Narod

Ојг«!м 1!Н

СТР. ». лиона католипи, а пола милио на протестанти. И код једних и код других јако је развијена жудаа за науком, тако да број шхола непрестано расте. Г. Дена је приметво да про тесганти престављају просвећенији и вреднијн део народа. Такође се да констатовзти да су оин играли и главзу улогу у интелектуалном препорођају и у народној каижевности на крају 18 векз. Словеци имају заиста једну лепу кљижевност »са великим библијскам епо пејамз, која богаством њвховог звучног језика достиже у појединим моментима велнчину јеврејских псалма. Познати су њихова писца Бернолак. Хота а нарочито велики народни песник Шгур. Исто тако су добро познати и њихови музичара, — мсђу којима су Дворжак и Новак светскога гласа. Словацн су дали Мађарској два велака човека познатог полнткчара Кошута н чувеног песника Петефија, које Словаци сматрају за от паднике. На крају своје књиге г. Дени примећује: »Словачко питање је од европске важности и спас словачког племева је један сд услова за слободу света. Само њахово уједињење са Чешко« омогућило би стварање јсдне солвдне државе, која би осујетила све пангерманистичке амбпције«. БЕГУНЦИ Пошто се оеи нгсу јавили команданту депоа у Тулону, мшшстар војни решио је да се огласе за војне бегунце: Димитрпје Т. Манојловгћ, ђак учитељске школе из Неготвна, Трајко С. Риствћ, студент из Београда, Дамитрвје С. Ђусмеввћ, студент агрономије, Малета Ђ. Махаиловић, трговачки помоћник из Прокупља, Дамтрије С. Димитријевић, ђак трговачке а кадемије, Тихоиир М. Маринковић, полицијски пасар у о ставци, Миодр«г Ж. Арсенијевић, матурант из Чачка и Драгутин Г. Костић, трговачки помоћник аз Лесковца. и з рУс и је Лондон. — »Морнинг Пост« јавља из Петрограда: Чим је генерал Корнилов напустио Биков, где је био ухапшен, наредио је неколицини генерала који су са њим побегли, да оду разним путевима на Кавказ и да се тамо с њиме састану. Одмах затим предузео је команду над т. зв. »дивљом« дивизијом, над неколико стотина коњаника Светог 'Борфа, над батаљонима смрти и над неколико батерија. Са овом војском кренуо је на југ. Сви су генерали сретно стигли на Кавказ. У овом моменту генерал Корнилов врши велике покрете, да доЗје у везу са генералом Каледином. Лондж. — Рцски мини■ стирспољних пословаТроцки, упушио је једну прокламацију свимп нчродима у Русији, и I/ њој каже-. »Вслика је разлика изме1)у мира о коме сањају ру ски сељаци и радницч и ми ра који желе немачки ка питилисти. Ако Немцп не уступе, мир је нсмогућ, јер руски народ који је срушио монархију и капитализам, нсће се потчинити апсолутизму и капитолистима других држава •. Троцки позива немачке радничке класе да се побуне пропгив својих влада. Петроград. — Декрет, кошм је наређено хапшење вофа кадета, носи наслов: »Декрет којим се наре-ђује хапшење во'ђа грађанског рата против револуције«. Он гласи : »Чланови главних ор ганизација кадега морају бити ухапшени и приведени пред револуционарни суд, јер су непршатељи н а р о д а. Месни »Совјети« треба да предузму све мере предострожности против организација кадета, коЈе су у вези са Каледином и Корниловом, вод.ама цивилнога ратапротив револуције. Декрег ступа на снагу одмах после публикације.« Долазе потписи Ле њина и осталих народних комесара. Вашдштон. — »Асосиетед Пресе« пише да ће амернчка впада, с погледом иа садашњу ситуацију у Русија, усвојата позитаку толерангноети. Да бл показала да верује у крајњу победу разумне демократије, америчка влада је изјавила да она није никада имала намеру да сма 1 ра Русају за апсолутног непријатеља. Дечегати С]едањених Држава у Паризу добили су на ређење да ово држање Амераке сг-олште руском народу. циздрдв бшнацд Крф. — Приликом ро фендана Њ. Кј). В. Пресголонаследника Александра, емигранти из Босне и Херцеговине, који се налазе на Крфу, упутили су Престолонаследнику топлу искрену честитку, изразивши своју наду да ће напори кош се чине на бојноме пољу бити крунисани уједињењем свих Југословена. Престолонаследних им је телеграфски изјавио своју захвалност на тој честитци, рекавши између осталога и ово: »Чврсто се уздам да •ђе ваш завича] ускоро бити ослобо-ђен и ући у састав државе Срба, Хрвата и Словенаца«. БОРБЕ ИА ПЈДВЕ Рим. — Код Силе, где се река Пјзве дели на Сгару в Нову Пјаве н где се ток воде губи у правим лавпринтима

г. кагала, уз војгку бранс прег .аз нападачу н мтрипски ој реди, који су се вратили кз Монфалконе и Градз. И можда је ово једна од најживљијих тачака. Јер са ових насппг, који нзкну из воде као земља у доба формацкје, о твурен је пут за Венецију. И баш према овим насипима врши се све кретење патрола мађарских сапера, које узалудно покушавају да се провуку и да подЕГну ма и најмањн мостобран. Али про

СДОЛШТЕЊА Моли се свтки, ко ма шго буде знао о Милошу Дуг ићу, ј из Београда, рОгругу лпофафу Дожав. Штатпарије, -- да о томс извести Велибора С. Пантелића, шефа војне поште број 333. Милан Бигдановућ редов 3. чеге 2 бат. Бр. п. 92 тражи свог братг: Светвслава Богдадановића из Памбуковице, регрута, и молв сваког, ко шта зна о њему да му јави.

Илнја М. Павловлћ, наредник, ђак, (суплент II крагујевачке гимназије) моли сва I лица са истим именом и прсаименом, да му сву његову пошгу из о,рбије — ако јс погрешно упућена д лставе на адресу поште 6р. 414. Вл. Станковић вма телеграм у Конзулату. Будимар Спасој*вић, Јоввћ Веселиковаћ, Милош Веселнновић и Велчсав АлексиН обвсзпици, да се јаве Мнлојку Спасојс?ићу обв. 2 б. бр. п. 32.

тив њвх стоЈе као стена чврсти и несаломљиви одреда морнара, којл не само спречавају сваки непрајатељски маневар и уз помоћ малих лађч које крстаре каналима спречапају левом крплу нслријдтељсхе воЈ’ске сваки при ступ мору. Дуж канала Кавета једна чета мађарских сапера бзла је заузсла вис Бора Кавалико п гпреиала се да се утврде. Бвизина је била оаасна; неприЈ‘атељ се морао отерати а предузеће се није могло взвршита с мора. X ај посао поверен је једној мзлој’ лађи »Сауро«, чија посада има свега неколико љуии. По заласку сунца лађа је одважно ушла у ушће реке и, са кратког одстојања, по чела нагло бомбардоеати све куће дуж обале које су не пријатељу служиле као нека мала уаврђења. Аусгријанци су бали изне нађени Ј - ачином бомбардовања у тој мерл да су се дали у дивље бегство, напустивши своје заклоне. »Сауро« је, сжојам матраљезама, наоравио овде пр^ву касапницу.

IНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРШЈСКИ КОМКНМКЕ јсу биле одређене у наОбе с; т артиљерије би-1 шу корист. Оборили ле активне на сектору смо 9 авиона а 3 наШенеја (севепозападно терали да се спусге. од Ремса) на десној о- Наша три авиона нема. бали Мезе и у Горњем СиноГ смо бомбардоАлзасу у области Ти- вали аеродроме у Сен ра и Долера. 'Дени Вестрем. На счктору Безонво Адмиралитет девља да јутрос смо нашом ва- С у наши авиони бацали тром уништили један бомбе на Бриџ и да су немачки испад. ; проузроковали велике ЕНГЈЕСК« ШШ1ИКЕ ! пожаре.

Сер Дуглас Хејг јавља да су аустралијанске ваздушне ес.кадриле у понедељак извршиле добар посао. Два пилота из ове ескадриле, нападнута однемачких авиона за гоњење, један су оборили а остале растерали. Наши авиони бацили су 150 бомба на железничке станице и на ровозе. Прекоданаони су имали велики број ваздушних борба, које

Сер Дуглас Хејг јав|ља да је непријатељ изј вршио један препад пројтив наших положаја североисточно од Авренкура. Ми смо освојили један положај источно од Месине. Одбили смо један испад североисточно од Армантјера и северно од пута за Менен. — Обе аргиљерије су активке код Билкура а непријатељска је нарочито појачана југоззпадно од Ипра.

Дз би се спречио непрвја тељу повратак на обалу ко мандант лађе решио се да потпуно уништи опасне станове на обали, у толако пре што је на јсдној' кући већ била подлгпута зустријс:<а тслеграфска ставица. Један подофицир са два морзара, по неешл запаљтва материјал у пустио се чамцем кроз воћ ка обали. Е-ссиедицвја је потпуло успела. Све су куће запаљеве и порушене, и непријатељ се вкше ниЈ’е могао вратити на ово место. "фроитППГтал1*ји“

Р^м. — Према једаом извештају »Агенције Стефани«, газнаје се да је непрвјатељ у нападу на положаје Каприле—Берета уиогребио: 4. аустроугарску дгвизију са три пука иј чешке у првој лиаи ји и 8., 88. и 9Ј дивизкју са немзчким 49. пуком у резерви. Напад на сектор виса Ор со, Соларсло и Спинонћа вршен Ј - е са пегом нсмачком дчВИЗРЈОМ Праметило се да је непрнјатељ иападао врло свежим трупама. Четврга аустроугарска цивизија оњ-шла је из Галвције 2. октобра и већ од почетка офанзгв* налази се на италијанском фронту, али ово је први пут да је за то време ступила у б рбу. Пета немачка дивизија после борби на Сочи, из послед њих дана месеца октобра, уве:< Ј е била на одмарању, и тек пре мало дана вратила се у борбену лвнију.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ЛВАНА. — Парламенат Кубе одобрио је објаву рата Аустро Угарској. ПАРИЗ. — Отпочела је велика истрага због несреВе у Халифаксу. Уапшено је 7 Немаца, а међу њима и једна жена. Сумња се, да су и они уплетени у овој катастрофи. Сви непријатељски поданици, који живе у овој великој Кчнадској Луци, интернирани су. ВАШИНГТОН. — Све америчке ливтац! челика баће употре бљеке искључнво за пронзводњу муниције. Ово решење донетс је после дуге конферекцаје, кој’у је имао Вилард, предссдннк ратне индустрије са Гориом и Швабом, власницам! велвкпх ливница. ЦИРИХ. — У Пешти је вели <и скег. Уличних чистача нема. Варош је у мраку услед немања га_а. Хиљаду војника употребљено је против многих лопова. РИО ДЕ ЖАНЕИРО. Браз^лијанска ратнафлота сзрађиваће ускоро са Сгвезнвцима у евоопским морзма. ЊУЈОЕК. — Ефсктиви амерлчке ратне флоте биће вероватно ускоро пов'ћаиа за вО.ООО људи. ЦИРИХ. — У Собра њу бугарске странкеподељене су у три групе:

три либералне фракци!је, страике које су у ојпозицији (аграрци, ра;дикали, прогресисте и ,демократе) и соцајали'стичка мањина. СОЛУН — Генерал Гијо ма, нови командант Ис[ точне Војске, стигао је у ; Солун. ЦИРИХ. — Холандија није могла добити одобрењс да се врате у Грчку грчки чиновнвци из источне МаКедониЈ’е. АТИНА. — Манзстарство мзрине јавља да су два авијиичгра грчке марине, Економу пг Сакетопулос, погинули приликом излета на Дарванеле. ЛОНДОм. — Данашњи енглески буџет, предвифен за теку ке послове, износи скоро 18 мијлиарди франака, што |чрни скоро два пута I више него буџет Немачке и њених савезника. РИМ. — Италпјазски званичан коминике јавља: На Монте Соларно одбили смо бомбама у живој' борби један неарвЈ’ател>ски препад. На осталом делу фронта било је само артиљеоијске а> цвје. На висоравни Азјаго успешио смо бомбардовали непријатељске труле од Понте дел. ПрДула ућулкалс. смо непријатељске батерије.

Рдгдворни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ.

Штшшарија АКВАРОНИ.