Narod

В Р 8 Ј 19 Л Е П Т &

„Народ‘‘ излази свакога дана по подне.

Шгахпарија с-° налавз у Франаосој улнци бр. 20

Вл&сник КРСТА Љ. МИЛЕТНЋ

СОЛУјј СРЕДАЈјПјОВВМБАјРЈР!?. ГОД.

ГОДИИА Г. га~. ллг жј- а

Рукопнск се пе »р&ОДу Огласа к белешке н. ола'Бују се ао погсдба. Редакдија је у улици Фра иковај ор. 20.

Глагнч урвдмик ДРАГ. С. ГОГИ-ЈР.

111 Што се тиче територије, краљевина Срба, Хрвата и Словенаца обухвати-ће све пределе у којима наш народ живи у конпактној маси. Наш народ збиља чини конпактну националну масу, која се није мешала са другим народностима осим на неким крајњим тачкама на својој периферији. Полазсћи са гог гледишта, југословенска држава не полаже ираво на Југословенске оазе у пределима где преовлаћује друга народност Међутим она не може допустити да се од њене националне територије одвајају оазе стране народности, које су постале само уношењем страних језика у нашу народну целину. У случају да се појави какав сукоб изме-ђу југословенске државе и неке од суседних савезничких држава, Крфска Декларација истиче као основни принцип да се ови сукоби реше према вољи самога народа. Ево, на пример како гласи 9 параграф, 3 алмнеја: '»Према праву сваког народа да управља својом судбином, ниједан део територијалне целине не може се, без повреде правде, оценити и придати другој држави без пристанка самог народаа. Југословенски програм траж^т, сем Србије

лазимо иу танији. Да

ње ствари које постоји у нашем народу. Југословенски народ обележен је са три имена: Срби, Хрвати и Словенци, што ни мало не уди национал ном јединству. Тај исги случај ми наБеликој Бриали Ее паш народ, кад веТ буде уједињен, створити једно име за своју државу и за своју народност? То је потпуно могу-ћно. али ми то незнамо. Ми остављамо самом народу да реши то питање према свом осећању и својим потребама. Конференцчја 1е мислила да треоа да поштује садашње стање ствари и није хтела да усвоји ново име Југословени. Овај израз Ј) г гослозени у ствари је вештачко име, рашире но ме-ђу интелигентнијим класама и у икостранству, да се обележи целина нашег народа, али оно није уобичајено у широком народу. Али 'ће се зато ипак, као што каже и ј сама Декларација, име ј Југословен, под којим смо познати у свету употребљавдти у нашој пропаганди, као што смо радили и до сада. То је политички израз, који у очима света о бележава политичко јединство Срба, Хрвата и Словенаца. Параграф десети Декларације односи се на Јадранско Море. Кон-

и Црне Горе, које су I ференцчја, свеска важнезависне државе, и све ности, коју за будућу

земље где станују Срби, Хрвати и Словенци, а које су под Хабсбуршком монархијом. Тиме је предмет наших захтева обележен довољно јасно за садашње прилике. Декларација не сматра за опортуно да у овом тренутку одре1>ује границе наше националне државе изразлога, који селако могу погодиги. Али из самог духа ДекларациЈе, као и из саме природе ства ри излазе, да наш народ неће одустати од вахтева да види све ју гослбвенске земље УЈедињене у једно тело и да неће напустити пограничне крајеве који су живогним интересима везани за народну целину. Као што се види, Декларација поцггује ста-

државу има ово море, на коме наш народ живи већ дванаесг векова и где Је створио напре дан поморски живот, истакла је идеју да се од њега начини море апсолутно слободно. Ја дранско Море 1е део Средоземног Мора и преко њега везано је за Океан. Туда Ге наш народ општити са целим светом л моћи 'ће стећи велику важност. С об лиром на еадашњ;; сг туацију, конференција није сматрала за целисходно да каже нешто више. Ово важно и деликатно питање, које додирује иајразличније л наЈзаплетениј- инте ресе, треба да буде, на оудућем коч! рЈгсу за мир, решено по правди и слободи, у исто време кад се буде решило и

пигање о утврђивању граница наше државе, у колико опе нису одреЈзене самом природом. Што се тиче унутрашње организације југословенске државе. Декларација истиче као опште принципе, слободу и једнакост ујавном животу, верском и социјалном.Уставотворна Скупштина целога народа и изабрана на основу огпнтег, једнаког, непосредног тајног гласања, да-ће устав будуће државе. Ова скупшгина неће гласати Устав апсолутном већином, већ »квалификованом« већином а квалификације ће она сама утврдити. Апсолутна већина не може се усвојити, јер би она могла наметнути Устав једној знатној машини. Принципом »квалификоване» већине Уставотворна Скупштина гледаће да, узајамним уступцима изравна разлике које могу постојати измећу мањине и већине. Тако ће будући Устав бити веран израз целе средине. СЛОВЕНСКА БОРБА Же ева, 22. нов. Зи ореме расправе о пољ■ ском питању у аустријском парламенту било је сензационих изјава. Аустријска цензура је забранила објављивање веј\ине говора словенских нарсдних представника. У почетку седнице пред седник је свсчано поменуо поб еде на италијанском фронту. Тада су према извештају немачких листова — чешки народни посланици изашлп из сале; оста■ ло их је само неколико ра■ ди контроле и они су, заједно са Пољацима и Рутенима примили тевести, као да их се ништа не тичу. На клупама југословенских посланика вест »е при мљена тако%е врло равно душно. Председник чешког парламентарнт одбора народни иослчнии Станек држао је т овој седници врло ош'лр говор. Резиме целог ње говог говора своди се на завршетак: • Мир није могућан све до■ тле, док се на рушевинама дуалистичке монархије не створе националне држаае, које "ће цветати «. Париски •Тан « пише о ово! седници: • Закључак, који су шефо ви аустријске владе могли извести из ове седнице, је

сте, да је разбијено јединство Аустрије. 'Гу сурову реалност нг могу да разби• ју аустро немачки успеси у Итолији. Успех, уз номоћ Иемачке, допринео је, да су Словени у Аустрији још јаче осетили јарам Не мачкв’. ~”ЗВЕ8ДЖЦЕ Наш бисер — из једних нована : » .... нека је пок. Сими и овом приликом вечан покој...« Ранајс не важа. Гаргантуа НЕРЕДН У БЕЧУ Цирих, 22 нов Ноћу, између 16 и 17 оп. мес. избили су велики нереди у Бечу. Њих је изазвала нова полицијска наредба, ко'јом се забрањује, ноћу, свако скупљање гра!*анства пред дућанима. Народ, који није могао да се те ноћи снабде потребним намиркицама, напао је на дућане, и тако је дошло до озбиљних сукоба са по лицијом. Великих је сукоба било и код главног трга, на чијем је улазу био постављен велики број полицајаца, које је маса напала и разјурила. Велика појачања, која су одмах упућека, једва су повратила ред.

У војном казненом затвору у Мелередорфу умрло је. за прва трп месеца ове год., 120 о суЈзеника, т. ј. једна трећина од целокупногброја. Војне власти наредиле су истрагу. »Арбајтер Цајтунг« јавља, да је до сада било испитано неколико политичара, који су били затворени у том затвору, а међу њима и чешки посланици Крамарж и Расин. У Галици ји је питање исхране тако озбиљно, да су окружни началници држали састанак у Лавову и већали о ситуацији. Велика је мржња против немачких трупа, које бивакуј\ г у тим прсделима; оне набављају храну, док народ умире од глади. Веома велики терени остали су необраћени, због оскудице у људској снази. Према извештају краковског листа »Час«-а, о к р у ж н и начелници протествовали су, што немачке војне власти евакуишу цивилно становништво из читавих предела; ови несретници не примају ки ону помоћ коју им је одре дила влада и не знајући како да се исхране, повлаче се у шуме, где се хране корењем.

НОВИ МЕТОД

Победа треће енглескс армије, под командон генерала Бинга, несумњнво је један од највећдх успеха иа западном фронту. Њен је значај још вЊа зато, што је она задобијена више умом, него материјалом. И заиста, она нас упо знаје са једним новам наигдним методом, који је потпуно успео. Тај се мегодсастоји у взненадном нападу пешадије, потпомогнуте великим броЈем тенкова, која крче пут пешадији кроз жацу и друге препреке, и тако замењују претходно бомбардовање артиљерајом. Резултат ове акцпје показао је Немцама колико је опасан њихо* систем »еластичне одбране«. Целе ове године Немци су се држали тактике, која се састојала у томе, да слабим снагама бране предње линије, а да држе концевтрисане резерве у позадинн, на згодним местима, како ба их могли употребити чим прнмете да се спрема напаД. Претходно бомбардовање нагове штгвало им Ј - е припремање на рада. Овај немачки систем допуштао је Хинденбургу да ште-

ди људски материјзл на два начина: давао му је могућности да умањи бро ј војникп п г. требннх за обрану целог. фронта, те да осетно смањи и број губитака, јер је, овим систеком, мање војника би.со изложено непријатељскоЈ - ватри. Велики енглески успех. постигнут новом тактиком спречвће Пемце да у будуће примењују овзј удобни систем, којн им је допугатао, да и поред смањивања својих људскик извора, имају увек на расноложењу стратегијске резерве и да их употребљују на другим фронтовима. Енглеска победа присилиће Неаце, да на западком фронту држе већи број дивнзија и да појачају своЈ'е прзе линије, изложене убиственој спглеској ватри.итако трпекного веће губитке. Претходна артилеријска припрема нкје само упозоравала непријатеља на предстојећи напад, већ је успоравала и напредовање нападних трупа, унпштавајући, поред непријатељских утврђсних ликнја, и цео околни терен. Довољно је било 48 часова бомбардовања, да сђ цотпуно у-