Narod

СОЛУН СРЕДА 3 . ЈАНУАР 1918 . ГО Д.

ГОДПНА II.

БР. И>Д.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ и излази свакога дана по подне.

Шгаипарија се калааи у Фр ц. о вој уггци број 2о.

Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ

Рукописи сс нс вра-ћају. Огласн и бслешке напла'Г.VјV сс по погодби. Рсдлкција јс у улици Франковој бр. 20.

Глапнн урелник Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

тимним круговима пунонадежно се рецитују ове речи Фридриха Енгелса, који је унапред обележио пут социјалној демократији: »Гвоздена дисциплимз, која једина може донети победу, претпоставља одлагање унутрашње политике и војничку диктатуру. Без тога се не може до-ћи до дисциплине.сс (Енгелс Марксу 26 септ. 1X51). У Немачкој дакле пити се осетило какво див л>ење руској револуцији, нити, о томе не треба ни говорити, икаквву жељу да се она имитира. Али век се сра чунавају корисги од револуције и средства да се ова добит очува. Данас је револуција руска врло популарна у Берлину и Бечу само код аних царских социјалисга као што су Шајдеман и Виктор Адлер и код великих револуционара који се зову граф Чернин и граф Хертлинг! Пушта се са извесних страна инсинуација, да »Савезници више не маре Русе.« То нитијесте нити може бити, нити сме да буде. Савезнички народи не солидаришу руски народ са садашњим управљачима, који га експлоатишу и угњетовзју. Ако бољшевики представљају руски иарод, они не смеју да угушују демократске и гоцијалистичке листоке. То су методи протин којих су француски и еиглески социјалисти Г)>отествов^ли на својгм ми

Ових дана »Матен« доноси слсде-ћи чланак: Кад је планула руска револуцијз, вест је била дочекана са одушевљењем к о д демократије савезничких з е м а љ а и сва демократија са запада поздрављала је са радошћу демократију која се ра^ала на истоку Европе. За време тешких изгнаничких година, не у Немачкој и Аустрији, већ у Енглеској, Француској и ИталиЈи тражили су и налазили прибежиште проскрибовани Руси; а за нреме последњих ме сеца царистичке владавине,реакционарскили- стови су нарочито и жестоко пребацивали Савезницима њиховс искрене еимпатије за руску демократију. У Немачкој и Аустрији, н ;против, и поред хипокритских ратних поклича против царизма, социјална демократија рсвносно се чувала сваке могућне химне у част револуције. У толико пре падају на памет чувене рече Кар ла Маркса о »балавурдији и •ђубрсту словен ском.« Да би се немачки социјал - демократи спречили у сваком усхи-ћењу према руским друговима, извучена је из заборава опора оцена, коју је некада дао Фридрих Ен гелс: »Ако каква ствар може да упропасти со цијалистички покрет у Западној Европи, то -ће бити увођсњс о н и х 40.000 руских нихили ста, који су више или мање образовами, бо лесно амбициозни, С1?к официрски кандидати без војске, који се под изговором интсрнацио налних принципа ушуњавају свуда код радника, краду диригујуфе улоге, уносе у секције своју агитаци)у и свој, 1’усима својствени и неизбежни, интригашки дух.« (Енгелс Марксу 29 априла 1X70). Човек се сећа и књига, написаних од по четка рата, по наређе1 !>у социјал-демократске партије, а где посланик ЕдуардДавид критикује и исмева немилостиво принципе и тактику руских социјалиста. Нај зад и нарочито искоришћавало се у корист пангсрманистичких амбиција слабл>ење Русије, које је долазило усслед револуцијс; а у сон, и ]ал-демократским ин-

тинзима, кад год их Је употребљавао царизам. Савезници неФн никада заборавити да су Руси, као што каке антипацифистички тист »Рус«, у овом рапу »подигли вечни спсменик своје верности Отштој ствари.« Савезннш знају како је, у а^гуслу 1914, руска армир.која још није била погпуно ни мобилисана, својим херојским слетом у источну Пруску, смогу•ћила победу на \арни; како се руска а>мија. 1915, борила на (ану и у Карпатима и, ; току "величанственог швла чења, без метка и без топа држала фро^т према армијама Мшензеновим и Хиндензурговим; како су, чајзад, 1910, армије Бпуиловљеве, тукући Ау трију

и задобивши на стотине хи.вада ззробљеника, донеле помоћ Игалији, којој је било загрожено од Трентина. Али није социјалистичка ова револуција Гроцког и Лењина који пакгирају са аутокра-

на; који дају за основицу будућега друштва теоршу о »парчетухартије«, који употребљавају насиље према избраницима народа; који су учинили да трипут бандити отимају кућу, у којој станује, тешко болестан, Георги Плеханов, који је још пре четрдесет година подигао црвену засгаву на Казанској пијаци! Сва демокрагија савезничка је са руском револуцијом и против свих њених непријатеља. МДЂДРСКА ВОЈСКД Цирих. — Пројект о самосталној макарској војсци, за који је изгледало, да /е напуту остварења.наилази наилази на многобројнс тешкоћс. У Бечу сс наилази на отпор куд и камо већи него што се могло и пргдвидети. > НојеФраје Пресе* опомиње Мај>аре, ди не наваљу^у много са захтевимаЈср промене које се спремају у Монархаји, имају асто тн>.о тешких иоследица за Ма-ђарскукао иза Аустрију. Присаједии>°ње Галиције По.кској и односи изме1ју будуке пољске војске и заједничче Ацстр.о - Угарске војске, или између две војске, меку које може бити подељена. не би требало за Макарс да будс равнодушио. Сем тсга обе државеморају сада да се заједнички боре ппотив апасности, која прети од права народа, даодлучују о својој судбини. »У овом часу, кад није довољна ни највска обазривост, да се избегну нове тешкике, никдна рука пише »Наје Фраје Пресе «не ба смела. да се дигнс. против јединства аоЈске. Ово јс могуке да сс у Аустрији зажели да Мчкарска не покреке тако пишање о војсци до закључења мара, онда се апсол1]тно није много тражило од Уакарске .* ХА0С У П0РТУГАЈ1ИЈИ Пар*з. — »Тан« доноси из Макрида: ‘У португалскии монархистички« круговшма кружи в;ст, да Ке се крал. Мануел, да ба измирио монархисгичке елементе, о д р е ћ и пресгола у корист прпвца Хуарта, унука Дон Мигела, коме је сада десет годвна и налази се у Аустрији. Португалски монархисте

враћају се у П-ргугалију, док се селе у иностранство сги демо рате Ностине странке. Тврда се, да се спрема мон: рхистзчки покрет у Португалији и Д 1 су сви официри, која нису били за интервенцвју, поново прлмљени у слу жоу. И)борни атентн старе монархије, који су били изгубили св;ки угицај, враћају се на позорницу и хапсе све познатије републиканце. Постоји бојазгн да агенти цеитралнвх држава нем»ју ту свЈЈе прсте. ХЕНДЕРСОНОВ Г0В0Р Лондон. — Хсндерсон је се овако изјаснио о говору Лојда Цорца: »Раднички свсг са ве ликим задовољством је прихватио овај говор. У њему се налазе прин ципи, које је странка Рада, на својој послед њој конференцији, прогласила за би гне циље ве овога рата. Раднички свет је, као увек до сада, заштитник слободе и независности Белгије, Србије, Румуније и Црне Горе и захтева да се на здравом темељу створи лига народа да се изведе разоружање и да се спрече буду-ћи ратови. То је минимум наших захтева, које не може^о смањити. Ако се они остваре тражиг ћемо да се опет потпуно обнове ме^ђународни односи и нећемо дозволити економску борбу и бојкот. У колико се изјава Лојда Цорца слаже са овим принципима, ми је прихваТамо

овај интервју: Један мој пријатељ Србин, који је љубопитљив као и сва артисти, рече ми мало час: »Било би врго интересактно да вид: мо друга I роцкога и да разговарамо с твим пред ове преговоре. Хајдемо, да га интервјуишемз. Наше саснаце одвезоше нас брзо до Института Смолни, максималистичке цитаделс, где заседавају неорекидно Совј*т делегата раднпка и вој нка, Извршни револуцзопарни ко митет и Беће народнех ко.месарв, чији је председник Ле Ш8Н. Онај дом, гледан с поља изгледа вао огромна касарка или, још боље, лгча на кахав мрачни и одвратки стари ма настир. На капији колској мало смо се задржали код прве страже Црвене Гарде, ксја нас )е пропустила без икак вах тешкоћа. Добацилн смо у пролазу ове просте р е ч и:

и уверени смо, да се данас може пожелети само такав мир, који у себи неће садржавати клицу будућих ратова.« »ц иљ британског рад нишгва је исти као и 1914. г.: да се уништи милитаризам, и то не само у Немачкој, већ у целоме свету. Ово се може пости^ћи једино зак.ључењем Једног искреног мира, који би био заснован на националним аспирацијама појединих народа. Британски радници прихватају принципе које је иставила руска влада и одлучно одбијају, као и болшевики, сваку идеју, да се из овога рата извуче каква империјалистичка корист. У главним принципима слажсмо се са болшевикима. Изгледа ми да се с њима слаже и Вилзон, с.удећи по његовој последњој из јави. Али, наравно, при мена ових принципа после рата биће веома компликована. Ми знамо да у примени тих принципа може бити превара и заседа сваке врсте. О томе имамо најбољи пример у ве мачким предлозима о Пољској и Литванији. Али ће енглески радници учинити све, да осујете сваку сличну заседу. Ми захтсвамо од наших руских другова, да ве РУЈУ У наше добре намере. Ми стојима одлучно на бранику својих принципа.« Фрат цускн журначисти, хоћсмо да видимо друга 'Гроког«. Начравили смо гест, као да тражимо наше псправе. »11т служби', одговори комгниир страже. Бољшевики взгледа, не пргдцу томе осо бг.ти значај, што се врло често прети убаством ЛеЈмну и Троцком. Уђосмо у велико дворвште, пређосмо га брзо и дођосмо на пер:и, који бране захрђалјв м*траљети и неколико маргнских топова. У првој канцеларвј 1 дали су нам дозволу, да можемо да прођемо кроз цео Смолни. У другој утвр* дили су наш ндентитет, нита ли нас кога желммо да видимо, инајзад, напигали плајвазон на наишм исправама да мокемо ићи на трећи спрат у собу број тај и тај код Троцког. Мв устрчасмо уз стеиенице влажне и клизаве на којимд одавно метла н:.је радила. . Са спам у дну велнкогходнвка на трећем спрату, у једном повученом ћошку, налази

фШТЕРВЈУ СА ТРОДКИМ Францускп новзнар Жан Пелисие сао-штава у »Пнформацијв« под'17 ногсдбром

се одел*ље »Ндродног Комесара за Спољне Послове ».Два црвена гардвста усправише се на прагу. Док смо ми прегсвтрала с љима, јевна млада елегантна дама изиђе из канцелартје, престави нам се као секретар Троцкога, узе Еаше посетнице и запита нас, да ли долазимо у пргватаом или звтвичном циљу, пошто су се очекивале дипломатске претходнице за прегочоре. Сазнавши да смо ма само журналисти, Зулкина, десна рука Троцкога, обећа пам да ће ићи да потражл Троцксга, пошго он није сада у свом кабинету. За тим нас запита узгред: »Вгрујетела да ћемз иматн мар? — Не. — II ми се много вадгмо". Очекујућа долазак народног требуна, ми смо разгледала 31]лду. У време Петра Великог ово ј; бпла ф>абрика за израду катрана за марпну. Доцниј! Смол.ти је постао васпитни завод за девојке из високе арастрокатије. Тај пансионат, врло искључив, био је под патронатом царичаним, а под упрдвзм једае даме нз иајвзшег руског племства. Руси и сада као са неким поносом прлчају, како су условл га прајем у овај инствтут били тако страктнн, да чак ни ћерка Распућинова, 1\1арфз, наје могла у љега да буде примљена, и поред огромног утецај 1 свог оца. У спаваћим собама где су просаљени толики безазлеги снови, у учионицама где се предавало о морзлу, у салонима за забаву где се маии* фествовдло толик.о детиљске сујете — ма садт впдчмовзј нике, мпрззе, црвеае гардтсте, ]де спавају или даскутију о великим реаолупионарним прзблемима или просто једу са лармом и буком. Све то даје утисак нечега из колонија. Крзз дугачке ходнике, са ћошкаттим пла фовима као у макаствру, врз* лазе сваки час, тамо ц овамо, као сенке, чудновате фигуре са аатреним очима, са косама и и брадама великим и ззмршеним, са немер шм погледом л рроничним лнцама. Кроз мггту дувансгог дама оиа изгледају као фаатоми. Ззморени чекаљем, вратимо се поаова пред кабинет Троцкога. Један младић се појави и рече нам: »Друг Троцки примвћ; вас десет мгиута*. Нова пауза од четврт сата, Од једном дпктатор протура главу кроз отшкрвнута врата да изда наређеша друговама гардистима. Ми се цриблажисмо: »Грађанвне Троцки, ми би хтели да раггошрамо с вама десег менута. — Добро, рече он одтучао. Уђчте«. Сала, у коју уђзсмо, личила ми је више на -бег него ли на какву мислилачку и идејну лаборпорнју. Овде се пздвојио Троцги да одлучује судбину света. То је једна нарочита сеа