Narod

БР. 96. -

СОЛУН, ЧЕТВРГАК 2 Н08ЕМЕАР 1917. ГОД.

- - - Г0ДИНД__1. _ Рукоииси се пе вра-ћају.

аштшттл нтгт каннмш ВРОЈ 10 1ЕПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штакпардја се иашв* у франковој улнпн бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Огласи и белешке напл-.ћују ге по погоаби, Редакција је у упицш Франковој бр. 20.

Главаи урехннк ДРАГ. С. ГОГИјА

Прилике у Русији изгледа да су се средиле победом г. Керенског Од пре неколико дана максималисте, кијенталцп и лењинисте, странке, које траже мпр по сваку пену за узеле су биле власт у престоници и веК објавиле услове га мир, повољне по централне силе. Керенски је на то отишао на фронт, скупио војску и пошао на престониау, приморавши максамалисте да капитулирају. Из тога се види да је руска војска уз присталице реда и успеха и то је на)6оља гаранција за дагке развијање Слободне Русиј?. Лондон, 2 новембра Телеграфску везу између Москве и Пегпрограда прккинули су присталице г. Иеренгког, да би спречили измену деиеша изме$у две ирестонице. Лондон, 2 новембра Послгдње вести из Петрограда јављају да је Кгренски ирошле среде журно отпутовио према фронту. Њега је пратило 300 виших официра а на фронту дочекала га је делегација официра и војника. Одржана је једна конференција, на којој је утвркено како се треба држати према новом стању у Петрограду. Лондон, 2 новембра Пре но што ке појш на руску престоницу, Јхерснски је издао једну прокламацију. у којој се налази и овај пасус: »Браћо! Спољни непријатељ успео је да убаци мсђу нас опасног агитатора. Максималисти су данас у Петрограду али за кратко време они тамо више неке бити. Наше трупс, вернс демократском идеалу, строго ће их ка знити.« Лондон, 2 новембра Према приватним парламентарним вестима, Керенски је са трупама сшигао у Петроград и васпоставља ред. — Провизорна влада остала је иста. Лондон, 2. новембра. Са конференције на фронту са Керенским су пошли: независна дивизија из Ивангорода, П(> дивизија, пук Побједоносцев, пук Нижљи Новгород, независна артилеријска бригада. Ова снага стално расте доласком других јединнца, које Фхе заједно и-ћи на Петроград. Лондон, 2. новембра. Према весгима из РусиЈе, Корнилов је, по наредби г. Керенског, пуштен у слободу. Он ■Ке са диктатором и генералом Алексијевом управљати походом на Летроград

III.

Дакле, и тако звани анти - анексионистички пданови у првом су реду наперени против животних интереса Русије, и зато треба да им се одупремо својом војском која такође схвата да је одржавање целокупности руске националне територије њен главни задатак. Придају-ћи нарочиту важност привредним проблемима, Пемачка озбиљно мисли да томе плану прилагоди земље својих савезника, али је у ствари та њена тежња до сада само појачала антигерманска осећања тих земаља. И заиста економско господарење Немачке у тим земљама, а нарочито њихова

привредна исцрпљеност услед силног помагања Немачке, изазвала је код широких маса народа велико нерасположење против свога главнога непријатеља, које уосталом није избило случајно, пошто је Немачка намеравала да пошље у германофил-. ску Ма'ђарску око сто хиљада својих рсгрута, како би се они тамо вежбали и спремали за одржавање немачке пре власти на оним странама, где би она осетила да њена надмоћност слаби. Руска револуционарна демократија, која је отворено и јасно прокламовала право народа да сам располаже својом судбином не мо-

жс равиодушно и без саучешћа да гледа немачки терор и репресалије, депортацију становииштва и пушкарање националиста, који се усиљавају да издејствују независност сво1 им народима. Последње наведене тежње нарочито су живе у Аустрији међу тамошњим словенским интелектуалцима који веома страхују од иемачког подјармљивања. Тај је случај са Чесима и са Хрватима, а тиме се дају објаснити и нсреди за нередима и побуне за побунама, што избијају код Југословена, који сматрају да им овај рат треба да донесе решење главних проблема, што су им га оставили у наслеђе њихови претци. Они не могу да се помире са уништењем Србије, чије васпостављање им изгледа апсолутно потребно. (Одобравап.е на десници). »Ја сам најпре хтео да окарактеришем унутрашњу ситуацију наших непријатеља, да бих вам показао да њихови стратегијски успеси ипак не могу да реше питање : да ли је ко ја од зараФ.ених страна победилац или не. С обзиром на то, садашн.е стање је тако, да сс према љему могу лако да схвате напори и тежње Немачке, да најпре завади државе Споразума и да вешто изазове раздор међу п.има, па да затим заврши рат, 1 пре него што би је у томе спречиле тешке околности, у којима се она налази, и пре него што би те околности постале и сувише јасне цсломе свету. Стога треба мирно и објективно дарасматрамосвоју сопствену унутрашњу ситуацију и да одмеравамо њене добре и штет не стране. Непристрасном посматрачу изгледа данашња Русија загонетна. Она има више становника нсго сви њени прогивници скупа, бројна јачина њене војске је тако велика да су неки њени делови могли да попусте и да морално клон}% а да то ипак не смањи борбену мо-ћ земље. Руеија има и више намирница него и једна од осталих земаља. Све су те повољ не могу-ћности заступљене код нас, па нам ипак остаје да се питамо зашто Русија не за-

даЈе више страха другим народима, који су можда много више исцрпљени ратом него ми. То је наступило стога, што код нас није изазвана она воља, која ће показати и отворити руском народу његове материјалне изворе и рећи му да он треба да их упогрсби за спас Отаџбине, која заслужује друкчију и бољу судбину. Ето због чега сам, говореЗш о буду ћности наше земље, истакао зашто у области стварних и реалних питања и проблема игра толико важну улогу то ш го је Русија у савезу у коме се сада налази. Русија има двојаке интересе, економске и политичке. Што се тиче последњих, можемо изјавити да су неоснована сва страховања оних наших л.уди, који се, увиђајући дезорганизацију земље, боје да се Савезници тиме не користе, не пребаце на наша леђа цео терет ог.ога рата и да га не заврше на нашу штегу. Последње педсље ми смо сазнали за енергичне изјаве званичних кругова наших Савезника, у којима се поновило да ће Силе Споразума, нераздвојно једна од другс, довршити овај рат, у коме је улога Русије врло велика. То не треба ни за тренутак заборавити. Треба се сетити да овај рат не води руска Влада, већ руски народ,

Када је Аустрија Јњ јула 1914. годипе наговестила Србији рат, дала је у исто време и ову врло значајиу изјаву: »ПослаКемо јсдну казнену експедицију, која ће доручкоковати у Београду, ручати у Нишу, а вечерати у Скопљу«. Према овој изјави цела Србвја имала је бити заузета у 8 дана, по самој Аустрији. Три дана после, објавила је Немачка рат Француској в дала такође сличну изјаву, која је гласила: »За 1Г> дана у Паризу«. На племениту Француску и њезин добри народ, ц на јуначку Србају и њезиног вредно 1 сељака имао се излити први непрнјатељски бес и отров. Међутим, најновнји Хуни и варвари љуто се гфеварише у своме рачуну. Не само да аустријска »казнена ексиедицнја* није заузела Ср

чији јс главни задатак стога веома тежак, али не треба исто тако смести с ума да измефу нас и наших Савезника нс постојс никакве несугласице и раздор. (Живо одобравање). Шго се тиче наших економских ингереса, ја сам ве г ћ објаснио тежње наших непријатеља и суседа, који Русију сматрају као погодно тржиште за прођу својих продуката. Под садашњим привредним околностима, Русија можесамо стварањем евоје сопствене индустрије спасти земљу од тога атентата, што га противник припрема. Треба се сетити да "ће услед данашње дезорганизације, која влада у нашој индустрији, »њен положај бити врло тежак на завршетку рага«. Представите себи за тренутак да ће се при наступању мира преко десет милиона људи вратити са фронта и да Те се сем тога вратити и многи ратници заробљени из ропства. Они ће се сви слити у унутрашњос-т земље, гдс ће им бити немогуће да сви нађу себи потребна занимања. Многи -ће остати без рада и посла, а у исто ће време прско наших поново отворених граница покуљати немачка роба и поплавити тржишта, сметајући за дуго време сваком развоју наших сопствених продукл ивних снага.

бију у ' ч гана, него цела аустријска војска доживљује у Србпји три пута потпуни слом и пораз, који је заливио цео свет. А љезина савезница Немачка ? Она је погодила. Њезина војска ушла је после 15 дана у Парнз, али то је била војска немачких заробљеника које плеиенити Французи послаше у заробљеничке логоре преко Париза, да барем ти заробљеници виде лепоте тога најлепшега града на свету. Пуне двс године борно се храбри српски народ бранећи стопу по стопу своје свете зеаље од 10 пута већег непријатеља. Онкољен коначно војском 4 царевине, српски јн&род, повлачећи се кроз Албанију рађе је поднео муке попут Христа него да прмми мир који је Србији у исто време био од непријатеља вуђен, дајући јој Босну, Хер-

Д0БР0В0ЉЦИ