Narod

бр БРОЈ 10’лЕПтА „Народ“ кзлазц сзакога дана по подче. ■ ШтаШЈарија се над а зи у <1>р Аи овој у;,ици број 2и. >■

Власпвк крста љ. иилетит;

НО!

ШЈШНА II.

Ругсописи сс це праћ' Ј је.

Огласи и ослошкс иапла•ћују сс пр псмодби. Рсд кдија јс V улици Фран* опој 6 " I при; • ‘‘ |Глдруи ЗреЗЈАЧГ Д ? А Г. С. Г 0 Г И Т

Акоратна иозормица ; наду код Иемаца, у то у.минулој годиии нијеј-|ико ћс им теже разомного измењена, она је чареше донети. Јср је била с-а далеко више глапна Снага, која држи драмске радње него две: максималиск' у идеоло-

раниЈе. Развој је добио свој врхунац са две огромне сцене: револуција у Русији и улазак А.мерике у ра*Било би готово излииано чинити преглсд развића руске револуције, који је свима познат, да није потребно опоменути се и да није само тако могу^но судити о садашњим дојм ■ђајима, ако им загледамо у корен. Лелибило кога ме-ђу нама, који није био крајње преплашен на прве гласове о руској револуцији. Није ли сђаки са нај дуо.вом зебњом мислио и на буду^ност Русије и на исход рата ? оар С е сви нисмо ужасавали нереда, за које је изгледало, да ће унишгити 1 Ј усију ? Није тако било. За иреме од девет месеца Русија је, под најве 1 \им потресом, ипак значила старог савезника, па и снажног, као што смо је сви видели у последњој сфанзиви. I • Реренски. о чијој -ће личној иредности и делању историја мо-ћи бол.е да суди, успео је да непријатељу неда датрнумфује још одмак девет тешких месеца за Немачку. Тај добитак у времену, нема никак вс сумње, био је врло драгоцен за Савезнике. Они су за то време успели да толико оснаже друге своје фронтове, да обеенаже Немачку за ма какву дсфинитивну акцију и да придобиЈу Сједињене Државе за своју ствар. После лога паступила је промена, као што је то неизбежно у свакој револуцији и као што смо је ми још одмак у почетку и замишљали. Дошли су на уп,Јаву у Русији сксгремни елсментн, у чију се немогућност за владавину несумња, али чији ћедамашњи и привремени рад нпак бити од утицаја на ток рата. Тај њихои рад је једва почео да се раввија и већ у самој клици показује се да њихова нс сре ђена вкција неће доессти нн до каквог рззултата, ни прзитивног .-ц негзтивног. А коли\а | је н.ихов досадашњн V ТГ ’

гиш, ко|е се нећс сме ти одрећи а која се никада и ни најмањим де‘ лом неће моФи сложити са немачким намерама. Сличио пово.ђно ра зочареље било је и са уласком СједињенихДр жаваурат. Због огромне географске дал,ине з и не познавајугћи дос л.но данашња срества га производњу и транспорт, придавао се аиеричкој интервенцији ћише м< ралан значај и пплагала нада првен е.вено на {венуфинанс»!Ску и економску помСћ Сапезницима. На де нас нису превариле по , (и'к је била изобил п 1 , какву само могу да Д. ДУ баснословни из вори земље суперлати ва. Ац се догодило још више, далско више. А мерига ]е за кратко вре ме, ислимпутем,којим и Енглесса, створила моћну во|(ку, за коју нам је некд изгледало да је ника.а неЈаемо доче кати, а гоја је данас у очи улака у ров. Ве лика рез рза, о којој се једва мопосањати, већ је готова ошремљена и обучена. \к4ј)ика је за менила В 111 Ј Ј усију у војничком гфледу. до дајући још в .ј сјајан прак гичан ,ш и нсизмерно богаио Уз то је А[<фика унела у пита№|рц ; га и мира поуздак'непоко лебл.иви дух \« 1 окра тије и правичЛЈи. А то је велика, \-тла на

борбе у току, стка армија, које абог дочрајалости и квара а које због вепријатељске ватре, губл просечно зз месец дша: пољгкнх топова 370, тешких топсв! 585, укупко 1455. Ои овог укЈпаог броја увек је накеш-ЕО 300 уништсних протвв(ичким боаб{довањем. ЗВЕЗДИЦЕ

Два војника са фронта гледају грчко весеље о Но ‘вој ГодЈни. — Зито. Пенизелос, шта му је тоЧ Траже знито... Море они муку муче! Гаргавтуа

ЗДМЕРКЕ ПШ

да за мале, кеЛсу у

праву, то ]е нк за мову Годину. ( 1 амеј)ичком сарадњС; у бу дућим разгово јАј *о МИру, ЦЦИ СМО ^ЧЈЈрни да ће обзири пр*; и народче незавин1 ти бити јачи од св!< > , 3 . ноликих изговор 13 ј и се истичу за осг ње и корист вечк* И наше су наду 9 ме највсће

Свима Србима |Јјср дачније желимо С^ћнА Нову Годину.

Цзрих. — Аустријски лист »Осгдајче Ру дшау« прсбацу је Па ш, да је псвргдчо неутралност В.тикача тиме што је у својој бомсвКној пос;анвци говорно о згузгћ/ Јеру сглтна. Исти лксг ксже, да Гурци нвсу бра - и и Јерусалим вбог саоје вере, в. ћ као савезница бло.<а централних сила у рату за одбрану својих држ ва. С< м тога на страки Тура а борали су се и праводерни католицл, артиљерц-*, које су са топовлма послале ц»нтралне слле. ■Наје никаква тајча — на ставга лист — да се на си нзјском фронту налазе нарочато аустрвјс<и топови, који су с Енг Језчма водили више тешких бордба. Бенедикт Х7’. учинио је вии.е него тешку повреду кеутралности, рач\>ју ћи се брттанској победв, ч . је су псследеце штегне като ичкој цркви*.

НЕСРЕЋНД ДРЖАВД

ГУБИТДК У Т0П01МА

Једаи пов ]>гвва ра:ш нс м; Чке врхов;г коца*«дј|, отпииан од г«н*рала Ј 1 >;г 11 ,ф а> показује колико је Н1 [ка имала тешчвх губитакаЦр. тилеријц. Кад су оабвљне и

Рим. — »Наје Фраје Пресе« ке прссгаје да пише о чешко-словзч кој појсци, која се стио рила у ФранцускоЈ*. Она твраи, Да акција ове иојске неће бити пре судна кад би имала и сто хиљада војника,-али она би могла нанети Аустрији материјалне штете у случају, ако Аустрија буде морала слати своје снаге и на западни фронт. Исти лист затим бележи, да је морална штета, коју Аустрија трпи услед овог стварања чешке војскемно ;го тежа од ма које материјалне штете. Присуство цешко-словачке војске можда ће присиити монархију да не Цошзље на здпадни фронт, да се боре про-

тив својих - саолеменика, оне чешко словачке корпусе, који се још налазе у аустроугарској војсци, што би на спаки начин ометало Ау-

строугарскојспремл.ени распоред трупа. Што се тиче чешких трупа које се боре на фронту Брента-Пјаве у аустроугарској војсци, чешко словачки комитет у Риму нзјављује да у ауст роугарској вој сци не постоји данас ни једне јединице састављене искључиво од самих Чеха, а готово такође ни једне, у којој би Чеси сачињавали већину. У КЕПЕНИКУ 5Квнева. »Берланер Тагеблат« прича следећу ствар, која подсећа на чупену афе р/ »Кепениччог кгпетана«: Пошто карге за хлеб, које се деле берлинском становништву, кзтзивају мн< го велвку ж> Д(ву, то је општпнска упра ва кздејствогала да вој (кц 1 прате и штнте кола са I арта ма од шгампарије до кан: еларије ;а дгобу. Посл» дњгх дата, један подофицир заустави на углу једне улице таква једна к г ла гу а ; ара а и нареди ВоЈнин. м.1 да ВЈзе у дво

рнш^е једче куће. Кад су кола тлмо сткпа, подофицир је нар»дио да се истоваре, а затим да војниш са праз гам колима иду на своје место. Кад су се- војш-.ца вр_тила у дчгј н испр чали шга су у\а 1 лДв тек тада се в/дело да су они били жртва дрске прсваре. С >моЈсани подс фзцпр, који је с д св:га вој;«г имао на с»0л је д н ј униф рму, то је један (ОЈНап) кссарош 0 НСВОЈ ШИ8И Главнокомандујуки Са везничне Источне Нојске Иа чезнику Штаба Нрховне Гоманде српске армијс-. Главнокомандујуки Ис точне Нојске упуГу!е грпб рпм трупама Савезнички.с Народа и њмгсвзм шефо вим 1 с.чоје најлетие жеље за Нсву Годину. Персзтуч но јединство којс их гпаја плам који их прсжима и верп коју исповедају у ко начни успех сачињавају нај поузданије јемгтво за иоб. ду коЈа 1\е за навек оста вшпи мгђу њи.ча неизгла диво братство ио оружју. Ђенерал ГИЈОМЛ

ПИСМА СА ФРОНТА

Р- 7 ДружеБошко,( Ја са.м фала Богу травокоје и теби желим, да те ово моје пксм) зааече и т. д. Ави ти већ кн'ш да је то само због цв! зуре, ичаче ја сам боле т*н- Са мнс м је свр ш>*но. Добпо сам маларију и сво ти писмо нсшсм вз болнице. Тгко сам зд]а.о ослабко, да ме сад не бп могго п<31:ат[». У кратко ћу »а ти опишем разв >ј мо)с болестг, н све шт се с м ом до!а1> ло, док нвсгм дашво свд . Тисе, др> же, вероватно се ћаш, да иаш добри прајатељ Венч ћ става Митрот дан. (Али кад са осет ти 1ио т\е зан Т( г дана, па »а се се ћ ш!? Ну тск по причапу: тетићеш се). Дакле друг Вен 41 ћ, као сгаки добар Србин. хтео је и ове године да обе лежи тај д>н. Само што оп то и јесге и нвје, али ми што смо га обележили — мани јсш се I оз ају бел ге. Обзшј је почео у 11 с.ти. На столу, по српском обичају, био ј; колач, свсћз, жито чаша вина, таки н, босил.ак ама кажем ти све >ао к< д нашвх кућа у Србији, само шго је ф Л/ЛО ј-Д! О, друж», — Д» м^ћица. Зб г тсга јс ВЈачкћ и бло невесео тог дача, бгш свм позвво. Па и поп Мика д>шо. Кад је А било време, пои устаде ц с’ иде тај<ачу (знаш, сад попови носе воЈпу одеж ду, кажу: нема ко ва их кажљзва, пошго су влад--ке остл I ле у С[ б.ЈЈл.) За псном поу| стајамо и ми. Ношго мало очмта и окади, поп узе котач и поче с домаћином да окреће, а мепи нешто препуче у-

н_,тра, сећ|ј)ћч се<војеславе како је то пекадт иппо. С«рши с» сечеше и нгстаде чесгвтање: 'Да бог да и до год*пе, али год своје »ућс!« Паотдт д» ј по једну, па ј ш( по јсдну, па још по једну, те богамгт по осам... Тај пустп кста , па н,е!а најв ше и жч л»м,' јер све држим да је ту пзвор моје бопести. Отпоче и ручак. К?к>*нх »и свм>» јела није ту бил '. Али мспи ( о нгја: ше допао погва рак, и то 11уртн одозго. Н ма него с; мо мити. Ја нн мрдтут дал.е, Пеки одоше још, али ја т\, иа кввт. Пздржгх прве пападе дссда добро, али кад пристигоше резерве, или.каго их Ј цт назва >’а;,аси>, ја па„ох ко сзсћа. Сиоизде ме. некакав л ди гапад, и баци мс у зано: »ако јако, да .ма се у јсдчо греме учини како цедо друш вз око мене зајед но са столом оде у вис а ја потонух дол>»; они све више а ја све дубље, па и да проп-днев и најзад ноге ме прев:руше, ок.чизнем се те пад нем п после ништа негмам ша је самном било. Кад ме већ напгд гопустзо, а то је било сугра дан, ја сам се нашао под ј*дн 1 и великам пол г к«м шттором. Свв сам бзо изло.мген, тешке итаве, а ноге као да насу м»је. Погледах око себе, али сое ми непозншо. Пуно неких, као кревеш р*као би, и Га нлма л же д» десегак људс. Д«а војчика шпају ио оноае шаТору таиоамо а мене да уту(11 в нс<и нар Ч ЛИ М*р с. — Где сам ја озо, упитах једчота од оза два војиака? — У другом завојкшту, го с Јодине!

— А кад слм дошао овде? — Донели су вас ноћас, ви сте били у великом заносу, па не знате. А, дткле, у заносу! I! почех да се приссћам игта је све то могло да се догода самном. Глава ми још тегша, а некакав љут и горак укус што м> се враћа из стомака, да ме удави. Осетих п же!). — М >л' м те, војниче, дај ии чангу воде, рекох му. — Не смем, господине, лекар је забрамио да 'ва.м дајем воде, јер сте пмалп ватру 41 са 2. — Ама само на дну чаше, изгорех. — Пи кана, верујте, не смем, Да ли се овај шали, помнслих, јер ако доиста остане и даље овако упоран, ја ћу умретг. А н ситугција се одједгпм игмени лекаревим доласком. Ето ти га доктср право к меви. — Како )е нозом болеснику, упита ј»ш с врата? — Боље, сад им\ ватру 39 одговсри војаик. — Покажите језик, обрати се мени! Ја показат, а он у м»ло шго ке паде. — А од кад пмате ову грозннпу? — Од лане у исго доба, господине докторе, одговорих ја ко из пушке, јер ако се сећаш, друже Бошсо, онај паљски није нвшта био лакши од отога садашег. — Перводпчна, проговора доктор као за себе а мени се оЗрати: В с ћемо да евакуише* мо, јер као гато влдите, овде немамо шгкаквз удобностл, а ви сте један од озбплшијих болесникз. — А куда, молићу? — Код Енглеза. — Ја бих више волео, г. дткторе, т се вратпм у свој/ команду. (Зааш Бошко, зоог патарине). — А, таман посла, о томе немојте ни мислити. Ва још не знате каква је то болест. — А могу лч добити мало воде, умрех сд же1)и? — Можете, зашто да не. И паредч те ми се донесе. После пола сата ја сам, друже Бошко, Г,ао на пугу за енглеску болницу, и пргпо да ти кажем, пеоао сам да ми Епгле8и не пронаћу бацил. Кад стигох тамо, а оно читава варош од тпатора. Мени одредише Бр. 10, а у аему остала свега два пр&зна места. Ја изабра с краја. Један ваш војник, родом 5 г жичанин, нађе ми се од некуд на руци, те се свукох и како легох, заспах. Не аГим колвко сам спавао, а ш кад сам се прсбудео; у шатору, Бзже ме опрости, ко у кркии: ташиаа па нема. На другом »рају шатора једча сестра нешто рађаше, па кад пркмета Д 1 сам Гудан, ето та је иргв» к мени, тг ми измери ватру. М\ло г.остаја, а друга јед-