Narod

СТР. 2.

БРОЈ 7.

ХЕНДЕРСОНОВ ЗАМШИК

Лоннон, 2 августа На предлог председника владе Љ]да Џорџа за члана ратног министарства постављен је г. Џорџ Барнс, члан парламента. Г. Џорџ Барнс је раднички посланик за један кварт вароши Глазгова. Десет година био је секретар централног инжињерског удружења. После Хендерсона. на чије је место дошао, 0 н је најистакнутији посланик странке рада

ШПИЈУНАЖа Њујорк, 2. августа. Шест лица од посладе једне белгнјске лађе за помоК н три друга лица ухапшена су у Њујорку под оптужбом да су увозили преко Холандије и Белгије, гуму и платину у Немачку. Полиција каже да је ово хапшење резултат го дине дана истраживања, којим су то тајним путем Немци у I возили недељно за 150000 франака робе, која је долазила из америчких пристаништа. 'крквмГдГрат

је његова влада решена да казни Србију, не обзируКи се на последице таквог поступка. Њему је представник енглеске владе онда приметио, да Ке онда, не само бити неизбежан европски конфликт, век Ке и Енглеска интервенисати, чим немачке трупе наи-ђу у Белгију. Ту је изјаву енглески министар спољних послова дао врло енергично. СИТУАЦИЈА У БУГАРСКОЈ

Париз, 2. августа.

Лондон, 2. августа.

Немачка влада начелно је била одлучила да распламти рат још 1908 године. Кајзер је намеравао да изазове сукоб измефу Србије и Аустрије и из тога сукоба требао је да се развије општи рат. Он је овако намеравао да ради: Док би аустршске трупе напале Србију и одупирале се Русима, дотле би немачка војска врло брзо напала Француску преко Белгије. Овај план за напад био је познат одавно. Још од 3. јула 1914. аустриски амбасадор у Лондону почео је да развија акцију код британске штампе у корист тога, да Аустрија изврши казненуекспедицију на Србију. 4. јула 1914. аусгроугарски амбасадор изјавио је у разговору, да

„Дејли Телеграф“ дознаје из званичног извора да је јавни дуг у Бугарској достигао пет милијарда франака. Ако се узме у обзир да је њенбуцет примена 1915 год. достигао суму од 275 милијона, онда се може закључити да сви извори нису довољни да покрију само огромни јавни дуг, за који годишње потребно око 300 милиона. О овој ситуацији говори чланак „Камбане“, која изјављује да су бугарски циљеви рата анексија Румуније, Србије и неких грчких територија као и тражење велике ошгете. „Не само, кажу ове новине, да хокемо да уништимо своје непријатеље, веЕ претендујемо да добијемо потпуну накнаду за све претрпљене патње и губит-

кву која је израсла више главе Јоиу; па разуми дакле и ти воле, разуми, тнче се моје љубави, моје најсветије љубави, управо тиче се једног букетића, којн се сад налази у твојем бурагу а некад је мирисао на њеним грудима. Овако убедљиви разлози нагоннше сивоњу да мукне и ја видех да је био спреман на одговор: Дакле: — Ко сте ви? — »Во«. — То је мало, кажнте опредељенпје ко сте ви? — »Државни во«. — Занимање? »Во«. И то је мало, код нас има волова у разним занимањииа, дакле кажте опредељ^ни је ? — »Вучем воду'. — Породнца? — »Мајка ми је зло прошла, отишла је на доботп, ми-

слим за порезу а отац ми је још горе прошао. Ја не знам да л‘ се он мешао у полигику, али знам да су му, при промени неке владе, пре тричетир године, овараклаисали рогове, намазали га црвеном фарбом, окитпли га венцима и веселно се до десет сати ире подне са приврженнцима нове владе, за тим га убише и приврженици га са слашћу смоташе«. — Останте да вам узмем лични опнс: Висипа средња, црномањаст; особенн знаци, роговн који личе на писмо јоту. »Варате се господине, рогови нису особени знаци. То су у нас оно, што су у вас брковн. Рогови много чнне, хоКемо ли се допастн каквој госпођн крави. Само што је у нас спмпатпја госпођа крава много невинија но снмиатија госпођа у вас, јер нам не доносп никакве протекције«.

Н А Р О Д

ке. Ми тражимо, да нам наши непријатељи плате довољну ратну оштету да би покрили све наше дугове и ради осигуравања економске буду кности наше отаџбине. Осим овога, ова ке оштета допустити да наградимо своје војнике. Наша једевиза: „Мир с анексиЈама и оштетама.“ КАЈЗЕР И АМЕРИК1 Лондон, 2 авг. „Дејли Телеграф“ доноси нова открића, која је учинио г. Жерар, бивши посланик Сједињених Држава у Берлину. Ова открића дају рачуна о састанку г. Жерара са Кајзероч октобра 1915 год. после торпиљирања „Лузитаније". Г. Жерар вели: Кајзер је изја вио том приликом, да не би допустио торпиљирање „Лузитаније 11 да је то знао, и да један џентлмен неби никад убио толико жена и деце. Цар се изразио огорчено против Сједињених Држава и говорио је више пута: Америка би учинила добро да пази, да после рата нећу трпети никакво вређање од ње. «Веетминстерске Новине* примећују на то, да би добро било знати, колико жена и деце сме убити један човек, а да не престане бити џентлмен у очима кајзеровим. Цар немачки био је врло неразуман у својим изјавама односно Америке. Тако видимо кајзера где признаје своју дефинитивну одлуку да се дочепа Сједињених Држава на исти начин као што се дочепао и других држава 1914. године.

КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Лондон. — Према званичним статистикама, за последњу недељу Савезници су на западном фронту оборили 47 немачкнхае роплана. Лондон. — Јављају из Амстердама, да се један од аероплана, који су учествовали - Је л‘ вам позната администрација, кад чините примедбе ? »То је наука коју не мора нико у Србији да зна! — Јесте ли писмени? - Јесам и пишем љубавне песме... — Лепо! Али сад пређимо на ствар. Ви сте учинили једно кривично дело, уништили сте једну обвезу, појели сте један букет који је висио овде на прозору, као знак моје љубавп. — • Ви би ми само могли да благодарите . — Не разумем | — »Па разумите. Вама је ваша л.убав задовољавала само срце, то је пОгрегака. Вид‘те, ваша успомена само на љубав задовољила је мој стомак. Та ко и ваља да буде. Не заборављајте да се осврнете око себе и за собом. Ви, што сте проживнли, проживпли сте неосврћући се. Немојте да вам

у последњем бомбардовању енглеских обала, спустио на хо ландско земљиште. Оба пилота су интернирана. То је трећи апарат који је Немачка изгубила. За време последњег лега над Енглеском. Лондон. — Немачки коминике јавља, да се јецан немачки аероплан, после последњег лета над Енглеском није вратио.

НАД лондоном Лондон, 2 авг. Пресбиро је извештен, да је, по извештајима пилота, непријатељска ваздушна ескаДрила имала за правац Лондон. „Угледавши од једном велики број енглеских аероплана који су пошли у сусрет, немачки авијатичари окренуше своје апарате и продужише свој лет обалом бацајући бомбе на Сутенд а остатак у море. Акција наших топова против аероплана била је од велике користи аеропланима који су вршили гоњење. Један од наших авијатичара гонио је непријатеља на висини од 1200 стопа. Тако га је гонно 15 миља до Зебриџа где га је изгубио из вида. Улазећи у Енглеску на ушћу Темзе, он примети више непријатељских апарата гоњена од четири енглеска аероплана у близини С утенда. Не губећи време даде се одмах и он у гоњење. Кад је стигао у борбену зону, непријатељски апарати налазлли су се на висини од 2000 стопа над њим. Не бунећи се, диже се одмах на висину од 18000 стопа и нападе непријатељске аероплане, на даљини од 30 миља од обале. Неко време по том вину се против једног немачког аероплана који се налазио пред њим и обори га у море. Енглески авијатичар баци им у море свој појас за спасавање, и при повратку он сними оборени непријатељски апарат и немачки пилоти били су спашени. то брка рачуне што по хронологији живите у деветнајстом веку. Људи погрешно броје, онн удешавају године времена, као девојка у очи удаје. Ви живите у веку кад ће вам савет једнога вола бити кориснији, но сто томова Русо-а, Спенсера, Ласала и Маркса — Алн — Слушајте, па ме онда прекидајте. Чим сам дорасао до снаге, наменули су ме да орем њиву мога газде, од чијег сам плода ја добијао за рану само огризину. Наметнули су ми великн јарам, који ми је грдно нажуљио врат и мало је требало па да добијем болест у груцима. Покушах да се ритам, тукли су ме; покушао сам да бодем потсекли су ми рогове. Шта сам могао, шта саи требао, слегао сам раменима и решио се да се ни чему не противим. Колики год јарам да је био, колики

НЕКАД И САД Париз, 2. августа Сад, кад Енглези дају видна доказа о својој моћи, вршећи стално снажну офанзиву У Фландрији, са великим преимућством у артилерцји, занимљиво је читати у „Матену“ резиме Јвдног чланка који је изишао у „Германији“ августа 1914. Тај чланак се приписује Ерцбергеру. Данашњи немачки голуб мира писао је у то време: ,,Лорд Киченер крунисао је славно свој рад као министар војни, тражећи од енглеског парламента пола милиона војника. Парламенат му их одобри. Браво! Ако пак не буду ни Французи ни Руси задовољни' онда треба признати да их је врло тешко задовољити. И то је та „велика тајна‘ о којој се толико говорило у Паризу. Али, ми у Немачкој, примећујемо хладно: »Зашто не и потпун милион кад их има? Немачка ће бити пресрећна да види долазак овог пола милиона британских војника. Ми ћемо против њих послати неколико старих оронулих генерала, на кљусинама исто тако маторим, на челу једног ескадрона инвалида, а ови ће се потрудити да заробе ове лепе војнике, да би их одвели на вашар и показали свету као велику реткост овога столећа«. Али прошле су три године од тада а вашари у Немачкој остали су без овог ретког уживања. Место тога у Енглеској се данас разлеже звонак смех када се сете духовитости Ерцбергерове. Лондон. — ПАПИНИ ПРЕДЛОЗИ ЗА МИР ПРЕДАТИ СУ ВЕЋ ЗАРАЋЕНИМ ДРЖАВАМА. ОЧЕКУЈЕ СЕ ДА ЋЕ ИХ ДАНАС ВАТИКАН ОБЈАВИТ (4. ТВРДИ СЕ ДА ЈЕ ПАПА, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, ПРЕДЛОЖИО РЕСТАУРИРАЊЕ СРБИЈЕ, БЕЛГИЈЕ И РУМУНИЈЕ. год терет да је требало вући.' ја сам мирно увлачио главу и равнодушно теглио — па ето видите, сад су почели да ми признају заслуге. Скинуше ми јарам; доведоше ме овде. почеше да ми доносе лепо чисто сено и ја почех да се гојим и ево као што видчте и дан данас по цео дан пасем, пишем л.убавне песме «и једва један пут дневно довучем воду, али то је тако мало да ми ншпта не смета птјењу«. — Али, зар вас не мучи савест што хиљадама ваше рогаге браће још носе јарам и једу огризину? — Не, Ј‘ер ми је савест притисло сало! — Хм! — Немојте се зачуђавати, послушајге ме! Будите миран грађанин; скндајте капу сваком ко је ма и мало вишљи од вас, па макар вас и роговима престизао у висини; нау* чите, да се и дубље поклони-