Narod

БЈР.Ј23 ЗГбЈ 3 ДЕГ|ТЈ „Народ“ кзлази свакога дана по псдне.

Штампарај« се налаг.и у фрап кокој у л®г,з бр. 20.

Власнп,; КРСТА љ. Јгилитих

СОЛУН СРЕДА НОВЕМБАР 1517. ГОД.

_____ ГОДИПА I Гукоплеи се нк вЈ*н-в.1,ју. Огласи л белешхе клп.чакују се по погсдбтн.

Редакцигја је V ‘-гиац« ФракЈсопој бр. 21),

Главчи »редккк ДРАГ. С. ГОГШћ

ИСТРАЈМО

Позодом једног писма које је упутио лорд Ленсдаун »Дељи Телеграфусс, о потреби више помирљивости у рату према Немачкој и о потреби ревизије рат-. них циљева, састало се 1500 преставника свих у нио нистичких удружења у нарочити еастаиак На њемуједонета једнодушна резолуција у којој се жали што је лорд Ленсдаум упутио такво писмо и изјављује да конзервативци осгају и даље верни савезничким ратним циљевима, које су више гтута изложили Лојд Џорџ, Бонар Ло и Аскит. И на овом састанку Бонар Ло је држао један оштар протестни говор. »Не само — каже Бопар Ло — да не одобравам садржину и тон Ленсдановог писма, него држим, да је публикација оваквог документа у овом часу, ни више ни мање, једна национална несрека (одобравање). Сви желе мир, али писмо лорда Ленсдауна се оснива на чудној премиси, да је мир могућ по самој чпњеници, што Немци гзјављују да су готови да пристану на мефународни уговор и да расправљају о разоружању. Лорд Лснсдаун заборавЉа, да се Велика Британија пре рата није никада усудила, да говорл Немачкој о разо ружању, јер је сваки предлог о самом ограничењу наоружања Немачка сматралала за »сазиз деШ«. И да ли су Немци икада говорили о разоружању кад су им ствари добро ишле? Без сумње немачко се јавно мишљење у ово последње време променило и код наших не пријатеља влада велико нерасположење. Али то нерасположење долази од тога што ни Кајзер 'ни Хинденбург нису з'спели да Немачка у три и по године рата постане господар Европе. Кад бисмосада закључили мир, управни немачки кру гови опет би стекли цео стари престиж и остали 6и на власти са истом војничком организациЈом, увек при-

правни да понове стра* шни злочин из 1914. чим би им се за то пружила згодна прилика. (Бурно одобравање). Казати да -ће Немачка моћи пристати на Лигу народа не значи ништа, ако значи, да се Немачка неће устручавати, да потпише један уговор. Данас је цго свет против Немаца, наоружан и организован, како никад није био и никад можда не^ће више бити. Дакле, ако се данас не побринемо за одбрану наших права, како "ћемо присилити Немачку да поштује ог.а права у средини евентуалне Лиге Народа? (Одобракање). Не, страшно је, али је неизбежно, да се^рат настави. док немачки народ не буде прину•ђен да призна, да његова војничка машина не може пости-ћи успехе, којима се надао. Без наше победе, Немачку је немогуће икада убедитк. (Одобравање). У осталом нису само војнички успеси, који убрзавају мир. Сви ми морамо порадити, да покажемо Немцима, да смо ми — ма шта се десило — у стању да издржимо дуже. Познато је енглеској влади, да немачки генерали признају да не могу потући Савезнике, али држе, да је рат питање живаца и да'ће немачки живци издржати више него живци савезничких народа. То је основа садашњим немачким надама. За време наполеонских ратова живци наших предака издржали су до краја. Ни ми не•ћемо учинити мање. Нација је сложна у впљи да настави рат. Нација зна, да би мир на основи, предложеној од Лорда Ленсдауна, значио у стварно сти пораз Савезника. У ЈЕИШИМУ Лсндон, 29, нов. У Дон,ем Дому изјааио је г. Бонар Ло ово: Генерал Аленби јавља да је 25. новемОра вршио на пад на непријатељске иоложоје западно од Јеруса лима.

Галске трупе и трупе енглеских грофовија, напредујући од Витлејема. отерале су нтријатеља и пошто су преипе Јерусалим са источне стране задржале су се на путу Јеруса■ лим — Јерихон. За то време су лондонска пешадија и гарда, која је сјахала с коња, напала снажно непријатељеке по ложаје западно и северозападно од Јерусалима и за. држале се на путу, који води из Јерусалима у Хаблус ( Шехеим ). Илоловани Јерусалим предао је председник варошке општине Сер Едмонду Аленбиу 26. новембра. Енглеске власти са сн глсским управником еароши, које прате преставницп енглески, француски. и талијански и муслимански (;/л Индије), предузели су одмах потребне мере да се сачува варош и Свгта Ме ста. Генерал Алеиби свечано је ушао у Јсрусилим јучв 28. новембра у пратњи команданта француских и италијанских трупа и шефа француске политичке мисије. Г0В0Р Г. ШМАНШ Париз, 29 нов. Прнлакои последљег говора који је држао г. Клемансо, скупштина му је взгласала повереље са 418 гласова против 65. Такав успех ввје пожњео нп ј^дан председкик

ку за то: да а« чнр обевбедн достојан живот. Када ме питате за цнљеве рата, ја ћу внм одговорити: Мој је циљ: Победати. * Поводом краће прекјучеришњег броЈа » Народа < поштански одсек Врговнг Ко манде наредио је. истрагу, до се пронађе кривац и утврде побудс за краћу. немци ТТажгинн Париз, 29. нов.

мора простирати чак до Месопотамије, преко централне Африке и Арабије... Борбе, које се сада воде тамо доле, за нас су од одлучне важкости. Ако Еиглези освоје Палестииу, онда ће задаги смртан ударац нашем уплнву на Истоку, а у исто време и н а ш о ј светској политицисо »Журнал де Деба« добио те од свога дописника из Берна овај допкс: Немачки листови на-| рочито ис.тичу од ка-, кве је важности за Нс- ј мачку Јерусалим са гле дишта моралног, еко-' номског и војничког. | Помисао да »Енглеска н>име хоће да обдари за Божи^ћ свет, или дру ! гим речима Америку«,' испуњава их бригом. ' Капетан Зелцман гшше поводом тога у »Фосише Цајтунг«: »Ми понова присуствујемо извршењу енглеских завојевачких плаиова, чкја се важност код нас већ одавно цени. Енглески план да всже сувим Кап са Индијом преко Каира сувише је стар. Овај пут нресеца зону утицаја, коју Цснгрална Европа тражи да резервише зо себе, и која се, једног дана,

ЈЕДАК протест Пггроград, 29 ксв. Војни преставници Француске.Велике Британије, Италије, Јапана, Румуније и Србије упутили су генералу Дуконину следећу ноту: Екселенцијо, потгшсани шефови савезиичких мисија, акредитоване код руског главног штаба, имају част да изјаве, а у сагласности са прецизвим упуствима, која су добили од ауторизованих саве зничких представника у Петрограду, да они протествујунајенергичније против сваке повреде ло н до н ске ко н вен ције од 22. августа 1904, према којој се Савезници, које се рачуна и Русија, свечано обавезују, да кеће закључити засебно примирје нити засебно суспендовати војне операције.

сд почстка рата. Из аеговсг говора доносл мј неколико одломака: »Ја сам на овоне месту, јер има страшвнх часоша када они који, пролазећи кроз искушења, гаје у с.рцу дубоку љубав према својој земљи, в;ч*е да су наде целога народа управљене ка њих. Готово мс страх обузима од свега што јавко мишљење од мене тражз, од свсга што оно очекује од мене<•.... ...»Реч Право је нсто тако стара као и човек. Али верујте, да ће формула Удружења Народа све решити. У мгнистарству спољних послова псстоји данас нарочита комксија која прппрема Удружење Нар: да. Међу њеним члановима вапазе се правнгци од највећег аутормтета«. »Г. Форжо тражн да се ратује, али, док мн ратујемо, он захтева од вас да говорпмо о миру. Ја опет верујем да када је неко заузет неквм послом, треба што мање да гочори. Првчатп не зиачн свршавати«. »Зар има кога да мисјш дз љувп у рововима, да жене и дена по фтбрикама на мислео миру? И ми мислимо о њему зај*дно с њима. Они се и ту-

Жена ннје ни с;/у)ила ко лико ће отежан бнти њен задатак у овом рату. Оиа се затекла од једачпу, усзмљсна. Ичала је мужа, браћу сд расле синове на којт је увек са поносом погиедала; сви су јс оставили. Остале су ово ње девојке, а од мушкараца само нејач. II од једаипут је сав терет око куие и породиае пао на њена леђа. Али оиа је све то радо цодноси ла, к са поносом прнкила се драговољно н једног још много тежег посла, својим актквШ 1 И учешћем у свом рату. Пре рата жена је била до ста запостављена: мушкарци су је шта виш» редовно потцеанвали, сматрајући је пе способном за радове, које је он патентирао за ссбе. Од жене је човек само тра>као да водн бригу о деци и да му буде верна. Нијвећи умеви сматралн су да је положај женин од прнроде иотчлњен човеку, и са презирањем ират«ли су сваки аен сокрет за •манциповзњем. Гако су мнслнли Толстој, Ниче, Наполеон, Бајрон н многм друш. Да

не поменемо осикваче релиГлЈЗ. 0д жене се тражнло све оно, гпто се сматрало иедостој.то човекз. Бгјрон каже: »ЈТаж долнкује тако леао ње |ннм љупким уснама !..< Огсваргње, то је баш оно што је код жене пакантно и духсв:.то. Кокетоваље, то је драж којом втс она везује и којом она у стварп влада. Кашта није било одвратннје јнего гледати жену како конкурише мужу у његовим сва, кодневгшм пословчма. I ф ј Овај рат је донео ккото ноЈ внна и:(менио је кноге лажне . прннпипе, на којнма се до сад заснввало људско друштво. Сурова ствтрност скннула је жену из плавнчасггх обла( ка маштарије бацајући је у врглог живота. Жена је на, пустила сјајни салеп, мнрисни буноар и удобни вајат, па је стунила у хучну и чађаву фа • бргтку, у »агутљнау болницу... Гдв њу иећете пвиас нзћг? Свуда ова стојн поиоепо поред човека. У фабрикама она лнје гранате, пунн дараг.неде