Narod
КР. П 9
8?бЈ '8 Л 5Е П Т *
шт СУБОТА 25. ИОВВМВА* 1911. ГОД.
ГОДРША Г.
„Народ“ ивлааи свакога дана по подне.
Штлкпзрија сс иалвзн у Фрли«сово| улидн 6р. 20.
Власиик КРСТА Јк. МИЛЕТИЋ
Рукоииси се нрлкв.у. Огласи н белешке аа пљтћују се по погодбк.
Редакци]а је у улкци Франковој бр. 20.
Глввак урекикх ДРАГ. С. ГОГНТ.
Б 0 К С
ј тз, н ду 1'.и према Лоидону са ! очевидним циљеи да изврше ! ј пет напада одједнои. Једна — | група цела је отерана нзшим Огромне битке, којејцрпи снагу противни-' млт Р ал,езима и д гушм грсс целе године беспре-; кову и сваким даном станце водс на запад- све се јасније показује, ном фронту између Не-! да је за Немце ова немаца и Енглеза изглс- равна борба све несрећдају као тежак мач два нија у колико дуже
борца у боксу. Крваве се битке воде на тој крвавој арени, не за освајање територија ве-к за победу, која ће после донети плодове И није тешко унапред оценити, коме, од два борца, припада поб^да. Под ударцима поклеца само једна страна; друга остаје стално усправно. А по задихано сти елабијега, види се да су му снаге на измаку, и да је веЕ из губио сваку наду на победу. Што и даље траје у борби, што и даље подноси ударце без циља и наде, то није ни вера у победуни лудо уздање у неку случајност, иеЈз је морање, неизбежно, фатално мо рање. Ту, на тој арени има да се реши судбина света. Очевидча надмоћност нашег шампиона улива потпуно уверење у нашу победу, отклања сваку слабодушност код нас и забрањује нам да и за тренутак будемо поколебани у својим ангажманима у овој страховитојсвегској игри. Све очи гледају на о ва два борца. Са поуздањем и мирно гледа се на њих са једче стра ме, а са зебњом и усплахирено са друге. А ко кадгод још недотучени противник прибере последњи остатак снаге и ако се други мудро и обафиво повуче за корак, то данас ниуколико н е м е њ а схватање те борбе, не мења ни код нас ни код наших непријатеља. Нити ми за тренутак стра хујемо за крајњи исход боксовања, нити такви тренутни обрти и најмање подижу дух код наших противника. Напротив, ми јасно осе■ћамо исцрпеност његову, а противник добро зна шта је све морао да да за тренутну одбрану. Кад "ће бити победа надмо-ћнијег из борбе, не може се погодити: она можда и није сувише близу. Али сваки тешки енглески ударрц
ствама за охбрану, а од осталих само је пет или шест успело дт продре до н?д Лондон. д чека'о ОдгоирзјуКи на д * бродчплвцу норвеш -ог »рал.а,
ли да гаакн од своЈе стране да така* оглас у овај »Мо-
швгдскп крал. је изразио топ- равскн Гл-с, то се интерелу захвалност на усрдчом до- с ванема објчвљује: чеку и изј'вео је да >к;ли | I.) Ко хсКе да у о*ај л*ст што је раскинут савез взмеђу да оглас о себи, нека га и, . . I согју земаља, те је тако скан- спише у I примерка на чедпнавскс.ч полуострв/ заднта твртину табака, писано сгмо дубока рана. чаје озархвљење с једне стрвне с липа (не и
траје. Очеввдно је да -ке се светски сукоб војнички решвти на фронту где су противници упели највсће своје снаге, л»удске и материјалне. Али 'ће се исто тако на тој страни завршити и борба народа, која иде паралелно са војничком акцијом. Метод коЈи је Енглеска усвојила на здпадном фронгу, подједна ко убија, сваким удар ц.-м, и број тела на фронту и број душа у иемачком народу. II тим бсзбројним ударци ма упоредо се смањује и немачка војна снага и немачки народни морал. Свесни те две опасности, Немци чине све што могу за одбрану у оба она пранца. Они предузимају очајне на паде да њихова подло жност на западном фронту не буде сувише очевидна,подносећи неизмерне жртве у људима. А с друге странг, да би, надајући се нечем изненадном, још неко време подржавали морал у народу, они га подгревају бесциљним нападима на све стране, у којима живот немач ких синова не преста ља много.
Бачено је велики боој бом-јон од с| цт љели. Шв* 1 Счк с пог.гђвне) к то читко, круи! но, сриски, Кирилвцоч., што
бг за кзазивзње пожара га
разккм местима. Два о» ових апарата оборали смо а авија-
к[ а т. }С још додао:
*Јд сам доипо да изја*вм граће; гека га донесе у ОВ шем В*личзнству и н;<роду : ( бгвештај и Биро, где ће платичари су изгинули Наши су Вежгмо но»и сав*.з, којп ће. тнти таксу за оглас у драх бити осно*ан на узајамном ра ми 6.С0. 2.) О лас >:е сме баги већи
се с*и апарати вратили неповређени. Има три погииула и 10 рањених лиаа у Лондону и 4 погинула и 11 раненвх ван Л,ндона.
ЗЗЈдВА Л0РД4 ЦЕЦШ Лондон, 25. нов. Лорд Роберт Цецил, министар спољних послова, одговорио је у Доњем Дому на питање о петроградској изјави
зумеван.у и нз ваједници осећтња у којој треоа да смо од 50 речи. рачунајућв и сваСЈЛидарни да сачувамо и о- ку свезу као засебну Ј>еч. држим > стриктну неутралност, | Л.) У њему сем вгсти о коју су све три скандинавске . св м здрављу, о здрављу крукраљеввне прокламовале у гих сродчика, који су овамо, гоку овс 1 рата.« ј као и питлња о здрав.љу та 111»сдски краљ је завршио цошњих сродника и напомена св >ј говор, уверавајућа да ће, 0 евентуалном слању иовца дански краљ даги тагођ* при-јдр СМР бзти ни речи »ише ни станак за сву нову унију. ; 0 чгму . Д рукчи ј в састављен > Ми смо дужни да радимт огпас нс ј, с се примити. Споу тоие духу, рекао је швед < мињаља ц*фа[>а новца можв
с<и крлљ, а за срелу и на '!бити само у левов-ма. а не КОЈа се ОДНОСИ на ИИ цр. ввк трију нарсда«.
ВЕЗА СА СРШОМ
теј>националну конфе- ј ренцију финансшера прошлог септембра, у Швајцарској. Он је из- у Нм,, у излаан лкст . >Мо ’ јавио, да је заиста ова р,,вск ' 1 1лас< ' ко Ј" иагају Бу конференција одржана, али да на њој није учсствовао ни један енглески поданнк, и да никоме није дат пасош за њу. < 7
|позивагн се на ц» фре у наремд мли францмча.
Д-1-
ЈЕДАН ДЕМАНТИ
„ТАН 0
СУБЕЊЕ ЧЕСИМА АмсТСЈТДаМ, 25 1 'ОВ Из Пеште јављају да је у војним судовима отпочело сукење чешким пуковима, који су се пре кратксг времена били побунили против аустро угарских војних власти.
НАД А0ИД0Н0М Лондон, 25 нов. Прекјуче је 2 ј аеропл-на летело над Лонаоном. Прва група летела је над Кентом V 1 и по сат по поноћи и бацала бомбе на разнтм тачка ма обале. Друта група је око 3 сата лвгела уз Темзу и нешто одмчкла сд Кента. Об« групе имале су за цаљ да се п г с>у же митраљезима. Врло озбаљан испад развијен је око -4 и по сата. Две групе су прешле сбалу код Есекена а три групе год Кен-
Париз, 25. иов. • Тан • у уводном чланку жили. што у француском министарству спољних послова нема нарочито одсљен>е. за руска питања, како би дипломатија била о бавештена,сачувана ос) сва ке иогрешке и у могукности да предложи решења која се могу остварити. • Пред таквим догађајима никаква одговорност не мо же бити већа него што је одговорност за нерад. Није довољно опирати се само немачким маневрима, тре ба да маневришемо и ми сами. Нарочито је потребно избеки да се немачкој вла ди да основа, по којима би она могла реки Русима да се они Савезнина не тичу и да би Савезници могли да закључе мир на њихову штету. Иечпходно је по требно показати руском народу да 'ће он код Саве зника наћи сву помоћ, чим се отресе индивидуа које га бесчасте>. ВЛАДАРСКИ СаСТАНАК Париз, 25 нов. Из Кристајанвје телеграфиш», да су краљево Шведске и Данске посетили норвешксг краља у Кристмјанвјп, где их је становништво ОЈ^ушеаљеио
.1
Копенхзген, 24 цов. 1 а, ' и - ,а к Р а Ј с,п >'- а “ 1С 0|аџ- ! Тардило се да су дански бине, што су их онч потла- соц- јалисти бали сдпучали да чзли. У том јлисту почели су траже од »иниС1ра спољних да се публжују приватни 0 -! послова Савслвус да предложи другим неутралним држатласи поЈединаца < а лик оних ■ , Г г 3 ' вама да испитају- к»д ће бити огласа, који излазе у »Бео-ј Т р РМу гак ва се пон У ди заЈ>а г[<адскпм Нованама-. Уснето ћеи»<м земљама посредоване је се да овај лисг почне да | за мир.
прима ч огласе, којс му
Агенпија »Ркпен' д*ман<у је те вести п каже да мнниодовуд са вестима о нашкма, , 3 ста[Ј савелиус није добв.о нв-
што су овамо, шаљемо, наргв !0 плаћајући му њиме прописане таксе. Па како има велик< број од наших, чије су породзце под Б,га[>има, а кој < би хте
!а<ав предл л у том смислу, као и да би он одговорио иргча данашњој ситуац*-Ј 1 , а о б> 1 а и добно. А 1 -а^о се влада дачкс нала>п у тошкој сит.ацчји, оваква иницијатива не (н се могл» пр*дузе и.
јзм ш посл?
Ка! ада ј* учзнила тштм Савезницииа велике услуге у овоа рату. Поред осталих,
Овим четама гшмажу нгмачки заробљеници, које су заробиле канадске трупе у Ви-
неоцењква је њена помсћ већ ми и Аблену. Таквит ркден!.само у томе шго је дала ка свака чега има по петстоФранцуској вешту радцу с> а- тина По преарачуну, експлоагу за рационално експлоаги- тацијт целокупне шуме г-.ма сзње њених шума. да сс зав р ШИ за П ола гс дане Стругара, коју је инстали- т .ј. Ди кра ја. Јануара жуће сало шумарско одељење 1 а годкне. надске вртов е комаг-де у Ручни алати сведени су на Дреу, може служнти као мо минимум: на тестере и куке. дел. Шума, одр ћ*на за ек- Пнкче свуда триумфује машисплоатацвју прссграна је три Н ервја. Васдушном м,елегн'. 1 хаљаде хектара, од којах ц ;М цреносе се кладе до вгпросечно сваки даје 60 куб гока. Три локомотива и 40 пих метара д в I. Експлоа'а- вагона врше нспрестано преггмја је почсла 1. гн уста » в* жс до стругаре. Свака клада године. Она ће се в тшитгг струже се два пут у деољину та^о што ће се стара гора и ј^дном у дужину. Једна струупотребити искључлво за гра- гара избаггуј; 65 твлпина за ђев тнарсг.е радове. а мтада сат а зг>4 за ј СЈ!а11 дан д а . шума за гориво. Овае онде СКС) ко ј. сс тако „обијају. остављају се шумгрци :а ре преносе се аутомобилима у зерву. На рад су одтеђ-не Др*, а сдатлв железницом га три чете. Свака чета, кг ја се фр нт. састоји се 115 канадских вој ! Цео се рад оснгва на гара нвка, ради у истом селу и и- и електрипитету. Маигкпс се ма всту драару и стругару. 1 ложе искључив ј сгруготднама