Narod

ЕР. 68 БРОЈ 10 ЛЕПТ1 „Народ“ излази свакогп дана по подне.

Штампарија се налази у Фрапкоаој улици бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОЛИКА I: Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редикција је у у 1 ици Фрцнковој бр. 20.

Глаави урекник ДРАГ. С. ГОГИЋ

МОРНАРСКА ПОБУНА (од нашег нарочитог дописника)

задовољсту и огорчсњу које влада код морнара и рекао ми, да су се многи ме$у ;шма прет платили на наи; лист, желс1ш да сс обавесте. Ја сам му рскао да је то слободно, али да је паметно, да се о томе миого нс говори. Јасно је да је потребно насрнути на црвену заставу да би се могао створити блок, какав трсба канцслару и за то нас не изненакују његове речи, којима хо1\е да нас стави изван закона. У своје време Визмарк у томе није успео; Михаелис. 1\е успети још мање /« Посланик Фолксхер је затим изјавио да јс и он разговарао са овим морнаром, и то више пута, о стању на његовој лоЈјч и у осталој марини.»То јс моја дуж ност и као војника и као посланика. Из речи адмирала фон Канеле изгледало би као да смо ми хтсли да створимо нски илан, али то је лаж. Дитман је рекао као и ја: И код мене су мрнари долазили у Рајхстаг са ко']има сам разговарао, али о илановима, које је нагласио фон Капеле, није никада ни би ло речи.« ТЕШКА ИЗЈАВА И опет је узео рсч министар марине: »Нс остаје ми ништа друго до да изложим ствар према рсзултатима истра-

ге. Фолксхер је казао да сам ја изложио ствари тако као да су господа из независне странке хтели да створе неке планове, да их после даду морнарима. Али ја то нисам казао. Овде ми је један извод из акта са претреса, којим се потпуно доказује све што сам навео. Хазе је тражио доказе, ја 1,у их дати. Један од главних коловођа изјавио је- Био сам код Дит • мана и разговарао са њим о овој ствари. Дитман је изгледао као да је информисан, био је веома вссео и рекао■ *Да наставимо али да будемо врло опрезни.* (на деснвци: Чујмо! Чујмо! а на левици смех и страшна ларма.) Разговарао сам и са другим члановима странке; нисам био сам. Код Дитмана била је нека врста партијске седнице, на ко јој су били Дитман, Хазе и Фолксхер. Расправљлло се о једном плану. (Гунђање на десеици). У разговору са посланицима истакао сам да радим нешто, што је \ забрањено и кажњиво. Они ’ су ме саветовали да будемо опрезни а да ке оиисвим срествима подупирати наш план и да :ћеми слатиброшуре и друге штампане ствари .« (на десницп: Ах.') ЗВЕЗДИЦЕ Шеф једне кацеларијс добио хитан актсачијихсло■ ва није обрисан песак, па га вра1,а пошиљаоцу с овом напоменом■ >Нека :ћата песак обрише, па акт врати. Хитно је.* Гаргантуа

РвпуОлика Кина

Цирих 26. септ. Данас су поново отпочеле седнице Рајхстага. Чим је отворена седница, после одговора владе на нека ситна питаља, почела је дискусија о интерпелацији коју су поднели Рајхстагу социјалисти поводом пангерманисгичке агитације у војсци и у марини. Дитман, независни социјалиста, изјавио је, да борба про тив пангерманистичке пропаганде значи исто што и борба против владе. КАНЦЕЛАР ГОВОРИ Канцелар Михаелис одговорио је Дитману, да је он објективан према свима странкамл. Али се је он обратио само странкама и не онима који имају циљеве опасне за опсганак царевине и државе. А соцвјалистичка независна странка налази се за њега с друге стране ове линије (бурно одобравање на десни ци, гунђаље и ларма на клупама независннх социјалиста). Канцелар наставља, да је про паганда апсолутно потребна. Војници су захвални пославиц 1 ма, који су посетили фронт. Канцелар тврди да цела организација ове пропаганде је уски спој између војске и отацбине. Она се неће злоупотребити за политичке циљеве. Њу је одобрио министар Вој ни, и назначио је да ће, ако се буде водила недозвољена политика, натерати свакога, да поштује његове наредбе. Канцелар понавља оно што је рекао комисији, да чинов ницн не смеју правити преси ју на своје потчињене и наставља: Учинићемо леп напредак ако они, који се боре против ре золуције о миру од 6. јула и која истичу, да смо је ми донели због глади, ако би и они одали признање тој резолуцијл. Немачки народ биће као један човек и издржаће и бориће се све дотле, док не осигура право на живот и развитак себи и својим савезницима. У оваквом јединству немачки народ биће непобедим. Ја сам, са пристанком Рајх стага, кад је резолуција донета, објаснио љен значај и рекао, да ћемо ми истрајати све дотле док немачко царство очува своју вредност на копну и преко мора. Ми морамо тежити томе, да оружани савез наших непријатеља не постане економски њихов савез против нас. Због тога ми морамо радити на миру, који ће осигурати нашем сељаку плод ввговог рада, нашем радиикупристојну награду, индустрији И»еце иадазе в тако да добц-

јемо могућност социјалног развића и могућност нашим бродовима да слободно плове и да се снабдевају угљем на сви ма местима, једном речи да дођемо до мира, који би нам гарантовао, у најширем смислу, наш економскп развитак, да кле, до ефективног мира. На овом пољу ми то морамо посгићи. Али дотле, док наши непријатгљч граже од шс оно, што им ниједан Немац не би дао, дотле док траже да померимо своје границе и да узму део немачке територије, док се заносе мишљу да створе провалију између вемачког народа и његовог владара, све дотле нећемо им пружити руку за измирење и стајаћемо прекрштених руку. Чекамо и можемо да чекамо. Време ради за нас(!). Док непријатељи не повуку своје захтеве наши топови и сумарени вршиће своју дужност. ГТОБУНА У МАРИНИ После канце.лара говорио је министар марине фон Капеле: >У нашој марнни дога^али су се жалосни до • гађаји Руска револуција утицала је и на неке људе у наигој флоти и изазвала код њих рсволуционарне идеје и махните планове. Ови појединци гледали су да створе одборе на свима ла1)ама и да наведу целу по саду флоте на непослушност (узвици на десницшчујмо! Чујио!) На тај начин они би парализовали фло ту и нагнали Немачку на закључење мира (на десиици: пфуј, пфујО Документима је доказано да »е главни агитатор из ложио своје планове у сали клуба независних социјали ста у Рајхстагу, посланицима Дитману, Хазеу и Фолксхеру и да је добио њихов пристанак. (Бурни протести на деснвци; страшна ларма на крајљој левици. Уз вици: То је подла превара! Низак маневар!) Поменути посланици истакли су опасност, којо / би се маринци изложили таквим поступком и по звали су га да буде опрезан, али су обећали да Ле га помагати, шаљуКи му материјал, којим Ае мо1\и да буни морнаре. Докле, с обзиром на овакву ситуацију моја је прва дужност била да спрсчим протурање оваквог материјала и одмах сам наредио свима надлежиим командама, да свима срсдствима онемогу 1\е ширење овог материјала. О другим догакајима, који су се одиграли на флоти не Јногу да дам никаква о-

бавсштења. Заборавивши на дужност и на част тешко су се огрешили и заслужно су кажњени. Али ипак хо1\у да кажем са ове три бине, да су вссти које се шире и које су наравно, и мени доставлене, у вели кој мери увеличане. Борбена способност флоте није стављена у питиње ни за један тренутак и таква треба да остане. ПРАВДАЊЕ И КЛЕВЕТА Давид, социјалиста из већине је рекао: У тешке оптужбе, које је изнео министар марине против неких чланова парламента,мени је немогућно да верујем. У сваком случају о томе би требало Еутати, али би бар требало чути и оптуженс. Државни канцелар ставља социјалистичку ма њину изван утврђеног реда у парламенту. Он је, очито, под утицајем ових обавештења фон Капелеових. Ми морамо да тражимо, да се према нама и власт држи подјсднако. Наша странка водила је увек рачуна о интересима народа и пролетаријата, што не може да се каже за независне социјалисте а што се најбоље може доказати првих избора. Пангерманисти и патриотска сгранка одговорни су за дискусију од суботе и данас. Патриотска странка уништава јединство народа, хотеЕи да га подели у пријатеље и непријатеље отацбине«. Давид језавршио тврдећи да резолуција за мир има утицаја и на непријатељске државе. Треба и даљр и-ћи тим путем. »Немачки народ подне^ће и даље тегобе, уверен, да 'ћемо ми сви учинити све, да дођемо до мира, који би могли сви да прихватимо: Немачка треба да будеслободна како споља, тако и изнутра«. ОДБРАНА И НлПАД Посланик Хазс признаје, да је морнар, којега је поменуо фон Кааеле, заиста говорио са њим у социјалистичкојсоби, али да је нетачно, да М 1 Ј је ои подносио ма какав план. Ои позива министра да поднссс доказа.»Тај морнар жалио се и говорио о нс

После однгране комедије да се обнови кинеско царство, сва власт прешла је у руке генерала Тоан Кијуи, бившег министра војног под Јуан Ши Кајем. Агенције су га представиле као републиканца да би на њега привукле симпатију јавности, која не зна праву истину. У ствари је генералово републиканство врло мршаво. Он је тај, који је помагао Јуан Ши Каја да изврши државни удар; а он је и пре кратког времена распустио кинески парламенат. Када је бивши почпредседнмк кинеске републике, генерал, барон Фонг Куочанг постао председник, он је поделио власт са генералон Тоаном. Тоан је представник војне диктатуре, који и своје право и своје порекло сснива на сили. Разуме се да би он сам био немоћан, да га не помажу споља. Треба имати на уму, да су још пре крат1 СОГ времена кинески милитар-

ци обожавали Немце, и да су ириморани, да, бар у јавности, промене своје мишљене и објаве рат Немачкој, како би се овржали на власти. Њихови политички противници, прави републиканци и шиђени чланови парламента,. убеђени су непрнјатгља Немачке, али они се опет држе својих принципа. Против њих води се сноља јака борба, коју потпирују нарочиго странци. Факат је, да су странци у Пекннгу непријатељи демократских начела и да се насу потрудили ни толико да схвате смисао овога рата. Они чак искоришћују објаву рата Немачкој да успешније воде борбу против праве републиканске странке и да на тај начин учврсте војну странку у земљи. Јер код њих још увек постоји нада да ће повратити диктаторски режнм, У коме лако усиевају комб! нације сваке врсте, као и ценкааа с онима, који радо