Narod

, ■!■■■ I ! ■■■■■■ ■бно у стаау да вастави седницу. Нзјза* је Угрон затражио ов Сабора аа приии знап.у љегов одговор. Председ вик је ставио овај захтев на гласање, и Сабор је већином гласожа одбио Угронов одговор. Угрон је, уз силну ларму, изашао из дворане, пошто је изјавио, да ће дати оставку. Миннстарски Савет сазван поводом његове оставке једногласно је изјавио. да ће целокупно министарство поднети оставку али о томе најире треба да се извести краљ.

II Д Р О Л

ПАСШДНДЕЛД Ловдон, 26 окт. Дописник Рајтеров»" Агенције из британског главног штаба каже за напад код Пасшандела, да је извршен после артиљеријске припреме, која је била врло кратка, али ужаена. Према новијим оба вештењима битка траје и даље еа повољним резултатима. Кана^ани еу ирешли иза Пасшандела и кре ■ку се, дуж гребена, према Моселварту.

њиховн односи Лондои, 26 ОКТ. Како дописннк »Дејли Кроникла« из Амстсрдаиа јавља, између бечЈ.ог и бер;шнског кабинета појавале су се тешкоће у питаљу око снабдевања немачких трупа у Аустрији. Пре неког времена немачка јс влада одлучила да пошаље у Аусгрију на обуку око 100.000 регрута. Аустријска влада одмах је известила меродавне кругове у Берлину, да нема начина да обезбеди нсхрану ових труца. Али је ипак додала, да ће их храни ти док не сти 1 не одЈовор немачке владе. Немачка влада је одговорила да она ни у ком случају не може слати храну из Немачке, и тражила је да сами окрузи, где ове трупе буду догоровале, њих снабдевају. Пошто се дискусија око тога и сува 1 ле продужила, то је немачка влада одлучила да, као принудну меру, прекине поштански саобраћај између Аустраје и Холандије. Затб већ месец дана није у Холандпју стигло ни једно писмо из Аустрије.

НЕРНИН И БУГАРИ Париз, 26 окт. Недавне изјаве аустријеке владе о миру, по коме би се државе повратиле на стање пре рата, изазвале су у Бугарској велико незадовол»ство. Бугарска је тражила објашњење од графа Чернина, којију је уверавао да двојна монархија признаје бугарске претензије на српскуМа-ћедонију. Она их сматра за праведне и сагласне са принципом народности, јер је СрбиЈа повредила уговор еа Бугарском. Што се тиче Добру џе, граф Чернин је формулисао извесне резерве, циљајући на то, да наведе Румунију на засебан мир. Али Бугарска је одговорила поново нега-| тивно, траже-ћи од својих савезника, зарад умирења бугарског јавног мишљења, да категорички признаду бугарске захтеве, што се тиче окупираних територија. ПЛЕХДНОВ 0 ВЛАДИ Женева, 26 окт. 1 'овореки о ратџ Плеханов је изјавио, да руски социјализам може починити још доста догматичпих грешаки, ала 1\смо сви ми једнодушно бранити угро жену отаџбину. Дакле за настављање рата потребно је да владина власт бу де јака и стална; још нам јс прсд очима пример из Ш8. Једна влада, па била она и револуционарна, не може се одре1ш употребе силе за одржавање реда.

ОТАЦ И Ш Атина, 26 окт. Једна васока личност износи у „Хестији" један разговор сок. Теотокиса са пок. краљем Ђорђем. Кад је Теотокис саветовао краљу да треба радити на зблвжењу са Аусгријом, краљ му је одговорио: . „То неће бити никада. То што ви хоћете, на несрећу биће, кад наследник Константин буде на престолу. Будућа краљица учиниће много несрећа Грчкој али, срећом, ја тада нећу бити у животу.“

ЗЕАННЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

БРОЈ Д. ■ Д . ,-^3 гтт; ■,

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

СТР. 2. Икаче је живот у Тоболсг у пријатан. Варсш у којој жвви 20.000 станогкика, доста је кокетна в нма жевописан изглед са својим високим градићем и многим белим прквама. Она се налази на самом ушћу Иртиша и Тобола. Тротоари и улице су патосаке. Куће, разно обојене, окружене су лепим баштама. Мало нриста* нпштс је необично жвво. Тоболск се нслази на једној пространој равнипи, којупресецају врло рђава путови и која је већим делои обрасла густим шумаиа. Ову равницу, на којој је преко 1600 језера, натапају дивовске реке Об и Иртиш са својим притокама. Лети је на њој паклена вру ћина, а зпмјц врло ладно. РазлиЈга у температури 1 феко године достиже 65 степена. Ту жвви скромно Никола II са својом породицом у кући гувернеревој, која ни најмаае не потсећа на сјајну царску палату. БАЈ1ФУР 0 МИРУ Лондон, ‘26 окт. Говорс'ћи у дискусији о циљевима рата Балфур је изјавио да би Немачку уједињавао само... Али такав уговор не постоји. Што се тиче Алзаса и Лорена Он се смејао идеји, да би све гешкоће биле решене, кад би се европске државе скупиле око једног стола. Према данашњем стању у Европи и према данашњем карактеру наших непријатеља, сви преговори овакве врсте не би уродили никаквим плодом. Нису савезници ти, који нису казали своје циљеве рата, већ су то Централне Силе. Немачка је одбила да каже своје циљеве рата, како у одговору Папи, тако и у одговору Вилзону. Што се тиче демократизације, они мисле, да •ће ее створити у том погледу нова уверења, а ако тако буде, можемо се надати, да ■ћс и Немачка поћи истим путем, којим други народи иду ве-ћ о давно. Први и главни циљ Савезника јесте да се дође до мира, који ■ће бити трајан. ТИСА И ВЕКЕРЛЕ

Царлх, 26 окт. У Мађарској је ненадно избила шшистарска криза. У Сабору се дискугожало о ■нтерпелацнјк, која је поднета министру унутрашњих дела пожодом драконскнх мера, које је влада увела у Бачкој. Ка* је министар унутраш њих дела Угрон одговорио на интерпелацају, устао је шеф опозиције граф Тиса и уз жи■о одобраваље своје странке ■зјавво је да га манистров одговор не задовољава. оатич је настала страшна ларма у Сабору. Владинс и Тисинс присталпце частиле су се најувредљивијим речвма. Због тога Сабор дуго врсмена није

ФРАНЦУСКИ К01УШНИКЕ У горњем Алзасу началч смо с успехом немичке по• ложаје код Шемхолца, се верозападно од Алткирха и задобили 00 заробљеника. На осталом делу фронта дан је прошао на миру Извештај Штаба Источне Војске. — Активност артиљерше у правцу уихћа Струме, на вардарском сек• тору и у области Битоља. Енглеске трупе извршиле су испад према Мачукову. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Организовање наших нових положаја к о д Пасшанделе извршено

њима у току дана. Непријатељ нас није прекидао у раду. И поред важности коју непријателЈ придаје овом положају, није предузео још никакав противнапад. Јуче су наше трупе задобиле 500 заробљеника, од којих су 22 официри. Наши су губици врло мали. РУСКИ КПМИКИКЕ На северном, југо западном и румулском фронгу: пушкараае и извнђааа. Кавкаски фронт. — У правцу Кемака наши елементи о-

. СОДНЈ. — Јутросје, после дужег и тетког боловања, премину о наш млади песник Милутии Бојик. Српска књига губи у њему једнога од најбољих, најплеменитиј их својих радника. РИМ. — По повратку с пута, Венизелоса ■ће у Риму примити краљ ВикторЕмануило. ПЕТРОГРАД. — Руска је влада дала допуштење да се врате сви политички емигранти са стране. ПЕТРОГРАД. — Истражни судија у Лењиновој афери прикупио је дрказе против Максима Горког. Руско-енглески комитет решио је да Горког искључи из чланства. ЦИРИХ. — За врсме посете цара Впљема код Султана у Јилдиз палати, Мехмед V наименовао га је, у присуству великог везира и Енвер паше, за мушира (фелдмаршала^) и дао му маршалску сабљу. ЛОНДОН. - Први лорд адмиралитега Сир Ерик Гедс држао је у Доњем Дому важан говор о последњим догађајима на мору. О тонажи потопљених лађа изјавио је, да нема начина да их објави, а да непријатељ не сазна. МеТјугим, он врло живо то жели да сазна. ЦИРИХ. — »Шграсбургер Пост< пише, да ће пореза на ваиредне ратне приходе донети 5 милијарди марака. РИМ. — Министарски Савет одобрио јс постављење посланика Силвио Бреспи за подсекретара и општег комесара за снабдевање и потрошњу. АМСГЕРДАМ. — У Ешу, у Луксембургу, сахраљени су два франлуска авијатичара, чији су аероплан Немци недавно оборили. И ако је време било врло рђаво преко 10000 лица присуствовало је погребу. Цео сандук засут је венцима и цвећем. РИМ. — Шефови француског и енглеског штаба, отпутовали су на фронт. Пре тога, они су дуго конферисали у главном штабу са генералом Кадорном. ЦИРЦХ. — »Локал Анцајгер* јавља, да се у Немачкој више не дају железничке карте за Швајцарску. Путници морају накнадно куповати карте на самој нограничној станици. АТИНА. — Јуче је стигла овде из Италије четрдесет румунских војника. ГБих су Аустријанци заробили на Карпатима м довели на рад у Арбанију, где су се они предали Италијанима. ЦИРИХ. — Ма-ђарска је дефинитивно одбила да даје Аустрији живот-

још више порасле. Сазват је Крунски Савет да се саветује о снабдевању. ЧИКАГО. — Славни пијанисша Падеревски јавио се регрутној комисији с молбом да га уврсте у је. дан пољски шјк у Француској. РИМ. — Рајхстаг Ее се састати 9 новембра. На прво! седници говориће нови канцелар. ЛОНДОН. — Генерал Алемби јавља да су Енглеске групе заузеле пуивалеш, 11 мвља северно од Бершебе. Непријатељски против напади сви су одбијени. РИМ. — Јивљају из Венеције: Приликом доласка енглеско француских трупа, била је велика патриотска дсмонстрација. Свет је трупе отпратио на станицу са узвицима: Живела Француска! Живела Енглеска! РИМ. — Италијчнски зва иичан коминике јавља: Јуче и сино1\ наши су аероплана бомбардовали непријатељска одељења, која су подизала мостове преко Таљаменпго. — Наши авијати чари оборили су четири непријатељска аероплани. БЕРН. — Због питања о Добруџи, у коме се бечка влада нада да до1>е до засебног мира са Р умуиијом, бугарска влада јс изнела, да би тако што довело до револуџије у Бугарској. Немачки цар усвојио јс бугарско гледиште али је, у замсну, тражио да се изме1)у Бугарске и Турске реши дарданелско питање. ЦИРИХ. — Немачки републикански орган „Фрајс Цајтунг“, тврда да је пут Кајгеров у Софију и Царпград им ао за циљ да се са Бугарском и Турском закључи један споразум без Аустрије. СРПСКИ ЗВАННЧАН ИЗВЕШТАЈ 25. октобра обична ва трена активност. итГпглт Српско Трговачко Дру ит в Улица Александра Велаког број I , обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Преаоручује нашем свету, да се користи услугама ове новчане установе за све своје послове. Врши на својој благајви размеиу свих новчаних монета по повољни.ч дневним курсевкма. 4—10 Влада Сави1\ - Ужичанин продавац српског дувана у Солуну, спроћу главне железничке станнце, пзвештава своје муштерије да и даље обалља продају дувана за сраску војску са највећим процентом. Исти даје на узету колкчину по погодоц и моли их да се о томе увере кдо н о квзлитету дувана који је о дличан. 2-5 Др. Алберт Гатењо, зубни лекар с Универзитета у Паризу, вади зубе без болова. 16 година искуства. Савршен рад златних зуба за 4-5 дана.

Је на околним узвише-

о, *оги*

'~Ј 1 Јрс П& ИаИАОВИХ рововд и одбацили их према Кемаку.

не намирнице. Отуда су тешкоће за исхрану

4КВАР0НЈА