Narod

108 .

ВРОЈ 10 ЈЕЛТ1

С0Ј1УН УТОШ: 14. »ТОВЕМБАР 1917. ГО!

ГОрИНА Г.

,Народ“ излази свакога дгиа по подне.

Штампержја сс иалазш у Фр*«ко?ој утдацх бр. 20.

Власник РСТА Љ. МКЛЕТКЋ

ВДРОД

Рукопжси се ке враЧдају,

Огласв 6еггеп;л:е наплакују се ко погод^к.

Редакција је у у.чицж Франковој бр. 20.

Глаз8ж уреХЕак ДРАГ. С. ГОГИЋ

и. Ултиматум. ...»И тако ево гд& се мој разговор приближава оним кобним данима 1914 године када је цео свет ушао у рат, који отпоче на нашим граиицама. Ствар 1е јасна, Хабсбурзи и Хохснцолерни држали су савет. Србија је стајала на њиховом путу. Једини се ми одупирасмо њиховим подземним плановима. Ми емо одбили да будемо њихова играчка онаква каква је Бугарска и какви су били грчки владају'ки кругови недавно. лПри изради највеке ма шине потребни су исто тако мали делови као и велики. Две малеке стварчице биле су апсолутно потребне за зидање оне огромне светске моки, коју су њоме замислиле Немачка и Аустрија. И оне су то смишљале тако сурово и убилачки да човек никада не би могао замислити. Али ове две ствари нису могле бити куиљене: то су биле славна Белгија и моја храбра Србија. »И пошто Тевтонци нису могли те ствари купити они су их украли. Тевтонска савест није протествовала; ја не мислим да она и пост јУ Аустрији и Немачкој можда се може наки добрих људи и жена, ја то не знам и готово је дошло дотле да сумњам. Укупно узевши народи обе ове државе показали су се несумњиво, неповратно и савршено злочиначки. »Аустрија наговорена од Немачке ухвати се за један мали готово сулуд изговор и предаде мени и мојој влади један савршено непријемљив ултиматум. (Јптужени смо неком одговорнонгћу за убиство ау стријског престолонаследника Фердинанда И тина је, да је он убијен руком једног Србина али је тај младић 6в > аустријски подакик. Дакле не М 01 поданик век поданик Фрање Јосифа. »Та погибија није се догодила на моме земљишту. Па ипак покрај свега тога Аустрија начкни Србију одговорном. 'Го отприлике исто

значи, као да су Савезне Североамеричке Државе требале да зарате са Аустријом због тога што је Чолгош, ако се не варам аустријски поданик, убио председника америчке републике Мак-Кинлеја ! Аустрија не показа ни поштовања према своме мртвоме престолонаследнику. Његово тело беше пренесено, како причаху, у вагону за пртљаг. Цвећа не беше на Фердинандовом гробу нити ко заплака за њим. »Ја и моја влада учинили смо све да тај сукоб тада избегнемо. Ми смо се чак понизили одговарајући најпомирљивије на унижавају ћи аустријски ултиматум, кога нам са подмуклим намерама поднесе аустријска влада. Али то Аустрија не хтеде чути. Србија је била изабрана као жртва за повод рата, кога је Немачка тако желела. Први пуцњи. »Председник нашгг; министарства, Пашић прими 27 (п. н.) јула телеграм »устријског министарства спољних послова, К 01 ИМ се објављиваше рат Србији. Београд беше на граници. Двор и многи гра-ђани напустише варош. Војска остаје на граници да се бори. Два дана протекош^пд ултиматума до првог пуцња топовског. Настаје бомбрдовањеи непријатељ је без икак« вог оправдања рушио нашу омиљену престонину, а наши топови још не дадоше одговор. Рушили су*зграде пуне неоцењивих старина, а мирни граћани лежаху мртви по улицама. Па и поред свега тога ми чекасмонећели ко, мож да Енглеска, Француска и Русија, ураумити побеснелог немачког лудака и сачувати човечансгво. Од тога тренутка ми одговорисмо на борбу. »Ја се дивимкадапомислим шта је све мој народ дао. Аустријаацима је т^ебао јули,август и септембр да сломију отпор моје мале, али добро опремљене и храбре војске. Тек у октобру поЈје им за руком да моје храбре Србе потисну. Тада они

заузеше готово једну трећину наше српске земље, двоструко миле мени, јер сам тако ду^ го био изгнан т 'ње. »Ми прикуписмо сву своју снагу и учинисмо надчовечански напор. То донесе иуспех.Кра ј"-м новембра бејаху пребачени наши непри јатељи преко река и наша језемљабила слободна. Да смо имали тада одморних војника, могли смо лако продрети дубоко уАустрију и сјединити се са Русима. »У септембу 1915 го дине Немачча ударина нас са својим савезницима. И оно у шта ми не сумњаемо догоди се: Бугарска се појави као тевтонски пријатељ и страшна борба отпоче. Немци са Макензеном гураху са Севера, док нас Аустријаици нападоше са Запада, а Бугари са Истока. Наш топографски положај биоје незг< н и фронт велики и тако нам остаде да се боримо што дуже одступајући једним јединим правцем, који нам је остао сло• бодан. ј »Ја одступах заједно <са српском војском кроз албанске планине. Нека Бог сачува свакога да не позна и искуси оно што смо ми тада искусили и преживели! То баше у средини зиме, пз^тева нема и десетина хиљада жена и деце умираху од хладноће, умора и глади. Колико ли, о Господе, то повлачење кошта моју напаћену земљу. »Ја често пута жалим и увек се чудим: како и сам нисам у броју оних што су помрли. Али моје 1е срце сломљено. Видети моје драге Србе како леже мртви гомилама по путу! Шта могу да кажем о ј њима, о мој храбри на !роде! Они су тако поштовали свога краља кога су изабрали. Када су ме видели да дрхтим од зиме, позиваху ме тихим гласом да се огрејем крај њиних ватри и нућаху ми, да с њима поделим последњу корицу хлеба. Тај хлебац којисам с њима делио по албанским кршевима, езети је у мојим очима исто тако као и нафора, поједена у дому Господњем. »Пре него што завршим свој говор допустите ми да свсчано ово

изјавим: једина моја жеља као српскога краља јесте да видим сав мој народ: Србе, Хрвате и Словенце слободне од њихових угњстача и уједињене у једну државу. Интересује ме, да ли ће ове моје речи продрети преко океана у Америку и да ли ће она послати своју војску на Балкан. ' ЗВЕЗДМЦЕ У једној вароши у Француској један наш дошао је на срекну мисао да продаје улазницс онима, који би желели да видесрп ске избеглице!. И сувише лудо, а мс$у тим истина. Гаргантуа покушш прешворд Атана, 14 нов. ПзГима јављају »Патрису«; Немач&е војне власти на рускоа фровту нису хтеле да приме преставнике Совјета, којмма је поверено да црего»арају о примирју м да почну преговоре о мнру. Главни командант жемачке снпге на источном фронту саоаштио је повсреницима Совјета да бн прастао да уђе у преговоре само са делегатима које бл поелада руска Уставотворна Скупштина. Лондон, 14. нов. Лојд Џорџ је изјавио листу *Сан«: Савезници су одушевљечи америчком помоку која превазилази свако очекивање. Сједињене Државе мо!\и Ае да замене Русију ако би

она заборавила своје обове зе, што међутим није ве роватно. Лорд Цецил је изјавио■ Шиљање намирница из Велике Британије у Русију потпуно је. обустављено. Ми немамо намеру да признамо Лењинову владу. ОДБРАНА ИТДЛ^ЈЕ Рпм, 14 нов. У ноћ измећу 10. и 11. фелдмаршал Конрад извршио је понова јак напад изме-ђу виса Сомо, Телета и Ђелио. Ове масе су се сломиле пред храброст наших трупа, које нису уступале ни стопе земљишта.Последванаоо песплодних напада да пробије пролаз преко источне висоравни Азјага, непријатељ је био принућсн да се пов}^че. На фронту БрентаПјаве, у близини Монте Грапа трупе маршала Кробатина и генерала фон Белова извршиле су више нааада измећу висова Пертика,Томба и Фонтана Сека, кој су одбијени. Непријатељски губитци су врло тешки. На Монте Берета непрчјатељ је успео да достигне наше положаје али је по том одбачен. На превојуКаприле и код Фолтана Сека напали смо Аустро-Немце на б)јонет и добили заробљеника и митраљеза. Непријатељ посведнсвно појачава нападе, који се ломе о наш отпор, док се наше резерве знатно ув; ћавају.

П0ВЛАЧЕН.Е

Дописник »Аоосиед Прес*, која је бзо очевидац, описује овако повлачење изалијанске војскс: Линија се простирала од Плецо ка северу и на југоисток поред Горице д* Монфлакона. Главни део фронта гиие Горице бранила је друга армија. Тре1га арвија је била исцод вароши. Повлачеае су штитиле заштнтнице, васипацћи убнственим ватром непрнјатељске колоне. Оне су освм тога рушиле барутане, арсенале и мостове. Тако је енемогућено да италхјанска артиљервја спасе у позжднну своје тешке топове, и д« војни магацжни не цадну у руке непријатељу. Небо је било као упаљено. Бљештећа нрвена светлост и Iусти облаци дима дпаали су се као пред олују. Тешки топови страшно су тутњалл с преда и са страие; чуле су се с*лне експловије: то су се палиле барутане док

се главни део италијанс. е војске лагано повдачио. Бс.рсаљери су била у зашттннци, | копали су журно ровозе и бранили од непријатеља сваку стопу земље. Најјачи притпсак почео је се осећати у петак. Аустријапци су сзе јаче бомбардовавали и пуштали отровне и загушљиве гасове у великим колвчинама. Лаки ветрвћ носио је те гасове, који су лагано клигили ло тр-.п - у цравцу италнјанскнх линсј . Најјача ударац задао јенепрвјатељ на северу у пределу Соче. Ту су нека одељеља друге армије попустила, што је поменуо н Кадорна у своме изаештају, слободно као што долвкује великом војскс,вођа. Иемачки контвнгенти, у једном критичиом часу, користили су се твме и кстурили се између севсрног де.ја италијанске војске н онога ва југуДомннирајући положај на