Narod

Г>Р. 1о8.

. СОПУН ПЕТАК Г). ЈА11УАР 1918. ГОД.

ГОЛИНА II,

БРОЈ 10 ЛРПТА

„Народ“ излгзи спакога да на по подне.

Штампармја се налази у Фрш-о вој улиц» број 2о.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ

Рукописи сс не враћрју. Огласм п бслсшкс папла1л’ју сс по погодби.

Рсдикција јс у улици Фраиковој бр. 20. Главин урсдпнк Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

II.

Са гледишта историј ско-економског, Балкан представља таквуједну о*ајсдницу, да би њсгово распарчавање било врло штетно за нормално економско и соци јално разпиће његових народа. Због тога су ови позвани својим самим взталним интересима да живеуједној најинтимнијој интелектуалној заједници, која ће, респек тујући право свакога на] ода^учинити од Балкана један заједнички предео 3 1 слободно раз виће евију економских снага свакога од њих и добру заједницу за одбрану прогив нападача’ па ма с које стране он долазио. Створиги од Балкана једну заједницу, једну федсрацију која би обухватила све балканске народе у једну политичку и економну целину — такав је био сталан циљ коме су тежили сви балкански народиод почетка XIX столећа од прве подигнуте буне за ослобођење Балкана од турског господарства. Да поменемо овде дело српских револуционара у почетку деветог столећа и њихове напоре у сарадњи са грчким хегерама а за осло 6о1јење и јединсгво балканских на])лда; дело српских и бугарских бораца у корист исте идеје око половине девстнајестог столећа; прву периоду организације демократских рево луционарних партија у Србији, Бугарској и Гр чкој, које су у другој половини деветнајестог столе’ћа везале велику већину својих народа за програм који је по чињао овако; сслободити све балканске народе и груписати их у једну братску зајсдни цу; пледоаје српске секције у првој интернационали у корист о слобо’ђењо и јединства свих болканских наро да ; н ,јзад рсзолуцију Интербалканске Соци јалистичке Конфсрсн ци је држане у Београду ГЈ1о г. усвојене и пот писане од свих соција листичких па])тија бал кангких народа: бугарСКС партије тесних, гр чке, >ма«едонске социјалисгичке партије тада под турским још госпо дарењем, румунске, српскс и свих српско-хрватскр-словешчких зе-

маља под а^строугарским господаргтвом.Ова јеконференциц признала да балканск! на])оди, груписани у н ционал не заједнице, м^гу само у федерацији балканских држава на и пајсигурнију гарднију за своје социјално ч еко номно развиће г најмо г ћнију заштитум своју слободу и свој нс зависност против^еко номског и полити ког империјализма осгиачких тенденција. Да би потврдили.*золуцију ИнтербзлЛн скеСоцијалистичкеК(Јференције, ми српсн социјалисли, као члат

моћи организовати свој унутрашњи живот као и њихове односе са другим народима у пуној слободи, гарантујући узајзмно, а свесни сво јих реципрочних интереса, могућност за сло бодно економско и по литичко разви ће и оси гурати путеве на велике поморске и свегеке пијацс. Таква је воља ко ЈУ С У поробљени на])оди Аусгро Угарске стално изражавпли како пре тако и за време садашњег рата. Таква је још воља оних чла нова потчињених народа ових, који у колико су добровољци боре се на с м р т у редовима српс^е, руске, румунске, француске и италијанске нојске за ослобо-ђење с в о ј е нације.

ви ове конференције! I понављамо да ће једин^ I’аква је воља Српско конфедерисане балкан Хрвзтско Словепачка, ске земље на с снови рји притичу у масама коју смо означили,моћи зАмерике да појачају лаосиг\Ч)аЈубалканским )ПСку армију и да тоЈ

да оси гу ]) а ј у ба л ка 11 с ки м народима пошговање њикових нацишалпих права,установљење уза јамног мира и гарантију за социјално и интелсктуално развиће, створивши тако и услове за правилно разии ће радничке класе. Конфедерисани Бадкан биће за Европу на јбоља гарантија мира а за социјалистичку 1нтернационалу јемсво за најсигурнији нафедак и тријумф соцјализма: напредак соцјализма, који ће помћу радничких мзса спвоити најјачу силу упоглсду одржања мрз; тријумф социјалЈма који ће човечанствде(|)ИНИЛ ИВНО ОСЛОООЈ ги опасности рата. III Остварење приШпа права народа да зс полажу сами собомо тврђен од социјистичке Интернациоле, и кзји је Руска ћолуција подигла нии сину једног социјно историјиског за К! а, фатално садржавасе6и и импсративнсна ме ће распадање Лро Угарске која опапла ва Со му повреду (га права. Једино овО(С надање Аустро Угчке моћи ће допуггипо робљеним јошнјрма да задобију своЈу-ободу и неззвснос Гда се сједине са всћободним и незавш<.м деловима њиховепствене нације. Са#ће ! после свог ослоол,а нспод Аустро У Пке сада поробљене вд ности постаги ЧЈо* дари своје судби и

)пску зрмиЈу и да јо Бзајме јаку руку у бор С коју св 1 подржава *ослобофење и уједиг&ве целога нашега на рса. Чак и у току са да\њега рата ова воља је ила всћ потврђена од тране поробљених нарда од Хабзбурговац&у Аустроугарској: велии број графана Ауст])С’гарске царевиме који иење у тамницама из;чше подвешатима; прве побуне биле су уве.иким центрима на улитма и у гарни зонима та чак и у г.ојединим \единицама на фронту. Најзад ова воља била је манифестована такође од пресгавника свију ових народа у разним покрајин ским скупштинама па чак и у Бсчком парламенту. Од])жање Аустроугарске служило би једино ингересима Хабсбурговаца и Хохенцолерна и германском империјализму. Наметнути го сподарење Аустроугарским народима који то одбијају значило би по вредиги п]>аво народа. Одржање Аустроуга])ске сгворило би увек балканско иитање не решено.

ТЕЖАК ПОСАО Лондон. — »Франкфуртер Цајтунг« опомиње своје читаоце, да претпоставка о некој лакој сфанзиви на западу није истинита. »Они који нисуструч њаци, неспособни су да изррчунају цену успеха или да оцене његове изгледе. Зато је потребно не само људи и ма

геријала у великом изобиљу већ су потребне и друге повољне околности. Немачкиглав ни штаб жели да добије само оно штојесгратегијски могу ћно и ко рисно а не оно што је немогу ћно како то желе усијане гллвс.« Г НЕМОЋИ Лондол. — 11осле бонбардовања великих неиачких депоа мунициј? у Рулерсу, на која су Енглези с успехом бацили 400 боаба, једш нсмачки радаг грам тврди ово= •Мчоги депои иза неиријатељских линаја обележени су као болнице, да бн се заштитити одва<душних нашда.« Очевадно је да су Немци бесни збогбританских у:пеха и пошго с/ нецоћни да се освете над њаховим депоима, спремају се да наПадну заставу, коју су такт често бесчастили. ИЗ НЕМАЧКЕ ШТАМПЕ Пара?. — Из Бернг јавља ју да сунечачки листови са мевице и м на; и држање. »Франкфуртер Цајтунг«', »Фор верц', »Минхенер НајестеНахрипен« и »Лајццкгер <1>олкс цтјтунг« оптрају неке од а меричких усло?а. као да се тешко могу примит.’, али прзз* нај/ мудрост и умерегозт пре дтедника Вилзонз. Антиаиексионистички покрет разввја се паралелно са пангерманистичком ашгациј )м. »фЈСише Ц»јтунг« кгже да би анексије у Русвјз звдржале непријатељство пртма Немачкој Н 1 истоку, као и на ззпгду. ДерабурГ бивши МИНИСТ1Р колонијд пише у »Локал Лнцај|С 11 /» да 6и ослабљс ке Русвје дало Азију противницима герчанигма. ~~„СТРЕЛ>АЈТЕ!“ Ц»рвх. — »Арбајтер Ц»јтупг* пише у једном чланку: Фон Дуг ,ац, иароднч пссланик изј вио је у војној комисиј«: »С рељајте, сгрељаЈте, наредао је шеф аустријске жандау.мерије у Галиција, стрељгјте све оптужене, све осумњччене, после најкраћег саслушања свгдока. Излишно је претрпавати војне судов*.«. Шта то значи? Где смо м» ? Ма стрељз.мо свтје сопствеке п Јданвке. Један шеф лишен је Чгца зато ш.то је гласго за ослобођење једзог оптужсц г а тако исто н један свсдок. к< јп је говорио у корисг другсг окрчвље( ог. Ја о томе тра жим објашњење у војној ко мисији. (Остдтак избрисала аусфнјска цензура). СТАЊЕ УЈЕМАЧКОЈ Па])из. — П;етггостап ке о скорој нсмачкој офанзипи, снраћају па жњу и на стање транспорта у Немачкој. Возни материјал, који јс

б.чо недовољан иувреме мира, морао је да аадоеољи 1ако појачани транспорт п р е н о с о м т|)упа са једног фронта на други, јаком продук цијом ратне индустрије и новим жељезничким пругама у Пољској и друшм освојеним териториј 1 ма. Све показује да је тај материјал крајње истрошен. Крајем марга 1917 чекало је у Есену на оправку 8000 локомотива и да се сврши тај посао, морали су доћи стручњаци са фронта. »'Гелеграф« из Амсте]) дама цени да је до сада 23 од сто возног материјзла посгало неупотребљиво. Оскудиа у зејтину и у опште материјллу за подмазивање још је више отс жала ситуацију. Немачкој је требало да б >ој својих вагона упећа са 50 од сгр, па да може да нрши експлоатацију колика јој је потребна. Мећутим кон сгрукција ноиих нагона била је једва довољна

да се попуни материјал задржанм ван царевине. Персонал је опет десеткован мобилизацијом. Више од 200.000 људи узети су у војску и замењени са НО.оОО жена и 80.000 заробљеника. Криза у транспоргу имала је врло тсшксг одзива и у економском животу Немачке. Влада је покушала да томе доскочи тешким мерама, као шго је ограничсње броја путника, повећање цена билетама, ограничење тежине пртљага, повсћањем тарифе за робу, па чак и ограничавајући војничка осуства. У којој ће мери ово моћи да отклони кризу у транспорту? Све су ове мере и сувише ско рашње а да бм се сад могло оценити, али овакве палијативе уЕех ограничено корисге и досада су имале за резултат само то, што су изазвале опште незадовољстзо. (Франц. телеграфија без жица).

Исторкја Јвбвтде

Бугарска је годчпам) пу бликовала масу књага и гарата, у којша Добруџа фигурира као бугарска земља. У звшечном уџбенику за војну географиј'-, који је написао у прлвник Војне А|адени;е, ге перал Кантарџајев, и у служ беном популариом војнкчком сппсу »Војников друг«, гоји је наредбом бр. 70 Министра Војнсг од 14 марта 1917, раз дељени војсци, Добр; џа ;е представљека као буг р:ка земва. По г е 4 тога, бугарска влгда је у то.чу рата кспослага у ииостранство, царочито у неутратке зем.же, масу мисионкра са задагком да »сбзвесге* свсег о справданости бугарских претегз/ 1 Ја на ову гемљу. У псслчдњ': време г.ојаввла се и јсдча огромна литература на свима језицима, која вма »научно« да утврдг: да Мор .ва нпје ср;:сга, да Солун и Кавата нг с/ грчки, и да До| бруџ) нити је б ла нити ће икад батл румунс ;а. Пвтање о ДобрЈџг Варочкто је истакнуто у овом смкслу мас м члавака у гистовима н'мачког делт Шаа;царск,е, као и декларацијама које је 2 децеабра дао бугарски манис ар пргд е нлк Радсславов. Мећуткм, Добруџа је често рукунска гем.га. У своме с ету ка Виги ти ји, Бугарп су заиста грега3«ле Добруџу у седмом в*ку. Алј се они нмсу свде ин мало ЗЈдржалг. Оји прости крајеви, са ретком насељенсхпћу са сску)(ном П 1 ВЧКОМ, н суви ше су вх мало цривлачвле да

се ту Еастаке, док ;е доле бно Царагррд са хиљадзма позлаћехшх кубета, центар света, мета свих жеља и свих вмбицнја, који пх је неодољкво дражио. Докгз за (во је у апсолутном и потпувом одсуству ма каквсг трага бугарског у овој просивцејг, док постоје многобројни споменвци римскг, трачански, скићанскг, грч:;р, па чат и печењешки. После когонвзације римске, Добрут.га је добила и очувала карактер нсворамсси, управо влашкн. Тг; карактер ј^Добруџа очувата и у Средњем Веку, У XIV веху, због хадмоћноста латипске, Добруџт се ссојига са Влашкои. Тако ;; остало и у XV веку. У државној аохивп у Букурехпту постоје хрисовуле, угсворхх и днпломе војаоде Рава Н-хру, хке овсг сипа Дре* г а, увукз Мирче Вјликсг н праунука Михагпа, где сва Схм носе тит/лу »кљаза Силвстрије и Добруџе све до великсг мора*. Преиа реч-ма великсгистор’н' а Хчсде Турци су у XV веку о^ели Добруџу од Рвмљвна а ие од Бугара«. Н вех овима, под турсхим јтрмом, одрмсао се у превази 1 у нзхгмоћностп свзј румунС 1 И елвменат. Тах во је стгхке било и нри паву тур-ке уираве 1878. У св; ј ј »Е . 101 рвфској карги отомацо(.е шПхфвје« Ами Буе бележп 1840, да дуж дес хе оба;;е Дугава постоје ве;с масе руаунск--. Год 1 њ.е