Narod

Е&-1Е1 ЕРОЈ 10 ЛЕГ.П

„Народ“ излази свдкога дана по подне.

' Птаипарвја се нилави у фракковој улкпв бр. 20.

Втсвш КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, ПОНЕДЕ.1АК 27 НОВШБАР 1917 ГОД.

година т: 7 _ ПИ|1 - Рукописн сс Н“ вратшју. Огдасв н белегпке иаплаћуј? се по погодба.

Редакција је у улкц* Франирвој бр. 20.

Глиадв уре^нрк ДРАГ. С. ГОГЈГА

Париски »Тан« доноси овај преглед опште ситуације, која је створена догађајима у Руси ји : Никога не чуде вести, које стижу из Русије. Сви су знали да -ће Ј1ељин са друговима, чим ступи на власт, наставити да ради у корист Немачке. Очекивао се корак Русије према Немачкој, па да почну преговори осепаратно.ч миру. Није се дуго чекало. Измефу присталица Лењинових и Кајзерових преставника век се воде преговори о прими|)ју. Услсд последњих дога-ђаја ситуација се није изменила* веЕ једино разбистрила. Потребно је да останемо и даље мирни и хладнокрвни. ГТоред свих ових догађаја, ми •ћемо победити и а*со нешто доциије. Од кад је избила револуција, Русијасесла бо бори. После једне привидне офанзиве, ко ју је припремио Керен ски својом пропагандом, руска војска је стагнирана. Па ипак Споразум није био побе-ђен. Шта више, Немци су преко овога лета претрпели озбиљнихне успеха код В е р д е н а, Камбреа и Ланса. То не значи да је непријатељ моћнији. То исто вреди и за Италију, где су познати узроци аустронемачког надирања. С тога слободно можемо да закључимо, да су и сами савезници на За паду у стаљу, да се успешно боре против непријатељске коалиције. Али, руски ће догађаји ипак имати ове послееицс: ограничиће бојно поље, преневши га са истока на запад. У овако јзсној ситуацији, дужност Споразума је јасна, и ако није лака. Ми треба да сада употребимо нашу снагу на такав начин, да би ипак поуздано дошли до победе. Савезници су много јачи од нспријатеља. Енглеска, Француска, Италија, Белгија, Португалска, Србија и Румунија — саме — имају много више ефектива, нега ли Немачка, Аустрија, Бугарска и Тур ска. Продукција ратног

материјала код нас ]‘е много више развијена него ли код непријате ља. Интервенција Аме рике пове-ћа-ће надмоћност савезника у сваком погледу. Под овим условима губити наду, био би неопростиз грех. Садањи догафаји не изазивају више никакву узнемиреност. Отпор талијанске војске у последње време све је смишљенији. Ако непријатељ буде хтео да тамо поново да велику битку, имаће да се огледа са савезнкчким трупама, које су дошле у Италију. Енглези задају Нсмцима озбиљне бриге кодКамбреа. Ситуација Споразума, која је за тренутак била компромитована у Италији, у нзјскорије време биће свакако ноново успостављена. Чим се то догодн, треба да се одмах почне мислити на новиток, који Ее се дати овоме рату, с погледом на Русију. То је задаЕа Париске Конференције. Савезничка Конференција у Паризу узела јз у обзир сву савезничку снагу у људима и материјалу. Разделиће је на начин, да релативно осигура сваки сектор заједничкога фронта.. Створи-ће базу за планове будуће акције. То је у војничком погледу. У политичком погледу прекинуће сваку везу са руским узурпаторима. Предузеће мере, да дога-ђаји у Русији не бирфаво угицали на морал савезничких народа. Створиће споразум како да сузбије евен туалне непријатељск}' дипломатску офанзиву. У случају ако би се избрисала Русија изброја савезника, рат Споразума изгубиФе у своме обиму, али 1»е добити у хомогености и брзини. Треба да се саве зници прикупе и слију у Једну једину целину према аустро немачкоме блоку, који може то исто да уради. Не треба да се заваравамо. Ситуација је за иста доста тешка, јер услед руских догађаја губимо јаке снаге, док их непријатељ добија.

Али шта то смета? Понављамо да смо ми надмоћнији. Проблем се састош у томе, да нађемо начин да искористимо ту своју надмоЕност. То је оно што је имала да реши међуса везничка конференција у Паризу.

У Јхалабрији су свештеници приметили да се на крштен>у често даје деци име Фирмато. Кад су се распитали, сазнали су са и.тенаЈјењем, да то долази од потписа на коминикеи■ ма: ДгшаЦ): Ка^огпа. Добри и патриотични Килабрејци мислили су да је то име и презимс генерала Кадорне! Га.ргант.у& ПРОТИВ РЕФ&РАШ Еерн, 27 нов. Више велкких економских удружеша у Иемачкој, лига аграраца, немачки сапе* сел.ачких удружеша и централно удружење немачккх индустрвјалаца објавили су један ааједнички манифест против увођења општег и једнаког права гласа за све грођзие у Пруској. "оРЛдНДО у^пдрнзГ Париз, 27. нов. Председник италијанског савета г. Орландо држао је на правном факултету један значајан говор у коме јеодао хвалу патриотском пожртвовању интелектуалаца, који од почетка рата учествују у војном занату са несравњеном енергијом. У говору је г. Орландо још додао: »Сама екзистенција права зависи од победе. Немач ка победа значила би да се уговори могу некажњено уништавати увек, кад то изгледа корисно. Она би значила да потреба не зна за законе. Она би значила да је право ограничено силом, коју оно има, да може своју вољу наметнути мачем и огњем«. Г. Орландо је бурно поздрављен. После говора ирофесора са Уни верзитета прирећена је закуска. Париз, 27 иов. Неки ластови иа Одесе тдрдили су д* је Румунпја готова да закључи засебан мир.

г. Браћано. сбј. вљује с взј демапт*: »Овташћсни смода формат.но демантујемо вести овакве природ*. чијч је цил> да пом/тс добре одгосе, који постоје измеђ/ пас и наших Савезника. Сваки. којг познаје осећан.а 1‘уиувије н њену решенсхг да се до краја бори на страни Сгвезника, примиће ову весг са презрељем.« ПОСЛЕ КО^ФНРЕНЦИЈЕ Параз, 2( нов. Листови кажу да су Савезници на конференцији нашли добре начине да реше сва питања. »Екселзиор« каже да је поморска сарадња д о б и л а дефинитивну санкцију. Цела штампа истиче велики интерес и плодан рад Париске Коиференције. која ћ*е обележавати један од најважнијих датума у историји овог рата, јер је она у гврдила најпотпунији и најчврпгћи блок Савезника на свима пољима рада за иитензивно вофење овог рата. Штампа истиче састанак Сједин.ених Држара са европским дсмократијама, чији је несаломљиви циљ, да побсде к да учине крај н ема ч ко м м ил ита р и з му. БУГАРСКЕ Ш 38 ЈЕ Париз. 27 нов. Из Софије јављо/у да је председник бугарске владе Радославов учинио у собра њу ову изјаву:

Када се једнрга дана псбедоносза српска војска буде враћала у своју прекрасну отаубину, коју тако жарко љуби, понеће са собом нз туђане и један светлм дарак својој нејачи. Тај дарак биће ова скромна мала српска кљижевност, која дзнас животари и сеетлуца овде овде взван зввичаја. Каква да је оза кљп жевност, мк ћемо се њоме поносити прсд цел«м светом, јер је она највндимја доказ да Србсн у нај ежим и ват судбоноснијим часовама није заборавио на културну мнси ју, која је додељена његовбм племену. Алп има још јгдан поклон, којим ћемо обдаритд радосно своју љубинчад. То су речи снах врлих странаца, који од почетка овог 1 еликог светског пожара участвују са нашим народом у свииа пегоз-м рад стима и боловима. Они су

».V« смо у више магова изјс.вили да смо расположени да почнемо преговоре у циљу закључења мира. Тај дух је инспирисаа и наше. одговоре председнику Иил зону и Пагхи. У овом пхренуихку предлог нач је учинила руска демократска влада. Бугарска је. расположена да одговори на њега, пошто Је она у осталом иостигла циљ за чије је остварење уииа у рат. Бугарски народ цео је дефинитиено уједињен, обухватајх/ки Ма кедонију, долинх/ Мораве и Добруџу. Бескорисно хе додати.заврхиио је Радос.швав, да ове границе морају чинити ог нову на којој се могу почети преговори о миру.< У ПЈШСТШ Лондон, 27. нов. Генерал Аленби послао је извешта ј, да на палестинском фронту н и су настале н и ка к в е промене у сигуацији. Јака киша, која непрестано пада, учииила је да су путеви постали непроходни. Ц*РШ БЛАГО Њујорк, 27 нов. Америчке власти запечатиле су робу, која припгда бившем руском цзру а која г:ргставља вредност од 12 мгла»:.а франака. Вредност орзватног »мгља немачког цара у Амеркци износи сд прилике 2> милгона франака. Цараца и осгали чла-

зани. У пздању г. Чедс Марковића изашла је оввх дана љегсва леаа књига: „Српска Драма“, у којој икиоси своје успомеие и дожављаје сд октобра 191о. до марта 1916. Оеу књигу најгоплије препоручујемо својим чатаоццма, јср јг она једна од најбољих своје врсте. Пизанв је један интелигентан ппсап,' који расиолаже у великој мери првповедачким даром и једнвм концизким, језгровитвм стилом. Износимо неколмко одломака из асгове књиге, ради примерз: ,,Казали су мц: „знате они ће доћи! Очекујемо нх!“ И, да би онм осетели да их Србија од срца прр.ма, Ниш се окитго, као за свечачост. Сироиах, окитао се као нека утакмица која као украс и накст има гаао геколеко пантљичица у боји и пољско

Одговарг, ј;. ћм па то тврђење ‘Кндепавданс Румен*-, орган

нам у толико милрји што жарко бране пред светом на гау праведну ствар.

нови кајзерсве породнце имаЈУ у Ам*рици имава на 35 милиона. СРПСКА ~ДРАЖа““ Један од тих је Фери Пи-