Narod

Г0ДШ1А I. Рукописи се не вра-ћају.

БР0Ј 10 ЛЕПТА

„НароД“ излави свакога дана по подне.

Штампарија се налази у Фран коаој улиди 6р. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТч

СОЛУ1), ЦДДВ.ЉА 10. СЕПТЕМБАГ 19П. ГОД.,

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Ф|*анкокоЈ б|>. 20. Гиавнг урсЈШик ДРАГ. С. ГОГИТч

У ИВН11БМВД

Базсл, 10. септембрг. Јавлају из Пеште: Председник мађапске аладе, г. Алсисандар Вексрле, ■8ЛОЖЕО је јуче у парламенту владин програм. За пзбој пе реформе г. Векерле је рекао, да је његово мишљење у том ннтању псто, као и мишљеше његовог претходника и да је немогућио регулисати то питање пред данашшим парламентом. Влада ће га осгавити народаом суду и извршиће нове изборе. Што се тиче спољне политике, г. Векерле је изЈавио: „Спољна иолитики ће остити ониква, какоје ае А изнесено у парламенту. Ми смо били нрвч, који смо, оерни царевој жељи и у харнонијп са нпшим савезницима Немцима, нс само изрази.ш жггу дп хијгемо *ир еек -ји смх) и патпуно 'отссш ди -л зие-.оучпмс

,,Осо наше распололсење за мир соечано јс ароклл мовано и у резолуцији Вајхстага, која је донесена спо разумно си немачком владом и која се такође слаже са изјавом нашег министра спољних послова од Н јула.“

Венерле је даље изјавио да је. он, из разговора са владаром, стекао уверење. да цар Карло ие мисла на на какву модификацију дуалистичке форме монархнје и да расправе о аутономијами у Аустрији неће имати никаквог утицаја на интегритет мађарске територије. У име опозиције гроф Таса је пзјавио, да се он потпуно сло.жс са изјавом председника владе. 1'роф Карољи опомиње председника савета да буде ни опрезу и да се ч ува сваког компромиса са грофом Тисом. Лондон, 10. септембра

»Дејли Експрес « јавља из Амстердама: Доктор Махаелчс јс изјавио пред новинарима из Штутгарта, да 'ће Немачка, за који дан формулисати својс предлоге 3(1 мир, у облику одговора на Папину ноту. Нота Ке се поднети цару, пре но што се улути у Р им. У дипломатским круговима постоја упш сак, да 1\е Пемачка у својим условима за мир истајш, да је она готови да евакуише Велгију, северну Француски и Р усију. Али се. ниједна од ових евакуација неће извришти без услова. Услови ће бити, да Енглеска евакушие Месопотамију, Р усија Јерменску и да се рести тцишу немачке колоиије. ће.тчка Ве, тако исшо, шрижипш да се саетапе повч биакачска конференција, и <1 којој ј\е се упоредо са мефјнародном конферснцчјом за мир, дефинитивно рсиишш балкан ско питагое.

Дописникједногфранцуског листа интервјуисао 1 е скоро генерала Сматса, члана ратпог кабиНета V г.нглеској. ()н је рекао: Наша дапашља полуукоченост, како је свет зове, резултат је само наше основне заблудс: да су једино од важности ефсктиви. Данас је т, прс свега, рат ору. Ово се истина доцније увидело; али се може ре-ћи, да је зло потпуно уклоњено и да је надмоћноет на нашој страни. Ш го ииак не напредујемо брже, како се то жели, то је зато, што је употре6а тог оруфа много користила у дефанзиви као код Вердена, те га је требало накнадити. Пошто нас је искуство научило, ми смо у Француској усвојили тактику, која може биТИ ни]е сувише очи-

глсдна, али чији је резултат тако ре-ћи математички сигуран. Она сс саетоји у етриктно ограниченим напредовањима на терену, који нош непријатељ није стању да одржи због надмо г ћности нпше артилерије. Ова напредовања стају нас најмање жртава, а задају неиријатељу максимум губитака. Наша је офанзива била спора, али сигурна, и ми -ћемо је и даље водити без одмора. Генерал Сматс додао је: »Воша сит} г ација је повољна. У почетку могли смо и всровати, да 'ће победа, сто на сто, зависити од вој пачких успеха, али три године рата измениле СЗ Г ту пропорцију, а и други елементи улазе данас у рачун. Кад узмемо у сбзир и ове елементе исход рата.није више сумњив. Данас

смо ми победиоци, то Иемци добро знају. Сутра неће бити у целој немачкој царевини ни једног чопека, ко)и то исто неће разумети. Крајњи резултат сталпог притиска, који чипи наша војска иа непријател.а, већ се показује. И иоред убефивања у коминикеима, зар могке бити икога који би још сумњао у псећоњг. стрепн.с којс Н< прI I. 4 .111и р1И I ' Г I I нашпч пепријатс ћа? И то када види да и најмањи народи устајупротив њега за елободу, када види да му се затвпрзју сва новчана тржишта и где му је цела екон омс ка будућ н ост к омп ромитова на? — М р жња прсма самом имену Немачке сваким је дапом пећа«. Даље је Сматс рекао: Мир може бити близу или далеко, али сумње у исход овога ј)ата не може бити. Немачка осе'ћа, да је изгубљена и зато свесрдножели мир. Али ми, пре него што и помислимо на њега, морамо бити уверени да смо способни да за навек учини.мо крај во ј1 пичком импернализму, ј којк јг одговоран за ј овај ра'|. N пркос < грашI НИМ КрВОПрОЛп ћу Д\ Ж иост је наша, да продужимо овај рат, док казна нс буде дубоко урезана у срцу немач ког народа. ГТре него што се буде примио ма какав мир, дужне су владе свнју народа, да брижљиво нромисле о његовим условима, јер од мира, који будемо потписали, зависиГе и мнр будућих нараштаја и срећа целога света«. “ЗВЕЗДИЦЕ Зашто иеки из ?Иелезничке Ииспекције носе мамузе ? Вар локомотива се не мора мамузати. Гаргавтуа РАД Г. ВИЈЗОНГ

коју они воде уз остале народе. У споразуиу са Савезницима Г. Вилзон ставно се на чело покрета, да се помогне Русији у (веним садашн.им приликама. Председиик Сје дишених Државз узео је инн цнјативу за израду једиог устава, који ће нредзожити Ировизорћој Влади, а у коме ће се налазити извесне мере војничког, иидустријског. економског и поппнчког реда СДВГТОВАЊЛ Берп, септ. Јуче је у Берлину било више састанака између Кајзера и Хелфериха, с једне стране, и Кајзера и Хинденбурга с друге. »Берлинер Тагсблат« мисли, да је циљ овим конференцијама реконструкција министарства и смењивање канцелара. 1уски приест Петроград, 10 септ. Керенскова влада уиутила је један меморандум гнпанско.м краљу Алфонзу, у коме протестује проттв аверског по стунања Немачке према они.м руским заробљеници.ма, који су интернирани у логору у Фридрихииату. Казне, које се примеп.ују пад овпм Злробм.еМИЦНМП, уЧННИ '!С су, да МШ. 1 И у чру орашиОм сиј 1.у. Тубгркулоча и дизентерпја пустоши у лоторима руских заробљеника. ФРАКК0ВА ^СПОВЕСТ Лопдон, 10 септ. »Дсл,и Кроникл« јавља ово о изјави Др. Франка о покушају, да

Одговор Г. Вилзона на Па ппну коту, којн на свечани начин изражава високу савезничку ратну паролу о демо кратизацији држава и народа, и у коме се изриком каже да се са империјалистичком Немачком у опште не може ни дискутовати о миру, јако је погодио Немачку. Ппсап.е

ее побију српски и хрватски прваци у Хрватгкој: Убиство српско-хр ватских првака требало јс извршити на пет дана пред предају ултиматума Србији. Франк је одбио да у томе узима учешћа и сад је ово изјавио: ».Ја сам био уверен, да је управник загребпчке полицгпс Мараг.и I. нокушао, да јсдпн :.1 удлрцнм убпје дие муве: да ее оцроеа и еловеиских прнак.а и да к о м п р ом и туј е моју странку. Чак ми је он и рекао доцније: »Заиста је шгета што ти л.уди нису побијсни«. 1ГГшТиТГ Амстсрдам, 10. с в пт. Злато из банкс у Рулерсу иренешсно је у Брисел. Псхрага становништва све је тора. У мнопт.м крајсвнма 11смпи гу отелн гву жетву и отфисковалн иоврће. Хиљаде лица оболела су због рђавог квалитета хлета. кнез - лојГов Цчрнх, 10 септ. Чсшки лист »Право Лиду« јав.ва, да је оптужен за кривицу у ратпим лиферацијама кнез ИТварценберг, јгдпп од пајве1;их еопственика :;гм т.е у АустрИји п члан једие од највсћих породица у двојпој монархији. Он је. учинио вишс кривица, али 'ће п])авда тешко моЈ;и погодити овог принца, кога у Аусгрији штити положај његове повлашћене касте. да управљају сами собом стави на супрот жеља немачког нзрода да и даљс задржи истоветну управу. Г. Вилзон нећс да на.м да слободу, већ хоће да нам је ог,ме“. ,,И ујссте Минхенер Нахрихтеп“ кажу, да Савезниц т из Европе морају и са.ми бити

Њ јорк. 10. септ. О. ганизаторима познате манифестације у Њујориу, иа т-ојој је и сам узео учешКа, пр. дседпик Вллзон упутио је •ово пнсмо: Ја иас моли.м да кажсте свпма прнгут: има, да сам ја свим срцем са п>има и да ћс !:х моје мисли пратнти и с оне стра; е мора, са гто веренем па п са завпшћу-, јер бих волео и са.м да будем са њпма на бојткш пол.у, где се води одлучна бигка за независност Сједиаених ј^ржава,

њене штампе и нарочита јеткост у тону то најбоље показују. »Перлпнер Тагеблат« ппше: „И ми желимо демократнза цију Пемачке, нио је за Г. Вилзона неизоставни услов за мир, али то је чисто наше упутрашње питап.е, у које нема право никакав странац да се меша". „Локал Анцајгер", који има званичне везе, пише у истом смпслу: „Опскурност фразеологије Г. Внлзона пада нарочцто у очи, кад се тдеговој

незадовољни нотом свога друга из Америке. „Франкфургер Цајтуиг" бе л*жч са задовољегвом идеју о будућој екопомској једнаК(-СГ11 мсђ у држатама, и иоказује особиту рацосг што Амери а не тражи никакву оштету за лађе које су јој потопљене у сумаренском рату. Али, у свему осталом, одговор 1. Вилзона, по њиховом мншлењу, пскључује свлку могућносг зт сптфазум. ,,Шго је још горе, Г. Вилзон покушава да цз оцштестварц