Narod

БРОЈ 10 ЛЕПТА

ПР. 169.

СОЧУН СУСОТА 0. Ј А11УАР >915. ГОД.

ГОЛИНА II.

„Народ“ излгат снакога да на по подчс.

Штампаријд се валази у Фрт' о вој улици број 2о.

Власник НРСТЛ А. М И 71 Е Т И Тч

Рукописи СС НС Тф.тћпју. Огласи и бслсшкс иапла•Јл'ју се по погодби.

1Чд кција је гулици Франковој бр. 20.

Глапин урединк А Р А Г. С. Г 0 Г И Т

И ГЛУПО И ДРСКО

Целоме свету врло добро јс познато, да је, порсд нсколико сит* них и локалвих побу на против бугарске управс у Србнји, биоле тос избио формални устанак, који је узсо велике и озбиљне размере за најкраКе врсме. Незнају се, наравно, детаљи нити Бугари пуштају дч се то дозна, али сс зна позитивно, да је устанак плануо готово истовремено на читавој половини територије коју држе Бугај)и; да су се устаници одмах организовали за колекгнвну акцију, и да је пало много мртвих глава. Устаници су били отели Куршумлију, Прокупље, Лебане, Лесковац и загрозили су и самом Нишу, где.је седиште гувернера окупиране Србије и у оп ште централа окупаторских власти. Читаве дивизијебугај)'кеоперати вне војске, са својим ко м п лет г и м нао ружа њем, рачунајуГ.и ту и артилерију, морале су се употребиги иротив устаника, којису им силпе јаде зздали. Па и посте овога устанка и да н а с се но планинама веру и хајдукују освстничке непомирљи ве српске чете, због којих је многа бугарска капа пуста остала. * То се дешавало и дешана се, као шго смо нагласили напрсд скоро на целој теригорији коју држе Бугари, а коју они, по једном схватању узегом у шл рем емислу, називају целу просто: Морава ]}а тој теригорији жи ви апсолутно чистсрп ски елеменат, који ее викако не мири са тим д^ буде б\гарски роб и који с в о ј у бугарску кбраТу« поздр. вља ват ром из пушака — али ипак о његсвом »буга ризму« Б\т« 1 ри пишу ТЈ.чике књуге и »науч нс« расправе. Но ма како покварсн или блесав био, сваки би се други после С 1 рашног легошњсг устанка покрио ушима и ћутао, али Бугари I ку ражно и истрајно иду [даље. Као рекорд тих пра|ВИ € .!> твених н д и о тс 1: н х л... нј-.фл може се Ј .... аеша, коју Б ;• га рска Агенциј а слала нз Софије под дс-цсмбром ц. н.: »Јављају из Ниша, да,

од како су отпочели преговори з а м и р \ Брест Литовску, приме ћује се извесан покрет мсћу становницима Мо раве, који прате са стрепњом ток преговора, јер од њих очекују остварење националног Јединства у етничким границама бугарскерасе и следствено, присаједињење њихове земље Бугарској, за коју су везани по крви, историјској прошлости и економском животу.« Ту више нема ни ло гике ни мозга. СПРГМА ЗА НДПДД Париз. — уМатецл пише <)а је јеОна висока неутрал на личност, која је пошла из Берлина пре шест дапа изјсвила, дл се Немци на лазе у очи највишс офан зиве, коју тражи главни штаб, који је постао с<е моћан од времена прими/гја на источном (/'»ронту. Нападни фронт био би Верден а офанзива би требала да буде реванш Крон принцу. Диверзивне офанзиве великог стта бчле би преми Килеу и у Итилијп. Она би се водила са вели ким луксузом у срествима т са резервом сд дваестину дивизија, чијиелеменат није потпуно задов \Ђивајуки. Офанзива би почгла првих дана, чим кличатске и теренске ок иности буду повољнс. Иста личност је додзла да цела та приправна ма шина изгледа стљл моћна, али, по његовом интимн м уверету, све Ке се срушити после ирвог војничког неус гпе.га. СРПСКИ ЗВАНИНАН ИЗВЕШТАЈ Шћас смо ватром растерарали иепријатељсву патролу 1 .оја је у волпнл плаке покушала да се приближа иашии ровсвима. ТЈАЦИ У ФРАНЦУСКОЈ Париз. — Још крајем прошле школске године свршили су за учитеље,успецијалним курсхвима у Жозије-у и Ници око 80 ученика. Ови су ученици употребљени једцим деломза вас питање наших млафих ученика, по француским школама, а већим делом одрефени су да гостују на предавањима по францзским оснођним школама, кпко бц се изближс упознали са практичним методама рада. Неколицина је од ови* ступила у више пољопривредне школе. Кад се прегледају спи

скови свих фака о којима води бригу Про светно Одељење, излази да данас има у Француској наших ученика свих доба и школа прзко 3000. По свима школама рад је већ у велико почео, и из свих досада шњих извештаја види се, да је велика већина Јјака предлна озбиЉно раду и да има успеха. Како рад тако је и понашање ђачко задовољавајућс. По свему ее већ да закључити, да ће успех, крајем ове школске година бити још бољи но до сада. В Е Ш 0 В И Ћ Париз. — „Пти Паризијену“ јављају из Рима, да /е Аустро Угарска послала појачања својим одредима у Црној Гори, који оперишу иротив одметнутог црно горског генерала ВешовиКа. Тај се генерал повукао у брда и оданде напада својим чстама на аустријске трупе, наносеки им знатних губитака. У новембру и децембру о г. генер г л /е са својим четницима зааленио дванаест транспоота хране одрскене за аустриј ске трупе. НШИ У ПАРИЗУ Удружеље > Југосла*; ја « предузима један користан п ш хзалан носао. Од Ш јанузра, тдуће годике, одржаће се у с?ли удр жења, по једно јавно предавање, сваке всде ље, на фр:нцусксм ј:зику. Анг жовани су наши пркзнаш научницт и нацг.сна ии ; адниц' 1 . Свакоме ће пред^а у претксдита алокац ја нрсдседнвк ва, а трећи део, уметничко књижев-ш, баће посвећен оној области о којој се будт предавало, На овим ће пре »авањ ма председавати најугледнија политичари и јавни радчицн у француској прија тељи нашег народа п нашиж националних и политичквх темњи. Првих 12 предтвања утврђ*но је. Говориће: Г. Ст. Ста ш јевић, прсфесор (Опште идеје). Г. Др. Ј. Цвијић (З 01 е цивилизације год Ј>жних Слсвена), Г. Др. Аате Трумбић (Кр л,*вана Срба, Хрвата и С .овенаца), Г. Цветнша бХрватска), Г. Г. Др. К. Кумануди и Др. М. Новаков. ћ (Србнја), Г. Анжријл Радоввћ (Црна Гора), Г. ЧЈуковић (Трс>), Г. Др. Л. Војноввћ (Дубровник н његова култура 1 , Г..Р«дић (Далмацијт/ Г. Сршкић (Босна и Х»рцегсввна), Г. Фабијанчић (Сповеначк’,). Но од .бр*њу МаниРтарства Прос«е е ссноааКе се иа Сорбони српско овел- ње, у кои ће се, па српском језику, нредаватн нгш језик, историја и литература. Наставиици ћч би-

ти Г. Г. Др. Бе;.ић, Др. Ста нојев«ћ и Павле Ноповић. * Сршки соцвјалист! чкд Ком^тет у Паризу покрећ”, недељни лист »Будућност«. Прва д«а броја пзаћч ће на српском језаку и донеће све до садашње, у последње време, подаете резолуције и мемо рандуме представника српских СЈЦг јтлиста. Остали бројеви взлазиће са половином садржине на српском а половина на француском језику. Лист уређује одбор, излалцКе у величини дневних листов?. ТттГиТГ Мадрид. — Све јаче и јаче узимају маха и економ ска питања у ползтичким дискусијима. Германофилска штампа изгледа дсзоријентисана у нутрашњим проблемима, као што је амнестчја и распуштање парламента. Одсуство кохезије код њих је све веКс и веке. У оста лом, око сеоср.ка и у штам ии либералној и франкофилској. Изгледа да се идс ка једној новој подели, која ке поделити штампу и јавно мишљење на дви дела-. један за промену и један за стари ред ствари. Овај малко коифузни прслазни псриод само -ће још јаче да истакне важност и јасност економскихг' про блсма. Докгерманофилска штампа (Дебате , Корео Есиањол, 'Грибуна, Газета дел Пор те) с 1спо трожс ограничење или обуставу. великог дела извоза, дотле независ ни листови свих партиш, од конзервативне гЕпоке « до романонистичког *Дмарио Универзал< и новашор ског • Сола ,« траже да режим трговачки са савезни чким државама буде изведен по нарочитим споразу

мима, сличним ономе који је скоро закључен између лондонског и мадридског ка бинета за угаљ, руде и воће, „Епот,” орган Датов, овако резимиоа ситуацију: „Шпанша има многобројне артикле и производе у изобиљу. Али у другича ос■ кудева. Натерати је на изолоаањеекономско, то зиачи осудити је на самоубиство. Скорашњи Споразум са Енглеском отклонио је кризу угља, а таме и кризу рада. То није довољно. Треба да до$емо, посредно или нспссредно ‘ и до споразума са Сједињеним Др жавама. И пошто су оне у тесној вези са Француском 0Ч( видно је потребно да на ша влада са француским кабинетом направи трго вачкс аранжмане. Свакиможе да симпатише комс хокс. Али на страну са сим патијама, трсба да се живи „Диарио Универзлл," ор ган графа Гоманонеса, пишс-, ,,Много врло много било је оних који су од по четка европског рата викали д,г Шпанија трсб г да игра улогу потпуно неу тралнсг пссматрача. Тада се ширила чувена фрала: „Не. говори о рату,“ з<г ко ју би динас требалл ирво да се покчјд оки који су је најтоплије изговарали “ И тако, у колико је си туација чисто политнчка покретна и нестална, у толико терен ексномски шгледл сасвим потиуно при■ премљен. Судеки по тосдиционал ном хиспанофилству ц францусксј спољној политицп, ееровати /V да 1 \е, са мудрим и потребни ч реци■ процитетом, савезничке др жавс доки у овом смислу до сагласности са Штна-

јом. ИЗ Н03АДМНЕ — Писмо једног задовољног човека —

Пошговани Госп. Уреднгче, Читам у Вашем цењенсм тп сту, па и у друтвм нашим новавама, како се публика жаЛи на скупоћу вамврниаа, обуће, одела, а ноглавито станоаа илд. Ја сам противан оваквом иисвњу, које потвче из наше опшге српске особине, да и у јајету лражвио длаку. Ја нпр. не могу се жалћти ни због стана, ни гбог га8де, па на због гавдтрипе. Стан ми је врло удобан, чатава трд коЈака удужнну, а толико исго а у ширину. Плаћтм га свега 93 доахми кесечао, ма д. ме га д»рица уверава. дт јој је д ; н прод..*ац цовина иудао 120. Са гвз*ом не мсгу, бити шзадиољлн, јср га у опште иеиам, а :и је газдарица добра жена и самном задовољна, то се већ вида аз горплга. Сем ТЈга је м >ја газдтрицц ка при

мер, и врло уредна жена. Она сакЈг^м општи увек напвсмено и о свему мв даје цај гаччија есапа, увек црно на бело, лако да на њену савесност и на исправност нших међусобних с дчоса не може Д 1 падне ии сенка сумње. Рачуне сврггавтмо сваки дан треко једногпос/ужавнчка, на кој*м ми се кроз волуотшкринуа врата дотура длручак. Ако је ди7ас уз млеко .тдат рачун, Ј 1 сутра ист л м пугем аолажем новац. На тај вачпн не прође на један да«, а дз се или не подчоси рачун или не даје нов«п. Понекад мч тв рачуни шггледају нереални, па И повелак«, али пошто немам довољно вере у свој рачунски дар (за шга је св*док бивтни м ј професор математике), то сматрам, да је газдарица у праву. А то тим пре, шго не

мај/ћи права — грема закону — да мј откаже или повпси кирију, пртнуђепа је, да на оаај начин бар на ситницама тража оштету. То се в: д« из доњег прегледа, у којем бројеви значе датуме у месецу: 1. Птаћање кирије унапрсд за месец; 90 драхми. 2. Га.Д 1 рица псдчоси кратак взвештај, да јучер прам-Ј љенв француски новац ке одговора тачно суми од 90 драхми, јер јој бакадин друкше рачуна- Имам д« доплатвм 1.30 драхми. 3. Плаћам тих 1.3одрахмв. 4. Подноси се рач/н завеш, 10.35 драхми. 1 1арапе су бесплатно искрпљене. 5. Плаћам то, и додајем два бисквита као дар. 0. Пошто је газдарица јуче по)р:шно под ела рачун, то још да дзплагим 2.75 дзахни. Уз то газдарица ј.вља, да т ј' задржала 5 марамица, дј кх искрпи (беснлашо). 7. Плаћам 2.75 драхма и Д' дајем 5 бисвита. «■ Подноси се рачун за доручак, 7 драхма за 7 нрошлих дана. Уј>дчо ме моли д» јој дам ј*дну кут.-.ј/ машвне, | ;ер жма д« се купи. 9. П ;аћам 7. длахми и дјдајем две кугије машане. 10. Газдфвца моли да јој Д 1 м аконго дтручса 10 драхми и дзе свеће, јер нема где да вх купи. 11. Дајтм. 12. Газдар«.ца. моли, дд јој дам аконго прања 10 драхмц и да јој шбавим из игалијап■ ског магазшм оку шећера по 2 Д«Н.| јер НСМ1 ТДЈ Д1 купи, а за мене _,е. 13. Плаћам _10 драх.мл и д • ј м ј ј мој шећер. 14. Подаоси мј [ адун за д ручак. Дугуј: м* још 3 драхте; ала како је млеко посКјпило од цре пет д иа, а п сапун за прање, то ће сна тај к/сур унети у доцнвје обра ЧуН!. 15. Гасдарида моли, да јој дам аконто станарпне (за идући месгц) 25 драхми. м*и јој дам још д«е-три свеће. 16. Дајем. 17. Подноси се ранун за мали веш 5.50 дрЈхмн. 1*. То не плаћ!м, пошто чекам обрзцуне. — Петст дана та-дагица тражн 40 драхмн за квнгу гаса. Треба га купити сад јер је сад јефтинији. 19. Дајем 40 драхми, како ке _ бвх доцтије дао 44.5<», као један мој коЛега. 20. П дпоси се рачун за 24 дана доручка, 24 доахме. Примила за то 10, а за прање 10 атоато, па јој још вугуј*м 8.50 драхм«. Сем тога моли да ј»ј дам јошдбссвеће. 2!. Плаћам 8г>0 д ахми и Ф г.ајем свеће. 22. Газдарича тражи за трва п ћумур 45 драхма и моли да јој набааим псла леба, јер је од њ-ног леба почварила стомак (ову последн>у реч нисам могао добро прз-