Narod

БР. 61

СОЛУЦ. ЧјЕ-ХБРТАК 23. СЕПТЕМБАР 1617. ГОД.

6Р03 10 ШтУ' „Народ“ нзлази свакога дана 110 подне.

Штампарија се налааи у Фрим ко»ој улио,7! Ср. 20. Влапнкх КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА I Рукописи се не враћају. Огласи и белешке наплаЈ»ују се по погодби. Редакција је у улици Франковој бр. 20 .

Гаа»н* уредвЕК ДРАГ. С. ГОГИЋ

Криза } Аустрији I

нес 1 $ и тт Цирих. — Двострука И тешка криза неизбежна је у Аустрији: парламентарна и кабинетска криза. Она је производ сукоба, који су избили у Сабору изме'ђу Чеха и Немаца. Парламентарна ситуација у Аустрији не може се одржати. Изме-ђу Чеха и Немаца створена је провалија. Раздражење Немаца је такво, да су позвали своје посланике, који су у парламентарним комиеијама, да поднесу оставке. Агитација против Словена ве 4 а је него икад. КРВ34 У ЛДРЛДМЕНТУ Цирих. — Бсчка влада чинш очајне напоре, »а за»еде ред у парламенту, али узалуд. Чеси, потпомогнута већином Словена држе се непоиарљиао. Немца утцчу на председника в.ладе, да према Словеаима уцотребм притисак. Дела управа Чешког Клупа, која је била састављена из умерешсх елемената, замениКе се радикални јим политичприма. Бидши министар Крашек доћи ће за прсдседни .а Чеш- I ког Клуба, место доктора Станека, кога сматрају за прете рано умереног. Никада од почетка рата није влада била у тако критичном положају. Јесеаа сесија бнће крајше заоппрена. Швајцарска ■ Информација« јавља из Беча, *а се очекују опасне одлуке ЈУГОСЛОВЕНН Париз.—Покушало се да се о<5 Сајдлеровог кабинета на прави једно концентрацио но министарство. Ни његов склоп ни мршави престиж н>еговога шефа не правдају овај назив нити му допуштају да изврши дсло народног измирења, о коме цар Карло сања не знајући како да га оствари. Нше довољно само увеапи у министарство Ивана Жолгера једног безбој ног словеначког чиновника, хсмичара, коме /е иолитика потпуно непознапт, да би се дошло до измирења илмећу монархије и Југо словема. Југословен Корошец тра жио је да се створи југосмвенска држава, која би обухватала свв области у нојама живе Хрвати и Срби. • То су, вели »Наје Фраје Пресе, « изјаве бескрајно опасне изјаве, кад стоанке присвајају себи право да комадају државу, да сруше

монархију, да упротите све резултате историје .« Држање Словена све је више неиомирљиво. Брутал не претње мађарске штам пе не застрашавају више на■ родностч, које воде борбу и које могу патње да на веду на горе ексцесе. Под оваквим околностима, не гпреба се чудити ако ће министарска криза, која 'ке несумњиво убрзо настуг.ити, бити чисто политич ка криза, којој Круна неке моки наки лека.

ИЗ ОСКУДИЦЕ Цирих. — Аустријска унутрашња криза заоштрава се лакше и јаче и због крајње оскудице у животним намирницама. Најразновре.нији сукоби измефу Чешке, Ауетрије и МаЗ>арске, који су после добили политички карактер.по стали су због сукоба у погледу исхране. Цене су достигле такву висину, да је живот по готову немогућан. То је јавно признао на једном збору и председник бечке општине ВаЈ екирхнер. СДВЕТОВАЊА Цирих. — У Бечу је, п о д председништвом графа Чернина, држан заједнички министарски савег, на коме су били заједнички министри барон Буријан и Штегер Штајнлер, за тим Векерле, министри Мезефи, граф Серењи, граф Хадик, барон фон Визер, граф Силва Тардука, граф Аладар Зичи и командант ландвера фон Нрагенац. После седнице Векерле је одмах отишао код цара Карла, да му изложи ситуацију. ИЗЈАВА ЦДРА КАРЈ1А Берн. — Цар Карло је из јавио једној високој личности: >Наша војна ситуација је врло добра, али морамо да савладамо неке унутрашње тешкоке. Ма шта наступило, мора се сачувати јединство државе *

КАНЦЕЛАРОВ ПОЛОЖДЈ Лоидсш. — После бурнедебате у Рајхстагу странк* већн*е одлучиле су, да ие гласају за накнадни буџвт, већ да га 1 рате одбору в да од ложе дебиту. Полптпчка криза резултат је звапичног подржаваља панМманцстичЈсс процагдиде. Иц«

нен. Топови грме са свију страни а наши многобројни аероилани о

Бриџа. Трупе би као појачања дошле са румунског фронта. Немач-

државију превагу над ка војска држала би се непријатељевим Нтие, удефанзиви, и, какосе од 300 аероплана уче- ј говори, њоме би команствују у овој битки,\ довао сам Лудендорф. која изгледа да ке бити Ј ј рсишвајука и једна од највских. До овога часа пешадијека акција нијс још отпочела, али арти-

СУЛТАНИ ПАПА Рим, 28. септ' У својеручном писму 11апи Султан каже да је Турска

љерија дејствује век била принућена, да се латп илест сати. Резултатч ове битке вск се јављају као бпиљантни. Очекује се велика победа на целом фронту.

оружЈа за свој опстанак, за своју независност и слободан разватак, да обезбеди права свом народу и неограниченм ШОМ сувереннтет над целом територијом у напионалним границама. Увек је Турска пшла КРАТКЕ ДЕПЕШЕ ■на то, да даде народу праведан и трајан мир и да му оЛондон. Ласт ЧБујорк сигура напредак, и да живи у Хералд« пишс: * Од када су добркм односима са свпма онаши торпиљерн почсли гони- сталим држасама. ти гусаре, број немачких су- ј Ови осећаји руководили су марена V наши.м водама спао нас и кад смо, заједно са саје на авадесег. За све то вре- везницима нашим, понудили ме није потопљена ни једна мир у децембру ирошле го-

трговачка лађа.

дене. Огоманска Влада и данас

Лима. — Звачично се јгв прнхваћа ГТагшне ) редлоге аа

ља, да је република Перу упутила но гу Немачкој. Одно си између обсју земаља прекинути су јуче, и немачки је посланик већ примио пасоше. Рат ће се објавити чнм се 6у де састала скупшгина.

У НЕВОМ Амстердам, 28 септ. »Берлинер Тагеблат« јавља, да је на вснној конференцији, коју су одржали последњих дана у Берлину Кајзер, Хинденбург и Лудендорф, решено да се изврше нотпуне промене у главном штабуз^Фландрији. Још је одлучено да се овај фронт нарочито појача и да се конетруише читав низ бетонираних ровова до

траЈан мир, за ограничено наоружање и за арбитражу, узимајући у обзир гаранције суверенске егзистенцнје слободног развитка народа. Ако наши непријатељи прихваге ове принципе, ништа неће бити на путу, да започну преговори за мир. < Ппсмо свршава: Нека Свемогући има увек Ва шу Светост у свом срцу. Нека Свемогући чува вашу Све-

тост.

Мехмед, V.

У ФЛАНДРИЈН

Рим,

септ.

>Кориере дела Сера * сазнаје, да је немачки главни шпгаб у Ф.тндрији тражио хитна нојачања, иначе ке бити нринукен да се повлачи. Ситуација немачке војске постаје све крчтичнија. Држи се, да ке се Немци ускоро почети гговлачита на целоме фронту •

НЕИСЦРПНО БЛАГО

мшој више симптома, да у сгановН 1 ,штву узнемиреност све већма расте. Штампа тражи оставку вкце канцслара којп је увредио Рајхстаг и кзже, да је искуство Михаелиса, г ао канцела ра, само једна заблуда. Завладала је опшга жучност. Конзерватвван лист »Тегли хе Р/ндшау« кажс, да ће наступпти још критичнији дани. бШЛЕВСНХЕЛФЕРНХ Лондон. — После прекида седнице, због Хелфериховог испада, Рајхстаг је поново отпочео рад. Канцелар је обе■ћао, да се не ће трпети никаква политичка агитација з г војсци. Вице канцетар се извинио рекавши, да су прекидања у Рајхстагу изменила тон његовог говора. Канцелар је упутио : пел свима члановима Рајхстага, да у будуке избсгавају суда|1е, какви се сада догађају у немачкој политици. ТКРПИЦОВА СТРАНКА Цирих. — Иј Берлина стижу веспги да фон Тирггиц век спгвара нову спгранку која ке се борити против Хинденбурговог мира. Вишепосланпка лсвпце пришли су тој странци. Прва седница одржана је јуче и на њој Ге решено да се поаеде жестока бороа протчв садашње владе.

ШТРАЈКОВИ Цирих. — Оиштн штрајк тари се по свој Пемачкој. Радници у Круповој фабрици одбијају да предузиу рад док им се ие повећају оброци и смањи време рава. Свакога дана одржавају се великс манифестацаје за мир без ансксија и оштета, у пркос пангерманистичкој пропа ганди међу фабричкам радницима. ЗББЗДаЦЕ Па ипак смо много на предовали од времена Крсташких Ратова. Поредите > Ослобокени Јерусалим са Султановим одговором Папи. Разна времена, разне Папе и разни Султани! Гаргантуа ПРЕД ОДУКОМ Париз, 28 септ. Рајтерова Агенција телеграфише, да се сада развиЈа велика бит ка на путу Ипр—Ме

Рат, који је укочио сву производшу у земљама зараћенпх народа, дао је снажан импулс развитку производгое у Бразилији, који ће се несумшиво наставити и после рага. Ова зем.ља, не само да је стЈгаховито брзо развила производшу и извоз животних намирница, од којих се многе раније нису никако ни нзвозиле, већ је створила и читаве индустрије, које дотле нису постојале или су би.че у самом зачетку. На пример, индустрија смрзнутог меса била је раније у Бразилијн потпуио непоаната. 1914 извезено је само 1000 кила смрзнутога меса као проба. Већ 1915 овај извоз попео се на 8.500 тона; 1916 он орел^зи 33.000 тона, а за ир-

ввх пет месеца 1917 пење се на 29.621 тону. Бразилија има 31 милвон грла крупне стоке. Велики индустријалци амсрички бацили су око на њу, и пошто су извршили укрштање са најбољим расама, подигли су данас грдне етаблисмане за счрзнуто месо у Сан Паоло и Рио Гранде. Раније је креолска стока из Бразилвје експлоатисана само због коже и сувога меса. Одгајивачи су почелн тек од неколико година на овамо да увозе за приплод бољу екглеску расу. Одгајижање коња, како изгледа, такође ће се убрзо развити. Гамошњи коњи су врло чврсти и издржљивн, захтеаају цало цед« « *ц«е јотчг