Narod

БР. 69.

СОЛУН, УТОРАК 26. СЕПТЕМБАР 1917. ГОД^

ГОДИНА Г. Рукописи се не вра^ају.

БРОЈ 10 ДЕПТА

„Народ“ излази снакога дана по поднс.

Штампарија се налази у франкоаој улици 6р. 20 .

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТР1Т\

Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улмци Франковој бр. 20.

Глаша уредник ДРАГ. С. ГОГИТ

ПР0Р0ЧКИ Г0В0Р

Творац италијанског уједиИ.ења, Кавур, држао је уПардаменту Пијемонта 20. октобра 1848. године овај говор: Енглеска необично постаје љубоморна на нову германску силу, којасе основала уФранкфурту а која показује прекомерну амбицију. I ерманизам тек се родио (1848) и веЕ прети да поремети европску равнотежу, веЕ мисли на превласт и на отимачину.Франкфуртска скупштина не крије девизу, да прошири своју власт до обала Северног Мора, да освоји уговорима или силом Холандију, да тако постане поморска сила, и да спори Енглеској господетво над морима, које она има. С обзиром на овакве тежње, природио је да Енглези попреко гледају нову немачку царевину, и гаје према њој осе-ћања неприкривеног непријатељства. Према томе, Енглеска посматра италијанско питање не као питање које се тиче Аустрије, вељ као питање немачко. Она зна да аустријска царевина не може више постојати у својим старим односима; да се мора преустројити и постати словенска држава, или се утопити у немачкој империји. Стога, сара-ђујући на оцепљењу Италије од Астрије, она не слаби старог и верног савезника, веЕ управо туче амбициозну политику царевине — супарнице. Бечка буна марта месеца (1848) била је чисто политичка. Народ из престонице, тумач осе^ћања, која су одуптевљавали све народе царевине, побунио се и борио се, да добије Устав и све оне политичке повластице, које захтева дух времена. Ова буна била је лако утишана тиме, што је цар с више или мање искрености поделио повластице. Али чим је био успостављен унутрашњи мир, онај исти народ, који се је толи ком жестином борио за саоје слободе, удружио се са својом владом, да се бори против нас и да нам не само отме наше слободе, веЕ и још »едно дрдгоценије

добро — независност. Да, господо, у првим редовима војскеаустријске борили су се бечки добровољци, јунаци са мартовских барикада Бечке Револуције. Али у аустријској царевини питање слободс, питање политичко, није једино, које покреће духове, које диже народне масе. Уз ово има једно друго, много замашније, много опасније још, а то је велика борба раса, од којих једне настоје да сачувају стару превласт, а друге да створе нову националност. На територији царевине живи једна раса, по броју јака, ватрена, али од више векова већ потлачена, словенска раса. Ова раса хо-ће, да се довине потпуне еманципације, да поврати своје право народности. Њезина је сгвар праведна,племенита. За њу војују хорде, несре•ђене још, али ватрене, одважне и енергичне. Њој је зато суђено да победи у нсдалекој будућности. Мало после победе слободе у Бечу (март 1848), словенски покрет почео је да се отворено појављује у царевини. Н ај и нтелигентнија грана словенске породице, становници Чешке, покушали су већ априла месеца да се ослободе немачког господарства, да у Прагу оснују центар, око којега би се цело Словенство окупило. Ово племенито предузеЕе пропападе: све странке у Бечу здружише се, да угуше чешки покрет. Словенски покрст, угушен бруталном силом на северу Царевине, избија тш жешће, још опасније, још силније на југу, у провинцијама дунавским, насељеним Словенима Хрватима. Не-ћу да испитујем узроке или поводе,|који створише покрет у Хрватској против Ма■ђарске. Само -ћу споменути.да Мађари, — племенити и великодушни, кад се тицало одбране права свога народа против царског господарства — показаше се увек надувени тирани и угњетачи словенске ра-

се, расејане по угарским провинцијама. Ја ценим, дакле, да борба, која букти у Аустрији, није тек политичка борба, као она марта мессца, већ управо прелудиум страховитог рата расе, рата Германства против Словенства. Мислим стога да могу утврднти, да све евентуалности будућности иду нама веома у прилог. "ЗВЕЗДШЦЕ Чланови Позоришта ,,Тоша ЈовановиЈх “ сматрају се и даље војни обвезници: примају све принадлежности и носе војничко одело. Тако би се они сада могли назвати — обвезници глумачког реда. * * * Један размишља- Згодно му је то, што се не плаћа такса за писма; само да се још не плаћа подвоз до иоште! Гаргантуа ГтГкТ~ ДЕПЕШЕ Рим. — Ватикан пемантује вест да ће Папа одговорити Централним Силама на њихо ву поту га мир. Лондон. — »Тајмс < сазнаје, да Ке на првој седници Доњет Дома г. Лојд Џорџ одговорити на говоре, које су пре кратког времена у парламенту држали Михаелис и Сајдлер. Амстердам. — Немачка намсрава да пусти у слободу г. Макса, старог председника бриселске општине, на захтев шпанскога краља. КЕРЕНСКН НД ФРОНТУ Петроград, 26 септ. Рајтерова Агенција јавља: Керенски са оспхалим министрима отишао је у главни штаб и тамо одржао преглед свију трупа. Керснски је лично поделио трупама многа одличја и унапређења, и том је приликом рекао ово: Б и л о ј е с у ђ е н о да се у новесници нашега народа испише и једна црна страна. Али, захваљујући вама, она ђе брзо бити из брисана и ми ђемо показа■ ти својим непријатељима да још стојимо усправно и да знамо осветити част наше отаџбине Нека живи републиканска Русија. ИПР ^ЈИЕНЕН Лондон, 26 септ. Дописник листа »Асосјетед Нрес« прича, да од почетка рата није било страшније битке од битке код Ипр Менен. Небо је било

црвено од експлозиЈа граната и од пожара, који су наши аероплани проузроковали у непријатељској позадини. У овој битки Пемци су изгубили трећину својих ефектива. Д0Г0В0Р КГМ ГРШ Жеџева, 26 септ. Седница, ко1а је 1'/ септембра одржана у аустријском Рајхсрату, била је врло бурна. Све су немачке странке врло оштро нападале Чехе. Немачки посланик Волф изјавио је у име радикалне странке: »Да се допустило да аосланик Буривал остане на своме месту, значило би да су отворена врата Сабора издајницима...« Чешки посланици преки нулисуга у говору вичуки■ »Највеки издајници опшџбине, то сте ви!> Сви су посланици били устали, и сваки је надви кивао другога. С муком је председник најзад уснео да поврати ред. Али то је трајало само кратко време. Понова је изазвао лар му други немачки радикал ни посланик Тајфел својим увредљиеим говором, на који му је одговорио чешки со цшалисша Прокеш овим ре чима: >Пруски подофицир Тајфел усуђује се да говори у Сабору!.. И ви, господо, шрпише да једна шаква бишанга може разјанити своју велику њушку!> ТачјЈел се на тораздрао: ■ Напоље са овом руљом издајника! Свиње, запушите уста! Паша су деца изведена на кланицу издајстоом чешких трупа Сад се умеша и Волф: »Укуткајте урликање овога чоиора чешких зверова!>.. и окренувши се председнику, настави’ >И ето дома, који

треба да реши озбиљно питање о устааној реформи! То су такмаци Крамаржови, који јепродао Аустрију Вусији и Србији. И они хоке да говорс! И они се још усуђују да нас изазивају и хоке да представљају иолицију у Сабору!» Чех, аграрац, Лчсти добациаао је Тајфелу. Тајфел му је одговорао дреком-. >.1а ку вас ошамарити, Листи /« ,ф!зволите пруски подофициру, — одговори му Листи. Доките и пробајте. цукело \" Настала је паклена ларма и председник је морао да прекине седницу.

КРУПОВИ РАЧУНН Цирих, 26 септ. Орган Крупових фабрика »Дајче Цајтунг« доноси један чланак о томс, који трсба да буду немачки услови за мир. Лисг изјављује, да нови пољски краљ не може биги нико други, до Виљем II и да белгијина неутралност неће бити ничим боље заштићена, него прогласом Кајзеровим за белгијског краља. »Дајче Цајтунг« тврди, да је добио званично одобравање ових пројеката.

ЗНАЧАЈНЕ ГНШВЕ

Амстердам, 2о септ. Хавасова Агенција јавља:Батка у Фландрији одјекнула је у целој Немачкој. Народ почиње да се буни протик Хикденбурга што му извод г синове на кланицу. У Минхену је манифесго вало више хаљада жена, обучених у црнину, пред министарском палатом, тражећи хлеба и мир. »Форверц« напада владу и назива Фландрију‘. »Огаљ, који прождире Немачку.« Влада смера дг предузме нозе мере и да пооштри цензуру.

БЕДА И СМРТ

Велика бујица несреће, која је поплавила наше лепо Балканско Полуострво, није поштедила ни Грке, наше старе савезнпке у борби за слободу и независност. Н ако је маршал Макензен, приликом окупације источне Маћедоније, био обећао, да ће његова војска поштовати живот и част тамошњег живља, убрзо се показало, да је то било само голо обећањс и нвшта више. Напротив, сва несрећа, коју је донела са собом та окупација, сручила се одмах на јадно хришћанско становништво. Прво су Бугари интернирали све угледније личности из тих крајева у Карлово, Рисар, Стару Загору и у друге бугарске вароши, и употребил* на тешке радове.

Грађани Правна морали су, под претњом телесне казне, да раде на утврђењима. У Серезу и у околним селима порушене су све куће, чији су поседници одбегди у Солун, а грађа је употребљена за подазање утврђења. Становницима у Сармусакли било је наређено да одмах уступе своје домове војсци. Сутрадан, кад су добили допуштење да се могу вратити, нашли су куће потпуно лразне, пошто су бугарски војници сав намештај опљачкали. Убрзо је наишла и глад са свима њеним невољама. Све су намирнице покупљене и подељене Турцима и Бугарима, док су Грци морали умарати од глади. На тај начин ■стребљене су читаве породи*