Narod

аР0Ј 10 ДЕПТ«

,,Народ“ излизи свакога дана по подне.

Штампарнја се налази у Фрапковој улада бр. 20.

Власнпк КРСТА Љ. МИЛЖТИЋ јду. |-'Ч ; -г »аг гг гирг,-. т , ј ;

срлу ; ,ј. УДјВАК 12: СВЧТЛМЗАР и.п. год.

Рукописи се нс вра^ају. Огласи и белешке мапла-ћују сс гто погодби.

Редакцијн је у улици Фрниковој бј). 20.

Глаанв урсднвк ДРАГ. С. ГОГИТх

Цирих, 11. септембра Вестн из Берлина јављају да су тамо соцнјалисте спрекале једну велику манифестацију, тражеки мир без анексија и да се Белгпја одмах рестаурнра. Влада је на време са знала за ту манифестацију и спречила је силом. Сватало се, да је ово увод у социјалну револуцију. Цирих, Н септембра. На идџћој седницч Рајхстага социјилиспшчка \ странка са опошцијом трожиће безусловно од кан- \ целара, да изложи политичиу сппхуацију земље и да изнесе услове за мпр који су предати Папи. Канцелар Ке у седници изнети владине иамере, хито се тиче Белгије и стварања пољске краљевине. Базел, И. септембра Цела немачка шталпа једногласно тражи, да се Белгија поврати у станл, у коме је бала пре рата. Нарочито престонични листовп пишу против сваче анексвје француске или белгвјске територије. »Берлинер Тагеблат« каже, да ће само тако моћи да се дође до дискусвје о условима за мир са Савезницима. »Фор»ерц< пише, да је време отрести се једном л-удп, којн не могу учинитн ништа добро за Немачку. Цирих, 11 септечбра. Пангерманас ички листови, а нарочито *Крајц Цајгунг«, П^шу, да ће се велика несрећа срушити на Немачку, ако

се она 'буде дала завести захтезпма неких иуди, да се одрекне сваке анексвје Белгије. »Влада не треба да слушд нисаше неквх лнстова, судише реформистичкнх, кад одлучује о судбини зауаетих аемалш«, »пише «Крајц Цајтунг«.

Од почетка овога рада цене животним намирницама почеле су да се пењу. У колико се рат више продужавао, у толико су и цене више скакале. Упоредо са оскудицом у ж-ивотним намирницама почела се јавжати ос-судица и у другим културним потребама, као у обз т -ћи, и др. Високе цене животним намирницама изазвала је иедовољна продукциЈа њихова, која је дошла у првом реду од оскудице радне сна1е. Рат је нагнао све ратујуве држауте на мобилизацију готово целе мушке радне снаге, те ре поред њихове делимичне употребе за обраду зе*ЈЂИШта приш"0 искорицгкавпњу женске па и дечије радне снаге. Та оскудица у радној снази осе^а се нарочито код Немаца и њихових савезника. Орром«. ИИ прортори земљишта ортали оу необра^ени, те се оскудица у жи вотним намирницама у Н0КНМ крајевима нарочито гешко осека, а поглавито је код варошког становништва. Туррка и Б}Тарскц, као претежно срмљорадничке .зеЈ>1ље, и пре овога рата имале су врло малу.тотово никакву, су 4

перпродукцију. Затворепи са свију страна, без икаквог довоза са сгране, наши неприја тељи су осукени да рачунају само на своју сопствену производњу, и њихово тешко економско стање ми нисмо у стању ни да замислимо. Ма да се оскудица у радној снази осе^ћа и код наших савезника Француза и Талијана, ипак то није V оној мери као код Пемаца, а поред тога иза њих стоје њихове сгромне колоније по свима деловима света. Иза нас н наших савезника стоје огромне америчке латифундије, које су оскудицу у месу, извозом’ свога (рригорифираног меса, потпуно од клањале и одклањају. Својим извозом жита и других животних намирница, Америка је почела да офара њихове ЕЦ^соке цене, те се Америка у оаом рату јавила као рег) т датор цена жнаотних намирница на страни наших савезника. С погледом на вемљс* рад, запажене суааврем$ оког рата врло важне чињенице. Тако у миру се сматрао еко* номски егоизам, индивидуализам, као главни покретач људскога на-

претка, У рату ј'е на место тога дошао економски алтруизам. Поред тога, као у доба физиократа. кадасецео економскн живот управљао према земљораду, тако и у садање доба сукоба економских интереса, где је модерна ратна техника достигла врхунац и у индустрији изазвала преображај, тако исто сада земљорад сматра као регулатор економског живота свих ратујуђих држава, Као једно нужно зло рат је променио аграрну политику ратујућих држава, бацившиустрану масу питања, ме-ђу којима и- доста лебдећих. Ни најиовији догађаји у Русији не обарају оно тврђење. Питање о правичнијој подсли земљс, питање о земљорадничком кредиту, питање о пољопривредмој насгави и маса других, уступили су мссга питању што веке обрађивања земљишних комплекса и производње што веке количине животних намирница и осигурања прекомо[х'ких путева. По поред скакања цена живогним намирницама опажа се и скакање цена фабричким производима. То долази поглавито од оскудицесиропине за производњу и заузетости фабрика за ратну индустрију. СКАНДАЛ У БЕНУ Цирнх, 11 септ. Процес, којп се ових дана водво у Бечу против др. Бду мч, врло цељеког научнака и професора бечког универзитета, открива скандалозне поступхе, које су починиле аустрпјске војне властц у цвљу да заплаше лекаре и да тх на:ерају да узпаају у војску и регруге физички потпуно неспособне. Окривл>е и је утврдио, да су му цолвцијски агенгц, у пцл.у да га ухвате у зааку, слали многобројне симуланте, који су иајављивалц да наају сласо срце. У неколико сзу чаје« дпјжгноза лекарева би ла је нетачна п проткв шега је наређека пстрага, н он је чесеиима провео у цстражном пиртворуПалицвјоки агенти прззна лн су ове маневр« н правд. * лн су се тимс, да су хтелп овим Бдуновим сзучајем да даду лекцију свема лекарим« у Аустријц п да им покажу да не треба да буву баш много ТЈдератки према неспо собн.ша

Оптужеки је ослобођен. Бечко јавно мишљеае јако је озлојећ^но оваквич поступцама взасти. СТРЛШИВ 0ДГ0Б0? РПМ. — Поводом одговора Централних држава на Папину ноту, дописник листа ..Минхенер Најесте Нахрихтен ‘ телеграфише из Беча: ,Ми смо уверени да се у одговору избегава упушташе у детаље. Разнм проблеми, као питаае о Белгији и о односима између Аустрије и Италије, нису додирнути’ . ЗВЕЗДИЦЕ Све војне команде и све гра%анске институције, по нарочитом трсбовању, добијаке карте за дописива■ ње са Србијом, ио једну на лице. Гаргантуа ВОЈНИ БЕГУНЦИ Л1и)'истар Војни морао је ионовном 11 засебном царедбом дч позове на ])аспоред у војсци још цовећи број обвезника, гоји никако нису хтели да слушају војне наредбе и да се јаве војним властима. Међу н,има, нажалост, има око четрдесет чиновника, су д«јд, професојта, гголицајаца и т. д. Сви се оии налазе ра стурецр. по '1>ранцуској и њима је наређено, да се јаве 5 септембра. Тај је рок истекао и ко се од н>нх није јавио, сматра се за војиог бегунца. ЕНГЛЕСКА ОФШИВ/Г Нариз, 11. септ. Ма обе стране пута Ипр-Менен, почен еевероисточно од Лангемарка до околнне Армантиера, енглеска офан-

зива победоносно се продужује. Постигпути резултати од велике су важности. Г 1 рви задатак био је: продрти у утвр-ђену зо ну с једне и с другс стране пута, који води из Менена на висораван Вестек. Битка се простире све даље у десно и напредонање на Иестоку ои•ке од најбољих последица за будуке операције у правцу пута Менен и евентуелног оцепљења Лила са севера. ЗНДЦИ СЛГБОСТИ Лондон, 11. септ. Војнц критичар ,,Манчестер Гвардијапа '■ пише о последн>ем нсмачком поразу, Ноиа немачка дефанзивна тактика игке моки спасти Немачку од пораза, Ситуација неприЈатеља у Б' мији Јгкатхја је, него што се у отите претпостапља. Гласови, који круже у Псмачкој, а по којима се нати непрцјателшод/шчусвих политччкил' претензија у Целгијн, треба тумччипш као знак војничке слибости. У(Ше_м7рГЛондон, 11 сшт. Јавл*ају из Њујорка: Листови, који важе за званичне, пишу да ке се створити засебан амерички фронт на западном бојншту. Ад м и ра л и тст објааљује, да су примењене мере против сумарена, у току августа, имале успеха. Поверење у ове мере стално расте. Изглсди су велики, да Ф,е се губици од сумаренскнх напада још впше смањити.

Повтугалска војскз

Онога дана, кад јл Португалија објавила рат Номачкој, направило св много дебелих шала на рачун маленс армијс, којд се усудила да пркоси германском колосу. Даиас, а то ће рећи, око пола године од појаве португалских трупа на фронту, коминикеи немач ки не говоре више тако. То долази просто отуда, што се португалске труп« боре врло добро и што »мају и досга заробд.внкка. Ове трупе, које ваузиаају један велнки сектор на брмтаиском Јронту ■завивају масу рефлексија. Од онога, што 1 Н»д моиархијским режлмом ниЈе готово ни ностојало — ношто се под »ким стално одрмсавао си-стех! замене — реиублика је, установл>авајућн обавезну општу и личну службу, створила једно ратио оруђе, које јода има да

се усавршава, алн које и сада игра врло важну улогу. Уводећи ову рефор.чу ц иоставл.ајући се протпв Пемачке, новл влада је морала пре свих дпугих питаша да реши иитаи>е о сталном каару. По примеру Енглеске, она је отворила нарочите курсеве са ограквчеимм трајансм у еој ним школама у Лисабону и Опорту. Гегрутовап>е официра вршено је према најдемократскпјим иринципчма и дало је изврсће резултате. Шго сс тиче санитетске счужбе, ситуац«ја је јоц 1 од еамог иочегка била особито поваљна. Махвааују1хи томе што постоје чстири медецинске школе: у Лц сабону, Опорту, Фуншалу и Гоа, Португалија је мог >а ие само да обнлато снабде своје кормусе ■ разн« саиитетске