Narod

СР. ео

ВРОЈ 10 Л Е П Т А

„Нлрод“ излази свакога длна по подне.

Шт-мпапшја се налаак у Франкоаој улкиа бр. 20.

Власнвк КРСТА МИЛЕТИЋ

СОЛУП, ПЕТ Л-С 2*7 ОКТОПАР 1917, ГОД. :1 _ ^ .ЈОДПНАЈ.

Рукописи се не нраћају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Г 1а*на урсгнак ЦРАГ. С. ГОГИЋ

НАГОЛНИ БОЂА Женева, 27 окт. Чешки в(/1)П др. Крсмарж држао је у Цофену у Прпгу један говор посред најбурнијих патриотских мамифесггација. Све политичке странке и национална Iјдружења узела су учешћа. Крамарж је дочекан песмом *1'де домов муј « а чувено псвачко друштво » Хлахоле « невало је више патриотских несама. Крамарж је, у име свих политичких затвореника, захвалио народу за све демонстрацте и енергично је изјавио, да 1\е чешки народ надживегпи оне, који желе да га смрве. Он једино жели, да живи и да ради за једну 6 ољу отаџбину и да види Праг као престоницу слободне и независне чешко словачке државе. Стари доктор Хгрбен, бивши уредник „Часа",Ма сариксвог органа, који је у рату забрањен, овако је завршио свој говор уз громко нљескање: *Кад је доктор Крамарж морао да нас остави, он је био само шефг једне политичке странке. /1 сада кад нам се вра^а. он припада целом народу. Хапшење и осуда на смрт др. Крамаржа пробудила је у народу силну моралну снагу. То је нова основа за нашу будџћност ‘. ЕНГЛЕСКА РЕЧ

На великом јавном збору у Питсбургу, који је сазвао национални комитет за рат, Керзон, члан министарског ратног савета, овако је говорио о миру: »Ушли смо у озбиљну фазу рата. Наша војска створсна за време овога рата није само одржала своје положаје веЂ се показала много надмо-ћнијом од немачке војске. Сада је питање само у томе, хоћемо ли бити издржљивији од Немаца до краја. Отворено изјављујем, да су сви говори о миру у Рајхстагу, као и све пацифистичке ноте које се ре-ђају једна за другом, мање или више, дело немачких емисара. До данас ми нисмо примили никакву понуду за мир. Ово нарочито истичем, јер би свака влада, па и сваки њен поједини члан, учинили злочин, када би дозволили, да се овај рат продужи и једног тренутка више него што је потребно, да се дође до реалног и трајног мира у интересу наше земље. Пошто сам ово нагласио, желим да се изјасним и о миру. Немци треба да зна1у, да ми не-ћемо да закључујемо никакав мир без суделовања наших до минија, које су нам притекле у помо-ћ у периоду наших најве-ћих тешкоћа. Затим, нањатегоричније изјављујем, после зрелог проучавања и дубоког размишљања, да никада нећемо по-

чети никаква преговарања о мицу беззнањт наших савезника и да ћемо се етрсго држа ги свих уговора, које смо с њима закључили. Ми нећемо да знамо за издајства. У овоме рату ујединили смо са на шим савезницима не само наше материјалне изворе и наше воЈнике, већ и нашу чает. Додајем да нећемо напустити Русију у момен-ј ту, кад се код њеног народа почин>е ( да консолидује слсбода. Најзод нећемо да закључимо мир, који би у себи садржавао клицу сигур нога будућега рата и који би пред тављаоза свет нову опасносг. Немачки нам је канцелар рекао да право не постоји. У тренутку закључиван.а мира пот сетићемо га на ове његове изјаве«. Керзон је затим споменуо злочине, које су Немци извршили на мору и запитао: »Зар да се допусти оваквом народу да понова ступи у заједницу народа? Зар да се злочино гусарство призна као до пуштено у случају новога рата? Не, то не сме да буде. Ми смо морално обвезни према минулим и будућим генерацијама да поступимо тако, како би онемогућили нови рат у културноме свету. Какав мир можемо да оче кујемо, док Немачка др жи заузете територије? Док буде прусизма можемо да дофемо до мира на хартији, али никако до реалнога мира.

Триумф Б1емачке значио би пораз уједињених демокрација < вета са губитком слободе

односи на људе од 27 до о0 година. Најп >е ће ее позвати до оропол цп, па онга људч без

коју су демокраци |е ј занпчап.3 и они КОЈИ се баве створиле И коју бране. ј послом » ојиданас ис-же и да

Једино нас иобеда мо- изоста«« же довести до мира, а до победе храброст, издржљивост и јединство британскога н а р о д а. Цео се културни свет групише против Немач ке. Верујете ли ви, да Аустрија жели наставак ? Ја Знам да не

хартИЈа од вредности. Од норвешког министарства спољних послова тражи се, да извести норвешке банке, да француска влада неће признати ове хар-

Соц-. јалисгвчки листови о-:тИЈе ОД вреднОСТИ. штро нападај/ ову скривсну цшшлну мобилвзацију у Аустрши ЗА СПОЉНЕ ПЗСЛ38Е

чес а и тт

Петрограв, 20 окт. Провизорни Парламенат изабрао је чланове. одбора за спољне послове. Изабра

Циркх, 27 окт. Из Иеча јављају, да је у на су ови чланови, кпји не ; Господској Кући говорио прштдају социјалистичкој

рата жели, а |а не говорим | Хелмер о глади која влада' странци: Миљџков, Паби у северним крајевима мо -1 ков, барон Полд и генерал нархије.. у Габлацу, Рум-‘ Алексијев. Од социјиласта биргу, Варнсдорфу и у[Ерц-\ изабрани с.у Скобељ в, Гоц, гебиргу. Болести, проузро-\Рихтер, Штајнбург, Роковане гла^у, и смртност зенблун, Булац и Цетбум. узеле сц велике рашере.на Уској>о ће сс оброзовати и рочито ме1ју женама. Хел 'специјално министарства

тек онако. Верујете ли ви да Турска жели да настави рат? И за њу знам да не жели. Али су Аустрија и Турска постале обични вазали Немачке. Успеси снглсскихт]>упа не треба да сецене по величини заузегих

мер нападц чешку тежњу народносши за незивисношћу и изјављује\ да би се Чеси могли о

територија, већ потоме, ; делити само преко лешева да непријатељ бива ту- ј ц маца, који неће никада

СТАЊЕ У ШПАНИЈН

чен у свакој битки и непрестано потискиван. Немачка може да има успеха још с-амо на оном месту, где не наилази на отпор. Свој говор Керзон је завршио свим речима: »Треба да докажемо Немачкој да јој рат, вог ћен са немачким мсгодима, неће донети никакве користи. Ми не треба ништа да брине мо, јер можемо рачуна

Париз, 27 окт. Уставне гарантиј« у Шпапристати да се Чсшка оце - ј. ]И с/ и< вЈ>аћше и всћ је пч од других двчју народа. оп очела пошткчка борба.

ПРОТИВ Л0П8ВА Лондои, 27 окт. Из Копенхагена јављају: »Моргенбладет« из Христијаније обја

вио јс Један коминике, који је упућен норве-

Пј>в» њ*н резулггт је остгвка генертла ГГриио де Ризера зб г ра »мимоилажења са војним в.асги.ма у Варце. они. Предввђата се икн с:арска криза, али је »инистар иредссдник г. Дато успео да убл. -

жв сукоб. Иа састанку изиеђу крал,а и предселинка владе сит>ацчја се разбистрила. Портф-љ министра војчог поверен је генералу Мариии. упљачкали у северно! .. •Д. . Ј 11 Политвчки кругови држе, да

шкој влади, а односи се на хартије од врсд ности, које су Немци

ЗВЕЗДИЦ

тд

ти на СИГурну победу.« Француској. |ј в сад>ња влада учвршћен . Француски посланик Цаа још само јед <а ст> ар да изјавио ЈС, да-су Немци се реши, а то јт пптање ко е напуштајући Пс])ОН, О-су покренули иослан ци б ,р ■ пљачкали Француску целонске скуш ик: захтев БаНКу И олнели МНОГО ревизије шпањ лског уетава.

Да ке најновији немачки зајам успети, сад је несум њиво. За њега не огитују више сам > данашњи поли тичари, већ и И ус Хри стос, Лутер, Библија, Пебо и Васиона, а све у чланцима које универзитетски ау торитети пишу ових дана у > Франкфуртским Новинама<. Гаргантуа

ПОСЛЕДЊА ВОЈСКД Берн, 27 окт. У АустриЈ'ч је заведена цивллна служба у војсци на Ј'едан скривен начин. Влада није смела да ризикује и да пред парламепат изнесе закон о цивилној мобилизацији, Ј'ер он не би могао бити ни изгласан. Зато је она сасвим поссто наштампала једнота дана у н >винама : »Министарство Народне Од бране објављује: — Многи војници употребљавају се за помоћну службу, и ако су спо собпи да служе ва фронту. Ка. о би се ови људи могли уклонити са садашњих дужносхи, ускоро ће се узети доста вели,и број људи из последње сдбране, којв до сада нксу поаа: авз. Овај се позва

Кшс МЗЈКб И КЈУНе

До сада је се вемачка Рајхсбанк, као добар и веран савезник, трудила да што може боље брани курс аустријској крунн. Када би којл Немац продавао у Б*чу аустријске папире а/стријска гл. вна благајна одбијала је да врши исплату у маркама. На пготив, када би који Аустр; јанац пртдавао у Берлину немачке папмре, њему би аустријска главна благајна из вршила главну замену, 1 однжући тако курс крунама. Осим тога он је се могао послужити сумом реализованом продајом својих хартија од вредности и плаћати у маркама да би оттатио дугове у неутралним земљама. Аустријски трговци служили су се стално овим сгеством да би исплатили важне куповвне животних вамирница у Холандији, Скандичавији и Швајцарској. Они су тако подизали вредчост круни на уштрб курса немачке марке.

Птненада нгмачка 'Рајхс* бан>, не известивпш нр-тхсдно ни а-сгроугарску в :аду нн беч е фанансијскс кручов--, предузела је све мере да учини јгдном крај том повлашКеном режиму. Тако у будуће аустријски подапиц*, који су у Немачкој прод>вали немгчке хартије <-д вредч-ости, неће м >ћи више расг.олагати по сво.че обичају приходоч од продаје. А<о реалаз< ванв сума није одређеаа ; а от1Л.,т/ дугога учињпшх у Г1емаЧ|чој, она ће морати бзти д-понована у којој’ немач ој банци и у њиж; а од ојено и нјко п ,01 с не можс распо ;агдти за с е време ра 1 а ни годину д на после закл,уч в]] а мира. А за то вречг РјЈхсизнк даће ов.њшћење Д 1 се овин новцем купују немачке хај.тије <д ■редности. Из свега овога лако је закључити, да је Немач а, и поред финаксијских у:ов ра оје је потпдса га са