Narod

6ГОЈ П2.

ГТГ. 2. За време крсташких ратова вовила су вз Газе у Кавро три друма, која су још тада брижљиво испитана. Ова су испитивања врло занинљива. У једнима се говор л искључиво о даљини кзмеђу појединих тачака. У другпма се већ налазе позробнајл подацк о природо зенљшшта, о бунарЕха, каквоћи вода, пашњацима и т. д Једном релју све шго може користити једној команди. Модерна Газа, која пма и сувише египатски изглед, јако је насељена. У њој живе ма хом Муслимани. Варош је пуна внтересантних мошеја: Џамија Ел Кебар, која је у 12 веку била црква Светог Јована; цамија Сајид Хахим, у којој се ио предању налази гроб Хахима, деде Мохамедовог, који јс умро у Гази, И ако караванн давас не пролазе у великом броју, јер су трговачка путеви измењени, ипак је Газа задржала своју взжност због свог полсжаја на капији Палестине и због својих подземанх вода које служе за натапање оаза. Огромни вртозн засађени маслином смоквама и палмама богати су и живогшсни, Нутник који, долааећи из паклене иустиње, ступа у њих мисли да улази у рај. Богата житом, Газа извози пшенице и јечма скоро за осам мнлис* на франака. Да не гсворвмо о приходима које доаоси на слина. У њу долазе Бедуани из целе те области за намирнице. У ГазЈ су они првн пут сазналл да су Турци, благодарећи храброј енглеској војс ци, изгубили право да тлаче и даље Арабљакс. У Газп, као н у Батдаду, у дубиза пустиња, око лог[ ских ватри с вечери, поднзаће се само један Оескрајан узвах утехе ка Алаху, молитва захвалности, тражећа од њета Олатослов за своје спасггеље. АМЕРИЧКД ПОМОЋ Парчз, 18 ноц, Иомандант америчке војске у Француској генерал Перишнг изјавио је америч ким новинарима, да трупе и ратни материшп при стижу сваки дан у све ве ј*ој мери, прсма плановима који су израђени од амери ч ких и француских инжи■ њера. Главни комесар Француске у Америци Тардие, коме је Глемансо био понудио портфељ Министра блокаде, и који је то одбио претпоставивши портфељу свој благотворни рад у Вашингтону, приспео је у Француску, да присуствује састанку америчке мисије са француском владом и овом приликом је говорио о резултатима постигнутим у Америци. »Француска /с за ову годину примила од Америке шест и по милијарди франака са четири и по од сто интереса. Сем тога Америка је издлла 300 локомотива, 2.000 километс ра железничке пруге и 5.000 справа за жељезнице. И 680

локомотива опремљених за америчку војску олакшаће рад француских жеАезница. За Французе је обезбеђено 100 хиљада тона челика месечно. Стање транспор гпа из Америке у Француску бике у велико побољшано; још прс децечбра то нажа ке се увекати Ј а 30 ос! СЈ710, а до јула 1918. за 50 од сто. Четири стотине фран ■ цуских официра налазе се у Америцп ради обуке аме ричке војске, која броји век милион људи и век су се предузеле све мере да се по века на 3 милиона. КАЈВЕЂН ЗЛОЧДН Париз, 18 нов. Један велики шпански лист, »Амернка ЈТатина*, донссл једну анкету о тоне: којн је највећи злочин у овоме рату? Питања су била упућена најзначајнијам лвч :оствма Споразума и, ево неколако сдго вора : Маршал Фреич је одговорио: »Немци су, аа време овога рата, почплили масу злочана који су противни лојашом вођењу рага. Али, по моме мишљењу, њихов је’ највећи злочин торпиљнрање болничких бродова'. Огист Роден, највећи вајар, одговорио ј*: »Тешко је одредити које је наЈвећи злочпн ових варвара. Ати, ако би навео један који је најтежи за моје француско срце, то је Велики Злочвн Ремса, страш но рушење ове катедрале. То светлилшпте Уметности н Историје два пута је данассвего, јер је оно добало п светитељство мучеништво«. КРАЈ ШОНИЈД Лондон, 18. нов. Један коминике са афричког фронта-јавља да су британске трупе довршиле свој рад у н е м а ч к о ј исгочној Африци. Немачки команданг генерал Лехов форбек притешњен је према непријатељској граници, губеки у бегству људе и напуштају•ћи намирнице. С в а непријатељска снага предала се безуслова. Укупан број заробљеника за време последњих операција у Источној Африци износи 6800 људи. „сумаиви" Женсва, 18. нов. У аустроугарској војсци има официра и војника који не уживају поверење Немаца ни МаЈјара. То су у главноме Југословени, Чеси, Рутени, Румуни и Италијани. Они су у Аустроугарској обележени као »сумњиви по литички људж«г. После фамозне амнестије цара Карла, велики број политичких криваца, апсеника, интернираних грађана и граничара послат је на

фронт; они су само уве-ћали број подозри вих. Да би их старешине могли распознати ударен им је жиг на одело. Министар Народне Одбране издао је наред бу ко!Ц се односн на ову категорију граЈјана, позивајући све војне власти да пошљу спискове свих сумњивих лица, како би се повела истрага против њих. Али најзанимљивије је да је исти министар наредио тако-ђе овим »сумњивим« да с а м и траже истрагу у случају да војне власти забој аве да то учине. ПТНШ ШЗАЈЦДРСКЕ Бсрн, 18 нов. Објављена је иајгва Федералног Савета о цеутралности 1Л*ајцарске. У езјави нема ништа ново. Утврђује с.е, у главнии потезима, тешка вкономска ситуацвја ш, тешко снабдевање Швајцарске услед ведмке тегакоће у превозу ла ђама н услед ужасног поскупљења транспортовања. ПРОТИВ СТРДНАЦА Берн, 18 нов. Федерални Савет је из дао наредбу о пограничној полицији и о надзору над сгпранцима, и та је наред ба ве& ступила у важност. Између осталога наре%у је се, да пасоши странаца морају имати «изу посланика или конзула швајцар ског, у чијем је делокругу тај странац боравио. Сваки странац мораке да опрг.вда разлоге свог боравка у Швајцарској и да докаже, да је обезбеђен за Живљење. Општи надзор над границама као и надзор над странцима вршике федерално одељењс за правосуђе. САОПШТЕЊА Симеон Авдрејевић наред ник пошта бр. 399 моли сва кога, који шта зна о Алек* сандру Вујкћу рез. капетану, да га о тоие известн. Тикомир Ж. Јеремвћ подпаредник, поште бр. 20 моли свакога, којн зиа где се налази Рафанло Јеремић да га о томе извести. Аранђел Николић обвезник поште бр. 40, моли свакога који зна где се налази Јовзн Ђурђевик ђак-наредник, да га о томе нзвести. Станоје В. Ковачеввћ на редник бр. п. 216 ■ Милан Ив. Милосављеваћ обвезник, бр. п. 24, вавештввтју познанике, да су тек сада сазиали да је љихов пашеног Никола Т. Марковвћ тргсвлц, из Блаца, умро Ј*5. септембра пр. гов. у Самлн. Маринко Стојадоввћ чмнов. нз Београда, рев. каредиик бр. ц. 99И. моли Српски Цр■ени Кргт да га жзвести где се налазе његова деаа Вукосав», Душан, Надежда и Мн хаило, којв су оствли у дому Св. Јелене у манастиру Св. Роман.

ЗВАНИЧНИ_ ЕНГЛЕШ КОМИНИКЕ Јутрос, после јаког бомбирдовања. непријатељ је знатном снагом напао на широком фронту јужно од Камбрси, азмеку Вандпла и Креакера на Курти. Мало после извршени су јаки нападч и на нашс положаје западно од Камбреа у бли зини Мевра и шуме Бурлон. Од Маниера до Мевра сви неприттељски напади су одбијени, после борбе од више сати, у нојој су наша артилерија, псшадија имитраљези нанели тешких губитака немачким пешач ким масама. Јужно од села Маниер, од околине Бонсвии до Вилерс Гислена, непријатељ је успео да продре у наше положаје на разним тачкама, све до Викера и Гузокура. Ми смо против нападима повратили Викер и одбацили непријатеља од Гузокура на исток од овог села. На другим местима непријатељ је задржан. Борбе трају и даље. Фронт у Палестини. Генерал Алемби јавља да је од 14 новембра

ШЕШТАЈИ непријатељ вршио демонстрације на целом фронту, који се простире око 5 миља северо западно од Јеруеалима, не достиж\ ки наше положаје. Никакав озбиљнији напад није предузимао осим против наших положа1 а код Небиасамивила. Турско-немачка артиљерија понова је почела гађати хмошеју, у којој се, како предање прича, налази гроб пророка Самуила, коју поштују подЈеднакоХриш•ћани, Мохамеданци и Јевреји. Мошеја је бомбардовањем разорена. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИИИКЕ Артиљеријска борба. гоја је постала интензивна на целом фронпг, нарочито је била жива у области Мелте, нависоравна АЈ8ага, и у долани средње и доње Пјаве. У зони приморја један енглески монитор усгешно је гађао и прекивуо један понтонски м.јст који је нгпријатељ покушао да намести код Пасареле. У ваздушној бороп код Азјага оборали смо један вепрајатељски аероплан.

НАЈНОБИЈЕ ВЕСТИ

ХАПАРАНДА. -Још цц-| је познат крајњи резултат избора за Уставотворну 1 Скупштину, али се зна да су у знатној векини испали против максималиста. ПАРИЗ. — Једним декретом установљен је у Ф ранцуској Рагпни Савет под председништвом председника Републике. Поенкаре-а и са председником Министарског Савепш и министром спољних послова, марине, наоружања и блокаде као члановима. Ђенералштабни шефови војске и марине имаке саветодавни глас. Државни подсекрептр за рлт, придодат на службу председништву министарства, вршике функцију генералног се.кретара. — Савети ■ке водити ратну политику. ЦИРИХ — Фенерални Савет у Швајцарскеј решио је да протера због шпајунаже немачког соцајалксту Менценберга, секретара удружења младах социјалиста. САН ФРАНЦИСКО — Отпочео је претрес нротив лица, која су оптужена да су изазивали буау у Индији и у Сједињгним Државамг. Пет је пуштсно у слободу, јер јењнхова невиност доказана. 37 је нзведево пред суд. ЖЕНЕВА. — Швај царска полиција протерала јг бившег бугарског посланика у Атини, Пасарова, којије у Берну био бугарски агенат ва пропаганду. Полиција је открила да је он слао у Софију пуне сандуке обуће, одела и каучука под видом да шаље архиву бугарског посланства. I

РИМ — Норвешли посла ник Шел прича да су намирнице у Норвешкој достигле баснословне цене. ЦИРИХ. — Немачка влада тражила је од Рајхстага одобрење крсдита од 15 милиарди марака. ЛОНДОН. — Један телеграм из Амстсрдама јавља, да је на пучини према Холандији један кемачки торпиљер наишао на мину и потонуо за неколико минута. Осим два човека сва посада се подавила. Горпиљерје из флотиле у Зебрицу. ЛОНДОН. — Немачка је овластила свог главног команданта на руском фронту да може отпочети преговоре за закључење примирја са бољшевицима у Русији. ПАРИЗ. — На место г Жонара, министра блокаде, коме је оставка уважена, дошао је г. Лебрен. ПАРИЗ. — Социјалисте су у Парламенту питали владу о њеним циљевима у*рату. Клемансо јс одговорио: Ми имамо један једини циљ: Победити. тШ~тт Српско Трговачко Друшшво Улмца Александра Великог број I, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем с»ету, да се користн услугама ове новчане установе за све своје послове. Врши на својој благајни размену свих новчаних монета по повољким дневн им курсевимв. 4—10

Ошиога тиок, с, ГОГЦ1

Шшннђ АКААРОНУ