Narod

№. 15ј7 1 1 ваааа I .« 8 Р 0 Ј I« . 8 ЕПТЛ „Народ“ излази саакога дааа тто поднг.

Штжкпарлја се иалазв у Фркк' коаој улкчк бу. 20.

Вгдвавик КРСТЛ њ. милвтит.

^ ; _ ^ГОДИК А ћ Бумоплсм сс ис арад^;;, Огласи и белешке алплакују се по погодби

Редакција је у улкца Франковој бр. 20.

Гл«*в* уре*н*ж ДРАГ. С. ГОГИТч

II. Ево са каквим намерама демократски ми нистар у Векерлеовом кабинету хо-ће да уведе изборне реформе. У Ердељу где где има 60 од сто румунског становништва а 25 од сто Маћара, министар Васоњи се нада да ће, давши право избора само људима изнад 24 године, који зна ју да читају и пишу мађарски »добити већину од 64 изборна округа а еамо у 4 биће румунски елемена г у векини.« И онда Васоњи триумфује: »Смешно је слушати противнике изборне реформе кад тврде, да у ова четири румунска мандата има неке оаасности по маћаризам. Је ли мађаризам тако слаб? Моја Ее реформа доказати сасвим супротно.« И поштени демократски маћарски реформатор сам износи како мисли да изведе подвалу. Усталом начин је исти, који је имао и бивши председник владе Лукач, који је намеравао да створи наро чига 22 округа из самих вароши, у којима су Ма-ђари у већини, како би тиме »парирао опасност од народности«. »Ја намеравам, вели још Васоњи, да повећам број ових мандата у варошима где преовлађ^је мтђарски елеменат.« (Н. Сл. Нреса« од 16. септ.) Ка ј Ш 10 се види поступак је прост: Изборном аритмегиком, специјално мађарском министар демокрага хоће да повеЕа број маћарских мандата смањују•ћи број бирача а да умањи број мандата других народности тиме што ће Јвећати број њихових бирача. И то је све тако лепо комбиновано у пројекту новог закона о изборној реформи. Парола свих демократа, па чак и најнапреднијих јесте да из* * борна реформа гарантује маћарску националну супрематију (Буда гести Хирлап 14 . IX.) »Ја сам за владин програм О ОПШ(вМ и спојном праву гласа, који •ће осигураги ма^арску надмо-ћност. (Изјава

Жупана из Бихова Б. Хирлап 7. VIII.) Извесно је да ће са таквим схватањем барон Векерле, који је већ једном сахранио изборну реформу, озога пу га је оствариги на начин, како ће народности бити потпуно угушенс. Мађарска олигархија понаша се према народностима као према најзаосталијим народима из Централне Африке. Пешгански шовинисте ни из далека не могу да схваге да народи који кису Маћари имаЈу иста права као и они. Опште право гласа, које ипак хоће -да даду, само је груба иронија. То личи као кад би велики сопственици робова у почетку 19. века били за опште осло боћење робова али под условом да они задрже сво1е. У ствари под проблемом народности ми налазимо данас само једну форму робовања. Данашњи рат потекао је из несносног стања. ко је је у Маћ^рској створио озај нерешени проблем и то даје овом рату смисао и карактер рата за ослобођење какав је од прилике био рат, који је крвавио А мерику до 1864. Јасан закључак који излази из Ц' нгралних факата јесте, да у двадесетом веку постоји, у сред Европе, један народ који изјављује да не може да живи у атмосфери демократије и праве правде. И збил>а, по цитираним примерима, Маћари признајV, да би изборна реформа, која би иппа до општег права гласа довела до пропасти маћарске сипрематије у Мађарској и да маћарска нација не може да живи под владом слоб оде и једнаке правде на свету. Млђари су довољно цинични да признаду ову ненормалност и то баш у тренутку, кадсе цео сиет бори за правду и слободу и кад демократија добија престиж и несравњену важ ност код влада свих цивилизованих држава. Зтго се као просте и наивне бајке морају схватити све приче и

претпоставке О неким ј Протп« векажшене неира«маћарским тежњама за ' де, учиљене нашем народу »ећ од д»а вгка, протествујемо протг* подмуклог и дп»л.ач-

демократизацију: г.Бекстон није довољно познрвао ствари, кад је у енглеском Доњем Дому мислио да се Маћарска искрено носи идејама о демократисању своје држзве. отакдр хрибдр Париз, 3 »ец. Дописник >Журнала де Деба « тиш- из Базела: Из Беча јављају, да је словеначки посланик из Тр ста Отокар Хрибар изја вио неким лпстовима, да догађаји који се данас раз еијају на и тал и ј анском фронту не могу ни најмање утицати на против ничко држање југословенског клуба према аустриј ској влади. • Јавно изјављујем, рекао је. г. Хрибар, да ни један Словенин из приморја не тражи да Италија врати извесне територије Шта више, одлучно протеству јемо против сваке такве намере. Лист »Хрватска Држава « противан је. покушају да се образује нова фриулска нпродност, што би дало повода Аустрији да анектира источни део Ишалије. » Кажу, пишеовај хрватски лист, да је Чернин »авно против сваке анексије. ^еђутим, мисли се да је корисно ако се створи нов >национални покрет и да се од данас до сутра прогласе фриулци као засебан народ, у жељи да се изврши рестоурација фриулске војводине. Сви опасни покушат не могу задржати ток великих догађаја у о воме рату. Можемо се још једино чудити, да се за такве опите. могу још тро шити људи и хартија.> ПОЉСКИ СОКОЛИ Парн8, 3 дец. Од почетка рата »рло много Пољака учест»о»алн су у француској војсцн као добро»ољци. У последње »реме, кад се наставља ружна аустронемачка вгра са стварањем пољске краљевине акција за скупљаае д 'бровољаца за борбу за поаво ослобођење своје отаџбчне све се више развија. Ечо неколико одељења из про глага који је предсе 1 ник пољ ских Сокола у Америци, г. Старжннски упутио Соколима: Доугови, Куцнуо је час, којн је тако жудно очекивао цео наш народ, а нарочито ваши Соко )и, час, који су прорекли нагаи народси пророци, час о ружане борбе за слободву в уједиљеиу иацију.

ког мучеља, које је вршево над нама, протествујемо протеа германизације Шлезије и Велике Пољске, против експропркацнје нашег земљншта, проткв убијаља наше деце, против силовања нзшах сеста* ра в мајки, које вршн немачка и аустријска солдатеска, против неогвећеног робовања од века и по, против свега тога ми протествујемо, другови, позивајући вас: на оружје! Наоружје, соколске фаланге! На пут ка новом Гришалду, који Ке донети нашој отаџбпни «аскрсењ-», а њеној децв славу и вечиту часг. На Намца, ва Немца, сваки жеви Пољак! Данас се одлучује ње гова судбиНа или твоја«. ДРЖ4ЊЕ ВДТИКАНА Лондон, 3. дец. »Морнинг Посг« пише: »Држање Ватиканаза све време рата није одговарало принципима неутралносги. Он је ћутао када су Немци покорили Белгију вршећи варзарства којима нема равна, против којих се некада романска католичка црква борила. Ватикан није помагао чак ни кардинала Мерсие, када је протество вао против ове срамоте у име Хришћанства. Ватикан се био сам о-|

мивши један рог својој дој кнњи, поклонво га Ј - е апмфама које су над њим бдиле. Овај рог је имао ту особину да може испунити све жеље ономе који га има. Ол је од тада постао символ обиља и богаства у рукама богвње Среће. * Коза је од велике користи човеку. Та корист је врло рав новрсна; а биће од велике благодети за људство нарочито после рата. Госпођа Даввд, жена једног лекара у Туроту, у Франској пвше следеће:

граничио да изјави дп он не можс створитп миш.Бење о великом конфликту, док је ње гово уздржавање уствари значило да је на страни једне зараћене групе. »Најзад, када је Ватикан прекинуо ћутање шиљањем нота^ увидело се да су ове у суштини само експозе немачкихуслова за мир. Истина је да је Ватмкан од почетка рата, бионаклоњен Аустрији. Последњи догаћаји до казују да је Ватикан отишао још дал>е, заступајући ревносно и активно аустријску ствар. Наши француски и нталијански савезници стварају себи још илузује о Ватикан}\Ми сматрамо да енглеска влада треба, с погледом на држање Ватикана, да упути протест Светој Столици, јер њена и.:јава неутралности није више у снази. фЈтПГа Петроград, 3. дец. »Вечерње Времј.« пише : После бурке дебате, која је трајала више од десет саг:, фински сабор је изглгсаопројекат закона, по коме се сва влас поверава сенату, м на тај начмн дефипитивнз је решено одвајање Фанске од Русвје. литара млека, које су намкоге давале, а њкх је било свега три, користило нам ј'е много . У Француској, на вгсоквч планкнама Алпа, као н у Шса ј• царској обитава једна одле. 1 !на раса коза Њена вредност је у њеаој способности да даје велику 1 . 0 личину млека. Како је то мле ко одлнчне каквоће, тоћег.оза временом вграти велвку у логу као дојкиња, тамо где мајка сама немаилека. На про тив, употребити кравље масло за исхрану одојчета врло јс опасно. Професор лионсјсм факулгета г. Курмон каже:

ГЈоред других невоља којс су ме снашле, ове годиве моје коае остаће јалове. Оне живе с нама већ шесг месеца усред фијука од куршума и рике топоеске. Па опет њвх ништа не спречава ца нам дају млека у изобиљу. Ове добре животвње учинале су нам врло велике услуге, нарочато у септембру и октобру 1914. Одвојеим од целога света, 6«в

»Кравље млеко је взвор ту■ беркулозе, мајдан бацмла. оно ! је поток који разноси ту о • 1пвсну бољку у сва огњишга. : Тешко ортанизмима, који нп ' су способнж за борбу ! којл 1 не могу да даду ни најмаае

отпора!« То је свима наиа већ и су више добро нознато, и зат.> сматрамо као први услов дл кравље млеко буде стерилизо-

0 МЛЕКУ

ЈТегенда на« прича да је Ју- поште, беа железнвце, 6 т:;ји питера, док је бао дете, одгаји смо остали без намирница, и ла коза Амалгеа, коју је он хлеба више дана, а са пуном доцније из захвалности ставио # кућом рањеника. 12 до 1> међу звезде. Млади бог, сло-