сатанске умишљаје. Та сила, тоје народна свест, то је манифестација на делу онога напред наведеног «Брат је мио које вере био.» У овој општо 1 трагедији, која из темеља потреса цео свет, наш народ у самоме тренутку када најјаче осећа бреме крста свога распећа, поздравља дан буђења те сво1е народне свести. Велика дела су навек плод великих конвулзија, великих потреса. Ми смо изгубили много, трпели смо и сносили свакојаке муке и невоље, али смо

ево доживели толико очекивани дан, у коме је наш троимени народ громко и достојанвстено обзнанио са бедема стародревнога града Крфа, као и из саме дворане бечкога Рајхсрага да »пре свега, представници Срба, Хрвата и Словенаца понова и најодсудније наглашавају, да је овај наш троимени народ један и исти по крви, по језику, говорном и писаном, по осећајима свога јединства, по континуитету и целини територије, на којој неподвојено живи и по заједничким животним ингересима свога националнот опстанка свестраног развитка свога моралног и материјалног живота.« То је глас пробуђене народне свести, па је за то тако дубок и бесконачан, па зато тако силно надима наше заморене али још потпуно здраве груди. Отварају се нови видици, указују се нови путеви којима има да греде у будуће наш ослобођени и уједињени народ, а трагови од жртава, оне свете хумке, посејане по тим путевима, показиваће му и подсећаће га на вечита времена колико се скупо плаћају народне тековине и са колико суревњивог самопрегоревања и пожртвовања, са колико жарке љубави и безграничне оданости те тековине ваља чувати. Са тога дакле што су у Декларацији, даној у

Крфу на дан 7. јула овегодине, бележи, уписује неизгладивим словима глас пробуфене свести нашег троименог народа, са тога је тај докуменат у истини један јединствени историјски докуменат. ЗВЕЗДИЦЕ Тешко вуку, за ким пси не лају М јунаку за ким не говоре. Народна * * ♦ Д, јеспхе, Привредна Ин■ спекција !... Постоји ли још Прчвредна Инспекција? * * * На Леванту нема поданства. Сваки има много пасоша, а има их који немају ни један. То изгледа чудновато, нама Србима. У мом срезу нема ниједног страног поданика... Мећутим, то није нимало чудно: на Леванту нема ни језика, или има много рђавих језика, а у моме срезу само један зна рдјаво српски, један што купује шљиее. А поданство "ће, ако Бог да, бити ло језику. Али као да је овај Левант, на коме смо годину дана, почео да заражује и понеког мећу нама... Гаргантуа ЕК0Н0МСКИ ПРЕГЛЕД Сједиње Државе Сједнњене Државе су јецна од економски најмоћнијих и најпотпунијих држава на свету. Ипак оне још из далека нису достигле капацитет своје производње. Између индустријских особености у Сједнњеним Државама постоји једна чисто еко-

П01ИТМЧКА — МАРВ »Политичка економија је темељ «. ваке добре управе. Нај умннји људи свих временабили су увек готови да посвете овом предмету...« Овде бих нрекинут и извештен, да ме неко доле тражи. Сиђох до врата и нађох се пред једним човеком, кога за питах због чега је дошао. Истовремено напрегох све своје силе, да што чвршће обуздам моје помамне мисли из политичке економнје, јер се бојах да ми не умакну пли да се не иочну бацакати. .<ато у себи иожелех, да овај чово. већ лежи у каквом каналу с товаром ишенице на гдази. Вио са.м саи угроаници. Он међутим изгледаше врло спокојан, и рече чи да ја. ожали што ме ућне.инрава, али је, пролазећч о уда, ирпмешо да

ЕКОНОМИЈА ТВЕН — 1) моја кућа нема громобрана. ‘Тачио је, само продужите. ТТТта треба урадити?« — Он ми одговори, да њему лично до тога није ништа стало, баш ништа, али да бч само волео да намесги који. Ја, будући новајлија у својству соиственнка куће — јер сам досад становао по хотелима и туђим с ановима — трудио сам се као што би и сваки други ра дио, да се покажем пред светом као стари сопственик. Због тога, а и да бих га се курталнсао, рекох му, да се н сам подуже поснм мишљу, да наместим пет до чшст гро мобраиа, алн да...» Непознаш на то као да се изнади, и погледа ме шгл.л.нво. Али ја се држах мпрпо, јер мпшл.ах, ако сам учнпио какву глупосг, да се онда бар држање.ч не одам.

Он на то каза, да више волм да радн код мене но код ма ког у варошн, — «Врло добро одговорих ја. II ја се већ бојах удалио, да продужим борбу прса у прса са мој им предметом; али ме он поново позва. 'Гребало му је неопходно тач но знати колико *шиљкова» желим да наместим, на којим деловима куће и какву жицу волим. Све то беше затворена књига за човека, који је мало вичан поседничким пословима: Али ја се с позудање упустмх у њих; вероватно да он није ни слутио моје неискуство. Рекох му да намести осам »шиљкова». да п.ч наместп све на крову, и да употреби жнцу најбољег квалитета. Оп мн затим саопшга: да мн може испоручити квалптет »обичац« по двадесет и пет пара; и најеад по трндесет пара квалитет «цииккован са дуплом спиралом>, која може заусгавнти муњу ма у ком гренутку и ма

одкуд долазила и •учмнити њен налет безопасним, а њене будуће напретке апокрифним . Рекох му да је *апокрифно* израз, који треба ценити собзиром на етимологију, али да се мени — остављајући свако филолошко литање на страну — допада *дупла спирала“ и да ћу тај квалитет узети. Онда он рече, да би са двеста стопа ,,могао“ изићи на крај, али, да би било како треба и да бн тај рад био најбољи у вароши, и да бц му се у вароши сви дивили, праведни и неправедни, и да би морали да признаду да у свом животу нису видели ни си.метричиијег нн хипотетичнијег развијања сиаге громобранске, — мислио је да стварно без четирн стотпне стогга не треба нпштара дитп, и да у осталом од тог не правп ипгање н да је готов п са мање да покуша. Рекох му, да се може кретагн у гранпци од четпрп стотппе

стопа, а иначе нека изради како хоће, само да ме остави на миру, да могу продужити свој рад. Најзад га се отарасих и ево ме сад, после изгубљепог пола часа, где поново запрежем и спрежем своје економско-политичке мисли, го. тов да продужим развијање своје тезе. *...Најбогатија блага свога генија, свог искуства и свог знања. ЈБуди, који су се највише одликовали у трговачком законодавству, међународном браству и биолошком скретању, свмх времена, свнх цивилизација, свих земаља, од Зороастра до т. Грила су...» Овде ме понозо лрекидоше и замолише да спђе.ч радп даљег споразума са човеком громобрана. Потрчах успламтео и узбуђен горостаснп.м мпслима, које су се уплеле у тако величанствене речи, да је свака од овн.ч била читава по взрка од слогова, којој бн