Narod

■» ззМјЈбк Тимчп

СТР, 2, народи треба г,аии ка уора«л.ају својом судбином. На обалама Босфора и Дарданела, а тако исто у Атији, гма о сам милиона људн, којима су! Савезнвии, у име својлх ро- ј ђених принципа, дужни да поштују незаваснозт. Поред тога, потпуно ишчезавање Турске било би клвца раздора и повод за нопе су ј кобе ка Истоку. Географски: разлози и потреба за обезбе- 1 ђење слободне пловвдбе кроз Цоно Море, говоре за иезависност Турске. Аип та В такваТурска има да буде редуцирана на чисто тЈфску народност, а поред тога и да буде неутрална. Границе чисто турских зе-

мзља лако је одредати: у Е вропа, линијз Е ос —Мидија; у Азпја, Анадог.ија а суседнл предели ко Јерменске. Изван ових граница тако р'ћи нихо од правих Турака не жнва, а био ба злочан остг вкти и најмању групу страног елемекта под уаравом Цариграда. Тој Турској бло бл гараатован неутралпгет од свих великих сила. Султани би пасгавили впадавину у Стамболу, али одбацујући потпуно гаимеру о немогуђем панисламчзму, а у наккаду за старз сан о владавдни надтри коитинента имали бп на Златном Рогу слобздно првста шште за трговачке лађе целога света.

НАРО Д је 2. диввзнја, у својпм нападвма и контранапчдима, по казавала енергију достојну вајвећих похвала, дотле сеј 1. дивиз^ја, за време од че-^ трдесет дана, методнчки утвр-1 ђчвала, подстратпиЈ Сомбар довлв*м, одбијајући вишс јураша али н4 каауштај.ћа свој задаток*. Добио је II степен ордена »Легије Часта« 8 октобра 1910 са овом мотивацијом: > Комавдант корпуса велике вредности, којл се одликовао методччком нрецлзиошћу у својам прниремама и јачнном својих напада; на једном теш ком сехтору, извео је са својам корпусо к велики и узвншен напор, који је крунисан знатвим успесгша«. Генерал Гијома био је до сада главап комаџдант Верденске врмије.

ФРАКЦУСК« .КСМНШ1КЕ Фрачцузи су лако одб-ла непрлјатељски асп ?1 на поло жај; нл западчрј »пввцл шуме Куси. Доста жив» артмлериј-ка акц.Ј! у обтасти Вжсајо 1 а. И.чзештај Шгаба Источне Војске. — Бура снега је обуставила операцаја па фро пу. ИТАЛИЈАНСКИ К01МИНККЕ Јучс иреко дана артилеријска борба није V опшге била жива; с јвремена на време била је јача источно од Бренте. Наше извиднице су добиле нешто заробље-

ШЕШШИ ника запсдно од Канове ди Сото, на левој обали Аее и изазвали јаку реакцију непријатељске ватре. У Ђ Ј рави, близу Паааропали, растерана су непријатељска радничка и борачка одељења. Непријатељске рововске топове у%уткала је нашз артиљерија. ЕИШСНК НОМИНИКЕ фронг у Палествни. —Била је нсваактивн ст Арабљана на железничкој ^грузн Хеџаса, северно од Мана. Било ј? и успешнах арапских операција против више железничкнх мосгова.

0 Бвиђ е Ногој Годиви'

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Начелник штаба упугио је о Божику овакву честитку Наследнику Престола Александру: На данашњи дан Христовог Рођења поздрављајуЕи Ваше Краљевско Височанство у име официра, чиновника, подофицира, каплара и редова оперативне војске са: »Христос се роди, молим да изволите примити. наша најусрднија честитања и жеље за среЕну будућност Вашу и целокупног Српства и Југословенства. Начелник штаба ђенерал, Бојовик. Престолонаследник је одговорио начелнику штаба Врховне Команде: БлагодареЕи вам на поздраву који сте ми упутили у име официра, чиновника, подофицира и редова оперативне војске на данашни највећи хришЕански празннк Христовог ро'ћења, шаљем Мој срдачан отпоздрав целокупној оперативној војсци са »Ваистину се роди,« убе^ђен у нашу најскорију крајњу победу П најлепшу будућност целокупног Српства и Југословенства. Александар Начелник Штаба Врховне Команде упутио је приликом католич. Божи-ћа и Нове Године г. ђенералу Гијома команданту свију савезничких трупа ову депешу: »У име целе оперативне српске војске најсрдачније честитам Вама и храброј француској војсци БожиЕ и Нову Годину са жељом да наши заједнички напори буду крунисани успехом а на срећу Човечанства.« Г. 'ђенерал Гијома одговорио је: »Топло Вам захваљујем на Вашим срдачним честиткама и молим Вас да примите за себе и за српску оперативну војску израз наших најлепших жеља и мојих најбољих успомена.« Начелник Штаба Врховне Команде упутио је г. -ђенералу Милну команданту свију енглеских трупа на солунском фронту приликом католич. Бсжића и Нове Године ову депешу: ' »У име целе оперативне српске војске нај срдачније честитам Вама и Вашим храбрим војницима Божић и пову Годину, који сретно падају у време ослобо:ђсња светих места и велихих успеха енглеске војеке.« Г. -ђенерал Милн је одговорио: „У име свију чинова Енглеске Војске под мојом командом ја желим да честитам храброј Српској Војсци Божић и Нову Годину.« (Ратни Пресбиро.)

ГЕНЕРАЛ_ГИЈОМА Генерал Гијома Мари-ЛујАдолф, нови командант Источне Војске, рођен је 4 јануара 1КбЗ у Буропефу (Шарант). Ступио је у војну Школу 1882. Постао је потпуковник 23 јуна 1907, пуковннк 28 септембра 1910, инспектор пешадије у киннстарсгву војном 27 јавуара 1913, брагадни геаерал 8 октобра 1913, тнтуларни дн»иаиски генерал 9 децембра 1914,дејстввталнн диввзнскм гене рал 23 октобра 1915.

Нохваљен је генералном наредбом 2 новембра 1915. »Енергично је комагдовао дивиз и јом у Шампањи и армијом у Аргонл 1914 1915. Био је у Шамиањи на челу једаог корпуса, која је, под његовом вештим и чврстим руковод ством, сјајно допрмаео успесима у нападима 1915 у аиму; умео је да да својам трупама снажног пострека и способности за напад.« Похваљен генералном на редбом 8 апрала 1916: »Довео је своје трупе на верденски фронт добро припремљене. Док

Рдговорнв уреднак ДРАГ- С ГОГИЂ.

АМЕРИКА У РАТУ Вашиигтон. ■— Влада је резимирала рад а мериканских делегата на Париској конференцији и изјавила, да су ово главне одлуке које су американски делегати донели: 1. ) Сав утицај С1едињених Држава тежњће томе да се осигура потпуно јединСтво војно, поморско и економско, изме-ђу Сједињени. Држава и Савезника. Влада и народ амерички учиниЕе све напоре да се оствари овај циљ, систематском слрадњом свих својих извора у људима и магеријалу; 2. ) Борачке јединице које -ће се слати у Европу опремаЕе се и обучавати што је могућно брже. ТУРЦН У ИТДЛИЈИ »Кораере дела Сера< бележи, да су трупе турске, које су ушле у Игалију са Аустро-Немцимт, кантоновале у главпој катедрали у Удинама. Поводом с.вога, од интереса је опоиенуги се да овј нп- ј је прва пут, како су се Тур-| цт. појлвили као завојевачи у ј Фрпул. Први пут су ее појавзли 14"0 г. са осам хиљада људи ; потукавши мале талијакске трупе, они су се спу СТИлп до капвја Удвнсквх пустошгћи и пљачкајући. Трипуг после тога (1472, 1-477 и 1478) поновилн су своје упаде, све грубље и све суроввје. Последњи пут су дошли 1479 и спустилн се ка Изонцу са 17 хиљада коња. Поред отпора Ввнецијанаца, они су прешли Таљаменго и Лввонсу, раеоравајући села и вароши. Алн пошто је Таља менто бао придошао због киша, оки су се повуклн вагло из бојазни да им се не пресече одступнвца. Не мо1»пи повести собом зеробљенике,

ГИО ДЕ ЖАНЕИНО. Проносм се вест, да је Не мачка упучила неколнко сумарена у бравиаијанске »оде. Поморске власги предузеле су све потргбне мере ако ба наступио такав случај. Дуж целс обале забрдњено је свако осветљење. Лађе цлове но ћу неосветљепе. Сваки агеатат немачких сумарена взаз вао би у Брнзилеји народни гњев и 400000 Немаца, који живе у јужној Бразалија, осетилк би праа последаце таквог поступка. ПАРИЗ. — Војни немачки кругови нападају оштро Килмана због прекиданемачко руских преговора и опгужују га за издајство. Социјалисте су тако^ђе огорчени, што Килман није водио рачуна о одлукама Рајхстага у корист мира. ВеЕи део политичких странака покушава да подржава владу против милитариста који хоће да је оборе. ЦИРИХ. — Волфова Агенција јавља да је у недељу Кајзср конферисао пола сата са канцеларом Хертлингом. ЦИРИХ. — Немачка в :ада издала је један читав низ наредаба о томе, шта ј; забравено објављиватн. Између остало^а забрањено је ма шта пис тл о резолуцијл штрајкача у Лвјпцигу, о увозу из Холандије, о пожару на сганвци Ланднја, која је упаљена са аероплана, о увозу тка нина из Швајцарске и т. д. ЦИРИХ. — Металургиска фабрика у Терницу, у Аустрији, униЦ 1 тена је пбжаром у очи Божи-ћа; 40 милиона штете, БЕРН. — Јелгнска Агенција, кој* је скоро уетавовљева у А-рози, у Швајцарској, прима субвенцају од Немачке.

малистичке јединице и за добила топова и пушака. Максималисшички командант 4 армије ухапи+ен и биће предан украјинском су• ду што се противио властима Украјинске управе. Једанаеста армија располаже бројном артиљеријом и всликом количином рат• ног материјала. Такође и ! ван фронта на целој те риторији украјине настав ља се разоружање максималиста. На Дону су Ко заци господири минералних крајева Маковчс и Таганрога. | Сломљсн је отпор макси■ малиспшчких снага. Украјинци су заузели Праилов. ! Украјинска група централног извршног одбора ,,Совјета“ напустила је Петроград прекинувши де финитивно са Саветом комесара. Генерални Секрешаријат Украјине о'рга низовао је у Кијеву украјинску телеграфску агенцију. ПАРИЗ. — »Матен« јавља да -ће Француска признаги финску независкост. ПАРИЗ. — Јављају из Штокхолма да је швед,ски краљ потписао приз нање независности ,Финске.АМСТЕРДАМ. — Је|дан енглески авијати! чар бомбардовао је станицу Рулер. Бомба је произвела експлозију читавог воза муниције. Потрес ваздушни био је тако јак, да је авијатичар морао да се спусти. ~ТГјТва Првликом пожара Солува изгорели су сви лнчаи податцх наставника и иаставнеца, који сада жаве у Солуну, у Новој Грчкој и у реокупираној термторвја срлској. У ин-

грубости сенат венецпјански обећао је једном прокламацијом по дукат за сваку турску главу. Данас, управо после 418 годана, Аустријанци су поно во довели Турке у ову област. ллл^ј. л КУЛ Л. . ^ Шчербачев, на основу ре шења Украјинске управе, примио је команду југоза падног ирумунског фронта, Украјинска рада јсзапле нила штабове 4. И. и ц армаје, разоружала макси-

I шаљу своје садашае ад | Делегату Министра Прос ^у Солуну (Одос Отонос ^да и.ч се пошаљу нове ц ј пане прајаве лнчних пој . ка да их пооуне, па врат< легату.