Narod
ог.. 13>
6 Р 0 Ј 10 Л Р ПТ *
СОЛЛп СУ&&7А 9 ддцеШјдр а-п. јрд
„Народ“ кзлази свакога дана по поднр.
Шпишаријасе иалиап у Фрвккокој улнип 6р. 20.
Виасник КРСТА У&. МИЛЕТИ^
ГОуШНАП ^укоавс* сс не нрзћНј ј
Огл^зј* 2 белешле *а плат.уЈу се по догод^л
Рсдакджја је у тв»ил Фраиковој бр. 20.
Г 1.ЕКЗГ урвКЛЛ* ДРАГ. С. ГОГКЋ
Е
Америчка објава рата Аустро Угарској озбиљно је узнемирила двојну монархију. И у јавности и у парламентима бојажљиво и са стрепњом пише се и говори о овом најновијем важном политичком дога-ђају и сваким даном све више, јер се непрестано све више осе-ћа да Сједињене Др жаве нису предузеле та ј кора к из чисте формалности, већ енергично дају том свом по сту пку материјални смисао. Два су главна момента, која Аустроугарску погафају овом објавом рата. Ма-ђарска лажна демократија и аустриј ска лажна држава увек су полагали много на го, да буду што боље уписани код далеких и непознатих, а који нису ни њих довољно познавали. Нарочито пре ма Сједињеним Држава у традицији је Аустроугарске, да одржава са њима неку врсту љубавних односа. То је разумљиво: сзаки варалица тражи необавештеније друштао, које га не зна добро. Огуда је непријатно разочарење са преварама у Америци врло тешто погодило Аустроу1 -арску и то баш ове две средине: ма^ђарску демократију и аустријску бирократију. Али није најтежи удадарац за двојну монархију само у овој капитулацији и лажи. Далеко теже погађа Аустроугарску слутња, каквих ће за њу имати последица од крајње резолутног држања Сједињених Држава за рад на принципима, које је прокламовао њихов председник. Ти су принципи: истинска демократија, непознати у Аустрији а. лажна у Ма'ђарској, *и слободно национално опредељивање, за које се зна како би одлучило о судбини монархије. Ето, под таквим изгледима подузима језа аустроугарске управл»аче, кад помисле на будуки мир. Највека светска демократиЈа, са првим моралом, кад се тиче човечанских пра
нвјама мора бити решено ка интернациовалком конгресу за мир, кзд се морају узети у обзир захтева и жеље становииштва у немчким колонвјама, као главна основкца за решеше тога пвтаља. МесопЈтамијз, Палестика и Јерменска не смеју бити више кикад враћене под вемилосрдно турско тиранство«. ТРИ КРАЉА Кристијанија. — На конференцији, коју су одржали краљеви Шведске, Норзешке и Дансхе и њихови министри
ре да јој је објавила рат. И никакве сумње нсће бити, нити она постоји у Аустро-Угарској, да ће светитељски човечански г л а с Америке тражити у разговору о будућем миру, слободу која искључује постојање хабсбуршке монархије. А такав глас на конференцији о миру нико неће са толико узбућења слушати као. . Ј Ј Ј донета 1 е одлука да се Аустроугарска. Као о - * Ј - Ј . р Ј у , пуоликује декларациЈа, суђеник она ће позна- Ј . ЈЈ г Ј ти правне иринципе,ко-
менсвзо Један ексекутивни сенат. Услед све одауке шеф фнноке владе поднео је Сабору пројект о уставу. по ко-
ји ће јс ос.удити на смрт. Чиста и истинска америчка демократија додаће једау од најјачих п зтпор 1 тежњама и прокламованим принципима Енглеске, Фран цуске и Русије. Ма какви обрти наступили, два света што су у ствари аусгријски застарили бирократизам и америчка дсмократија никада с.е неће моћи из мириги, нити ме-ђу њима може бити неких делимичних и привремених уступака. То ће се најјасније видети, кад, на једном заједнич ком разговору
из коњ доносимо важнија места: »Ма колико да је рат тсжак и дуг, и ма какав облик он доцније добио, присне пријатељске везе, које посто ! је између три краљевина, морају се одржати. Сходно раније учињеним изјавама и досадашњој политици, три краљевине предлаЖу, свака за свој рачун, да се одржи до краја неугралност према свима зараћеним силама.« »Учесници на конфе ренцији сложили су се у томе, да треба насгавитл прслиминарне ра-
БЕЧКА БЕРЗА На бечкој берзи курс непрестано опада. БаЈ - ем Фанска постаЈ - е везавасна начке Хартше ОД Вредрепубчика. ' Н ОСТИ V Среду су изгуОслгљајућп се на принци- биле 30—50 поена, ПОпе, које прокламовлше велике морске акције 160, жесиле о прзву свпх наЈЈода, ха лезничке 75, хартије сдтучују својом судбинои, 1 ратне индустрије оО. председник Сената у име фин ј Пештанска берза је у ске владе свечано изјављуЈе, ! V Ј Ј Ј I истом положају. Хартинарод кма право и . Ј - / . ие угљарских и петроприми у своЈе Ј ' , , Ј јлејских предузећа изгуруке своју судбину и да за- > - Ј г Ј „ Г/ . Ј Ј биле су за дан 150 потража од страних дожав*, да ј Ј ■ признају његову независност. | еНа Ј ИНДуСТрИЈСКе 100 до 2о0. Већ је ово по десети пут, како се дога-ђа овако страшно падање хартија од вредности. Покушавало се, да се привременим затварањем берзе, зло отклони или бар прикрије, али увек узалуд.
да Финск дужност, да
Фански Сенаг, дакле, на основ/ великодушних изјава француске владе о праву малкх народа на народнм суверенлтет, иајучтивије моли, да влада фражцуске републике изволн признати финску републјзку и одобраги солазак у Паргз фанског представна штва.
I. Тресиба Павичиђа
(.Свршетаи.) IX. Невине жртве Из Далмацлје споменуте су само тра чегир.г вевине жртве. Капетана Аџзју из Албића поааао је брзојавно, да «о1>8 'ј ума/Оа у ћоку Когорску за свједока 1 прога другог капетана свога
ђасу. Његов мартирвј у тој тврђави мора да је био кеописив; јер када се је љегоса недужкост установила, тс га пустише на слободу, он се је убио у једчом хотелу у Сарајеву, у стаау потпунсг пореје бао јак пре>.расан човј'ек и карачлер;
и?јс дао накада нм наЈ-гаљег броаа Срзенткћа. Био је и-! 8зака уиве слабоће; ал* му у стом пре д/а клна дошзо кућ* т , и . шт , тл .. п иза-ђуиоие за одорану ззјсд- . . . . била ; тлмнвпц такодубоко уц«Ј п, нмикмх интрпјрч нру-' Ј 1 Ј гае у срце сгавзост премл жз«“ пит.нл на претрес,. ничких интеркса^неу„ ао „ , Р , „ је „бо Р „„. ш , мена, да иакуби сзоје двого-
кад се Аустроугарска | тралних држава. Свака ■ позна цела, каква је. Ј °Д Т Р И ЈУ краљевина изЕто, то еу, мимо стра- ј разила је жељу да се заједничка сарадња настави за време рата и после рата.«
ха од америчке војскс, главне побуде за страх од америч«е објаве рата. Од далеке земље, за коју је рачунала да ће је дипломатским преварама склонити за себе, Аустроугарска је добила отвореног непријатеља, не ло мржњи и по инату, већ по утвр•ћеним принципима, који се не напуштају, кад се већ због њих ушло У ра т -
СЕТНТЕ СЕ!
зву супругу и љгжну ДЈ-чицу, починио двоструко самоупој-
дишње дије:е. Махиниста љс1 ова брода <>ио је, као осо-; ство пс . пивш . јакудозу отробат пријатељ, тужао др^.ог ва н у СТ р и ј СЛИ вшл сс вз рачапстана Срзентвћа, да је ра-
бво велекздајилчке и србзфллске взраае. На упит судаца, да ла Ј - е капетан Аџија такових нзраза од Срзснтућа чуо,
волвера. X. У баракама. Евакуирци иа Истре уинрече он да н>Је, него да се Р 1Х У глади ' зи “ е ’ Г Ј' Г?В0Г је каткада при столу крити-, ™Ф* С * н »Р гих болести, као ко.зла прастрасисст аустоиј- ! “Ухе, у Лајбницу, Гиинду, Ме-
0 БУДУТГН 0 СТИ Лоидон. — Лојд Џорџ је у Доље.ч Д^му рекао: »Што се твче будућносги, немачки радпици су тако фвзачки ианурсни услед оскудице у храни да их је мање за 3 & од сто. Енглегки губици не прелазе ни чегвртину п< ни петину немачкмх губнтака. Наше резерзе у љувској сна зн два пута су веће од немачкжх, аустријских ж кжхо мх савезника: Шго ее тичв нашжх цжљева рата, мп аахтвтвмо гогпуну р^стаургцију Оиупираних тер гториторај Ј са конпсизаци-
ва, осуђује А у с т р о - јама Угарску, оеу-ђу је ДО ме ј Пжтаае о иемачкжм коло
Лондон . — Г. Едвард Кер зон у свом последн»ем говору изјавао је: »Ја всЈ ујем да у целој , _ краљевини нема ни једне : ске владе прсма Јужазм Слс- ле Р с ®°РФУ итд - Истврски све тако ниске душе која би венима. На то држакнн о*-Л енак Љубомвр Николић ожелела да се рат сврши не вјетнпк потегну туж у и на б Ј ел °Д анИ0 Ј с изј..ву у хрв^г љ. Оба бијах/ осуђена на ским ** Ј е °н смрт и након грп сата устри- У Гминд У в Мелерсдорфу блајељеа. Узалуд је Аџија .и-, гословио преко 2000 лешина из Исгре испражљенвх Хр-
осигуравиш слободу малим народима. У садашњој си■ туацији није момснат да се говори о миру. По мом мишљењу говорпти о миру исто је што и учинити најкобнију грешку. Свима онима, који о миру олако говоре, треба ре.1\и: »Сетите се Белгије, сетите се Румуније, сетите се Србијек
НЕЗАВИСКА ФИКСКА
Парив. — Председнжк Фин ског сената упутно је Француској владн н владажа осталах Садезнпка једну веклара цију, у којој каже: »Финскп Сабор ва оснсву члана 38 основног закона из 1772 годиве, одлучио Ј'е, дч предузме иа себе судеренгку дласт н у том сммслу је н-
као, да је невин, он Јв морао сам себе евојам власгитим ногама пратити у своме спроводу, док је један п> п пјевао пред љим мртпачку плачну
вата. Једаи свједок ми је приповиједао, да је он једног самог дана видао у једној самој барацн у Лајбвицу 41
пјесан. Он паде вишекрат о- в Р тво х Р« атско * в Ј ете - ^дибезнањен на тле итребалога цкна Р Ник0 Б ' Мартгновпћ,
је вући, докле вој'ничкс ку гле не довршишг ље:ове му ке. (Ж вахно клвцаае )
Црпогорац, пргповлЈеда, да је видио у Штајерској у^рлјети
преко 800и хрватских евакуи„ , раца из Истре. Исга Јв судбана зад*сила, „ .. . Напомена. Ето тако опОнвсвма Поповићч, алн пошто ; , , тужуЈе крвнике, тако бранк Је љегов случаЈ већ оићеинто _ . ^ ^ 3 Ј СВОЈ нарсд оваЈ велжки Хрват, поанат, прелазжм иреко њега. . . г овај »елвки народнн бсрац и Лекара др. Враљнцана е ^ М у Ченнк . Н>егов до суза д*.р Хвгра уапснше под сумљом > љиви говор дошво нач је ви да је превећ савјеско лијечио ру К у преко загрсбдчкгх -Но-
болеснеСрбе, којз су долази ли па Хв»р на лијечеље, да је дакле пријатељ Срба. За-
гворише га у сараЈежсгу твр-[
вости,« од 25 октобра, али без скршеЈка, јвр га је кабргнвла целзура.