Narod

■АЛ^арбј !&

24, «Ц>ВЕч1ћлЕ 1«1» -јрд

Г05«»»л I

„Народ“ кзлази свакога дана по подне.

ШтаВЕараја ее ивлас« у Фрхнко»еј у?шни бр. 20.

Влаонкх КРСТА Љ. МЗЛЕТЈГА

НАРОД

Ј^укопвсЈв се ве вра Огласи и белешке е.аалакују се со погодб*;

1’едакција је у ум-а* Франковој бр. 2П

Глиагкв урежвик. ДРАГ. С. ГОГНЋ

V. Србија је, дакле, са нама свесно одбила свако делимично решење проблема: ми нећемо решење на основи васпостављања Србије и Црне Горе, јер би ове државе само морале бити вазали својих суседних непријатеља у слу чајз^ да се одупру аустро-ма'ђарској диктату ри; ми нећемо стварање изоловане хрватске државе, која не би била ништа друго до нова Арбанија, коју би експлоатисали страни интереси; ми још мање хо-ћемо засебне проблеме, као штојепроблем босански, далматински, истарски и т. д., ве-ћ ми хо-ћемо да се наш пробдем српско - хрватскословеначки сматра као органска целина и да се, као такав, реши на будућем конгресу за мир, Овај параграф је, по мом мишљењу најважнији у овом документу. Он обухвата сву снагу наше националне концепције и тиме наш проблем своју високу вредност, коју он има за политику наших савезника. Овај параграф доводи у пигање екзистенцију Аустроугарске Ја додирујем само ово питање, јер бих прешао границе предмета, којим се бавим, ако бих се изближе бавио аустроугарским питањем. Дужност ми ]е да изразим своју велику захвалност, која припада Србијиза овај акт. Она јс као држава, учинила највећу жртву за уједињење нашег троименог народа. Она Је из јавила да је готова да жртвује своју индиви дуалност као држава у корист остварења заЈедничке државе свих Срба, Арвата и Словенаца. Тиме је она по чела велико дело и сте кла апсолутно право на име Југословенског Пијемонта. Ми смо задовољни потпуно са успехом наше декларације. Она је наишла на опшге одобр^вање код'оних из нашег народа, кој:; живе с ону страну мора, код избеглица, који живе у савезничким земљама и код оних од нас који живе у Аустроу-

гарскоЈ, где су је сви јзтословенски листови штампали. Оиа је тако исто наишла на одушевљен пријем у српској војсци и код 1угословенских добровоља ца, који се боре уз њу. Ја и моје колеге лич но смо видели, на би тољском фронту, са каквим је неописаним задовољством и одобравањем примљена наша Декларација. Та војска нам је дала новог доказа о одушевљењу, са којим се она бори за та) високи циљ. Једном речи ми Југословени, Срби, Хрвати и Словенци, нераздвојно смо уједињени одушевљени циљем, који је изражен у нашој Декларацији. Ми смо убећени у остварење овог идеала, јер имамо поверања з г победу савезничке војске. Ми смо уверени да ће велике силе остварити наше схватање о југослованеком у.једињењу у једну државу, јер се наше схватање слаже са захтевима права и цивилизациЈе и Јер је југословеиски проблем беочуг на ланцу од Хамбур^а до Персиског залива. Овајланац већ је прекинут у Азији, треба га пресећи и у Европи на месту где живи наш народ. Мала српска држава већ је показала својом херојском борбом, снагу и одаиост наше расе. После поновљених победа на Церу и на Руднику над аустријском војском. Србиј I је подлегла у неравној борби, нападнута са свих страна. Сача, није се могла одупрети успешно. Наша уједињена држава вредеће као бар три Срби,е и имаће снаге да сдблје сваки нов непријагељски напад. Овим рагом ми улазимо у општу историју. Ми у њуулазимо са страшним жртвама. Ове жртве еу упознале цео сает са нашим народом, са његовом способношћу и његовим ј циљем. Нашим уједињењем ми 'ћемо постати јчланови мећународисг брагства и олште ци| вилизације. Го је наш : циљ, једина наша амбиција. нов злочин Лсндон, 24 нос. Немачка марнна учинила је још јекан злочин на мору. ПароГфод »Апапа« са 120 путнака и са посадом од 100 л.удн потопљен је без опомере од једног немачког сумкренг. 11 утнгци, којд су остали у жавоту, пркчају да је команданг сумзрена, влдећи да путници, жене п деца имају времена да се укрцају у чамце, наредио је да се баца други торпе* на лађу. Тако је пропало 80 лица, која су иначе ј шгла бмти спасено, а многи Ј од преживели* тешко су ра; шенн.

АМЕРИЧКА П1Ш0Ћ Вашингтон, 24 иов. Лист »Америкен« из Њујор ка објављује основе за споразум на париској конференцији од Јула и додаје, који ће бити амерички послови које има да сврши пуковник Хауз. По том листу послови би били ови: 1. Сткарање мећусавезничког Савета, који ће бити у Европи; 2. Овај Савет ће испитати војничкз г ситуацију на свима фронтовима. Он ће имати право да изради стратегију која ће служити као у пуг за све савезничке командс; 3. Он ће проучити питање оснабдсвањуи периодично ће утврћивати приближне потребе свих савезничких сила ; 4. Одредиће ред по коме ће се лифероваги из Сједињених Држава; 5. Оцениће тонажу сваке државе и недостатке које Сједињене Државеимајуда попуне; | 6 Иарачу. аћ - финан Јсијскз т сигуацију сваке државе ; 7. И ;вршење програма који угврди овај Са вет повериће се савезничком одбору, који ће | бити у Еашингтону. 8. И^вршни одбор ће поднети америчкој влади програм савезничких општих потреба и ради у споразуму са ратним организацтама у Сједињеним Државама. КЕРЕНСКИ Царих, 23 ноа. Изишла ј« у Данској једна лнтереслнтна кшига о Керен. ском. 0*ај чОгек, кога је иаI бац лт на свмску позорницу решолуцгаја, провео је своје детињсгво у кругу скученог и опорог бвготнзка. С*аке недеље као дечак пе«ао је у

црква у хору дечака и ту се својом побожношћу и рекношћу нарочито одликовао од свах другова. Као млахвћа — взсоког витког елегантног — волелога је отмеио друштво у Ташкенду и ужквало је у његовом нругатву; али у Пегрограву, где је дошао да учи права, дружећи се са сам>т интелектуалцима раднкално се изменво и сасвим брзо је прлшао револуцаонарима, где је одмзх у почетку својом речатошћу и својом ингелигенцијом ностао личност од особитог утвцаја. У Москва је стекао као аввокат врло добар глас, као бранатељ у свии чупениј!ги рсволуцаонариим пар,шцама. О^и који га позкају овакодефинв шу његову речигост: »Провала вулкана, која без реда, без ритма и без правадне логике расиаље ватру која прожцпре. Он СВ ЈЈИИ осмсхом готово детињим, благдм сјајем очзју гве заводи н така* је и онда кзд изговара и најгорче п икјтеже речи«. Дол је био на влади њего вг ре^ероватна издржљивост у раду подвостручила се, упр кос болести, која га поткопа аз. Кад је једна личаост затражала да јч прими у аудкјгнцнју рзди пнтааа о судб л на неках заробљенока у Русији, Ксреаски — кзо да је то кгшто сасвнм прародно у счету — позвао је гу лачност нч разговпр у гри часа по по ноК ! А кад су га патазк, да лн ће ее скоро дневчи рад смањити и установнти рзд од 8 часова одговорио је: »Ншпта не гнам Ати знам саио то, ва се сад не тиче тога, ва се ради гпсст или осзм

чг.сова дневно вгћ дт тр- 5 а радита сва 24 часа, п ако т ј захтевам од себе самогз, тра* жвћу то и од взс«.

Р4Д ФЛ0ТЕ Лондон, 24. нов. Братанска флота, блзгдарећи активиосги, која је у сгвара правзрекорд, унашгмла је с«с непр.:јател,гвт планове. Немачта паогшдбд гзбтчена је из свих мора. Њег:а флота, принуђепа да локи неактивна у првстанншти .а, изгубила је трговачки ноит„кт са целим светом. Још пре трп годнне. Недачка је инада једну грдну царевнау, коју је створио Бизмарк, сада та цареваиа вкше нс постоји а флота, к« ја је бика сиоренада је шгиги, : есие вмшс да изађе из Кзл ског канала и из иашравог троугла код Хелголанда. Немачка иора да сталожи свој дух да 6.1 сазнала која је по. игика за њу најбољаили да ради ка закључгњу мира без аиекспја и да напусти згузсте тернторије, или, ако ј; у стаау, да сачува сно што

; нча, одбацујући од себе ссе предлоге којл се осиивају на одрицању анектнраних зсмаља к дд наметне тим зсмљама право завлјевдча. Губаии, које је претрпела Гурска V Месопотамвји. и у Падестин«, не остављд је виш; у сумњтг шго се тиче иитања о фармули мнра; ала је случај са Турском грост. Ог а је изгубили проввнцпје, а ннје ништа д б-'Л». Али случај с Немачком није мсго лако прост. Она олтуж.је Спорсзум да имд апегиг за заузам 1 њем територнја, а у ис о време прокламује своје засојевччко прзво над Литв.нијом и Курлаквајом.

Дг..осимо ова два лепа описа, којл је нао Морас Барес, члан Академкје Н*ука, усеојим путописпма кроз Италију. Удине. — То је мзла варош кој* вас одмах привлачк свајом снагом и бујним жквотом у споменкцвма свају ве кова. Венетски Игалијана вол; архитеклуру н осећају потребу за декора;нвнои ухетношћу. У средини, агмеђу кућа и палата, које саедоче о добром укусу минулкх веко■а, узнижу се богате модерне грађевине и просто траже да им се дивите. Када у шетњи случајчо прођете поред њвх, свг облвци и вечпго променљиве боје припнњквају вам фиаичко звдовољство, једну врсгу радости, која вам подмлађује чула. Улице поплочаие, аркаде које од суица заклањају велнка жута платнз, мале мрачае кафанске дворане, које ј-два назиремо ва дну тремоаа взнад дворишта у

бујном зеленилу, а на балконама љупки тамни нрофилг: и крупне прне очи: то је та срећна Италвја, вечна Игаллј.ч, гдс је жлвог извајан и насликан леаше него игде н * свету. Кад погледЈМ, од реда, ма коју улицу, одчах угледдм четвргасте торњеве, бзште, мрке кровове, зелене и цгв*не фасаде, зидове ззстрте бршљаном, скромне кућаце и иалате, а сасвам при дну окречену, доста театрално а гшкино, фасаду какве љупкс ц >кве, где се незнибоштво одмара крај ногу Богородичиних и Хркстових. Велнка Аквиле, у коју с агосмо пред вече, само је малечи грвд, али њена моћ јсш се осећа у њеној базилиги. Ово ј? место узвитено св ј .м пропорцијама. Чове:< пред њом уиукне п само се трудч да раауце всру, коју вврзжава један тако скрома н и велккд