Narod

ВР. »6«.

СОЛУН СУБОТА 13. ЈАНУАР 1918. ГОД.

ГОДИНА П

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази спакога дана по подне.

Штампарија сс налази у Фр.нковој улицн број 2(Ј.

Власиик НРСТА Љ. МИАЕТИТ

Рукописи се нс вра-ћају. Огласи и белешкс напла•ћују се по погодби.

Редокција је у улици Франковој бр. 20.

Главтт ујтсдиик А Р А Г. С. Г 0 Г И Т

0 ЈУГОСЛОВЕШША II

Неколико искрених гласова, то трсба признати, подигнути су и у Немачкој за праведну рестаурацију Срб и ј е. Најзвонкији захтев то је онај Хермана Вендела, социјзлистичког по сланика, којије изишао у бечком »Арбајтер Цајтунгу« и у »Форвер цу.с Нредлог Веиделов захтева Србију обновљену, независну и унећану северном Албанијом и горњим током Вардара. Такве идеје изразити у Немачкгј требало је заиста куражи. Бугарски посланик у Берлину, Ризов и немачки у Софији, граф Оберндорф, један формалним обсћањима а други гштрим протестима, одмах су се подигли против ових комбинација социјалистич ког посланика. Кад је енглески народни по сланик Ноел Бекстон публиковао прошле године једну студију, у .којој је захтсвао рестау-г рацију Србије, исти је одговор стедовао, са неким варијантама у тог ну, И од бугарсце и од немлчке шгампе: за>;теви ссфиске влоде савршенос неопростиви. Што се тиче бечког кабинета, он је још противнији. Његов омиљени оргаи »Фремденблат/с говорећи о овој ствари, сања о неким огромним анексијама. Више се не треба на овоме задржзвати. Ми ш.Ђење државника, који важе као људи високе интелигенције .тл аустриске ствари, може се резимирати у дветри речи: свако тцлерирање словенског подпајање води потпуиом бродолому дунавску монархију. Можс се бити либералним према Пољацима, па чак и према Румунима и Чесима, али према Јужним Словепима никзда. Они не верују више у потребу Аустрије. Према гласовима самих словеначКих клерикала, стари принцин, Палацког врло је споран. Снас мо нархије садржи се, дакле, у три тесно везана принципа: угушиван>е славизма, бирократска реакција, учвршћавање споразума аустро ма1у.]рског. Два битна пргЈна у главном образују највишу машину Царевине:свемоћниБалплац и парламентарни

Вавилон у Рајхсрату. Аустрискиминиегар мо же да управља, и без парламента и против парламента помо-ћу чу г веног параграфа XIV у парламентарном статуту. параграфу који је тако јако ценио. Кербер и Штирк. С другесгране, борба против Југословена и ма-ђарска политика чврсто се подопиру. Док се проблеми румунски, чешки и пољски тичу само појединих органа дуачистичке монархиЈе, дотле југословенско пи тање додирује Аустрију, Ма-ђарску и њихов заједнички цосед Босце и Херцеговине. Соли дарност аустро*ма-ђарска потиче у главном из те ззједничке опасности. Што се тиче аустријских Немаца, они су у овом погледу сачували дивљу непомир љивост. Кад је цар Кар ло амнертирао еловенске политичке кривце, то је код Немаца изазвало једну експлозију. 11а конференције у Прагу 16 јула 1617, на којој су били Немци из аустриског Горњег и! Доњег Дома, и из Чешког Сабора, као и други делегати аустриских Немаца, протествовало се против овога са највеЈаОм жестином. Интегрални антислависам је, даље, ниво дуалистичког система, у коме су бечки канцелари налазили спас од декаденције царе вине. Југословени имају г право да напусте резерве, иза којих су заклањали до скоро своје правед не захтеве. Нат 1 е поставио српско питаље у његову интегралну форму, и они захтевају одрешито да се најззд оствари њихоно у једињење. Изгледало је да ће српске недаће да саломе велике југословенске нзде. Ачи је држање српске владе и српске војске, изјаве националистичких емигрантских група, манифестације у бечком парламенту и Хрватском Сабору по кгзали су да ни!етако. На дан 7. јула 1917. г., конференција српске владе и овлапгћених представника три југо словенске групе завршена је на Крфу јсдном свечаном декларацијом, којом се прокламу)е уједињење Југо-

словена у једну демо кратску и парламентарну монархију под династијом Карађор^еви"ћа, и регулишу уставне основе нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. И поред инвазија, анексија и странога притиска.српско народно уједињење представља једну силу и приво ди се крају. Важна је ствар, од балканских народз Ср би су били једини који су одбацили сваки из бор странаца за владаоце. Извесно, трпели су за два краља последи це њихових погрешака. Али та прошлост није спречила садашњег кра ља да буде вођ свога народа и шампион националног идеала. Маневри софиске, атинске и букурзшке владе у дипломатским прелиминарима рата, као и у самом рату, показују очигледно вредност овога политичког факта. Мали народи имају нарочиту потребу за мо ј>алном величином. Актуелни дога-ђаји показују како владе могу издати истинске јавне интересе. Лекција која је уписана на дипломатску шаховску таблу руши многе илузије о кооперацији владаоца и народа. Али за све народне издаје пла гиће се ипак доцније. Теш ка прошлост притискује бугарскс амбиције. Кад државс, макар и због моменталног интереса, улазе у авантуристичку полигикупротивну дубоким народним традицијама, привремени успеси неће их спасти од реакције будућности. Према законима политичке е волуцше и ономс ритму историје што га Стуарт Миљ сматра као нсминовног тај ће дан извесно доћи. ЗА СЛОМ НЕМАЧКЕ Бивши секретар аустри ске соција.тстичке парти је, Ото Бауер, који /е про вео скоро три године '<ао ратни заробљеник у 1'усији, вратио се у Беч пре неколико месецц каи рашни инаалид. Ту скоро он је, у аустриском социјалистич ком часопису >Кампф «, написао, под насловом >Вирцбург и Беч «, један оштар чланак против немачке им перије и проптв социјалиста из ве1шнс. Он потсе1ш, да су основни циљеви првих немацких социјалистанарочитоМарк са , били: борба против др жаве турско-немачке и ње■

но уништењс г.омоку револуције пр^летаријата: актионогт социјалнс демократије има да сс сматра само као средстео за развијање борбеног духа масе за борбу класа, и средство з <1 припрту револуц чје. • Лли оно аипо је треба ло да буде само средство постало је циљ. Социјали зам а ла Шајдеман и ре формизам (двојили су раднике од револуционорног со цитлизмп, чије традиције чувају сада само независни социјилисти. .4 устриска со цијалистичка партија трс^ ба да се ослободи утицаја социјалиста из векине и да се врати провим доктринама Интернационале: н'мачка социјалистичка нартша треба да зна да њен циљ мора да буде обарање империјалистичког режима германо-турског,* Оаај напад Ота Бауера, који показује наЈбоље какав утицај врши руска револуција, дочекан је од немачке штампе са највекцм него довањем, ТросшГсвсаве Све ерпске школе у Солу иу заједнвчки ће прославити сво1а патрона Св.Саву у зградч српске гимназије, улвца Св. СвфиЈе бр. 103. Програи прославе је овај: Водоосвећење и сеч-ае колача. На јектсаија од г овара гичвазијтки хор. Позврав — М. Смзл.авић, управник осноте ш :оле. Хишга Св. Сгви — г мзазијски хор. Свети Сава као писац. ГоВ' р г. Глиг. Хаџа-Ташковића, вигектора Ђ?в1)елијске г^мназије. На Јадрану — рецитује учсник IV. разреда ссновне шк< ле. , Краљу — гимназијски кор Бошко Југов ћ — рецитуј? ученик IV разреда гим^азије. Из наше домоване — хор ученгиа основае школе. Бев узвика — рецитуЈе учсник IV разреда гим азије. Ко пвје вино гимназцски хор. Лутка — рецитују учснеци забавишта. Народна Хим а — хор ученига осногц: школе. После подн': ђачка игранка, хор богослова, рецитоваљв ученика гвмназије и основне шкозе, народна химна — хор у 1еника пмназије. Почетач прославе у 10 ча сова пре подне. ИЗ НЕМАЧКЕ Берн. — Дна берлинвка листа ?абрањенас\: »Форнерц« зато што 1 е објављивао вести из Аустрије, које уз емиравају и којсјгдна другој противрече, тс јс требало чекати њихову потврду и вБерлинер Тагеблат» зато што је јавио за затварање ау-

стро-немачке границе за време штрајкова. ИзЈава графа Чернина: »Мећемо ми бити они, који г ће покварити преговоре освајачким циљеви.мак, довела је немачку владу у вјпо деликатан положај. Са левице траже од ње да се изјасни да ли се она придружује овој формули а са деснице се тражи да се она одбаци и да се интереси Немачке не жртвују ргво луц^онарним агитацијама. Под таквим околн^етима занимљиво ће бити, да се види, у коме 'ће се смислу изјаснити канц-лар у главној комисији Рајхсгага. ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ Швгјцарско Са*езно Веће ратифаковало је економски гпора^ум, закључен дсцембра мессца у Паризу између делегата Сасезних Држава и Швајцарске. Контггеиги одобрени Швајцарск >ј оаа су: 300 хиљада тона пшеннце и ражи, 120 хвљ'Д1 това овса, ј1 и г.о хпљаду точа јечма, 140 хиљада това кукуруза, 60 хиљада то :а шећера и 640 хцдада тоза ксмин'. ЈЕДНА НАРЕДБД Цирих. — У једној на редби маршала Лудендорфа која је ухва-ћена каже се:

»Утрошак у војсци у одећи и опреми, тражња да се они заменс нарочитом опремом (на пример: планинско одело, опрема за тропске крајеве. висока обућа и т. д.) тако су велики и показују да се у војсци још тачно ие познаје гежина економске ситуације. Ако би војска и даве трошила ове потребе као до сада, она ће за крагко време одузети вишој команди могућност да настави рат. Количина основних потреба, која је увезена из иностранства, исцрпена је или •ће ускоро бити. Треба дакле у буду-ће утрошак у оделу и у опреми да се држи у границама онога, што отаџбина може да произведе. За ципеле и цокуле наша продукција достиже свега половину од онога, што је војека до сада трошила. И за то је потребно да обућа служи два пута више, него што је то до сада било. Исто тако Јмора се знатно свести поЈ трошња платна и свих памучинх производа. Ја молим сва војна надлешгва да одмах издаду хитна упуства о потреби да се брижљиво штеди одело и опрема и да се троши што је могуће’ мање.

Допаснак »Матева* ппше о*о краје.ч д д цембра: Торнеа је не само варош к:) Ј г Н У Русија најблвжа се верном пзлу, нсго је у исто време вааред најесгуреније револуционарзо утврђење. То је о <ај кугак огромне руске тергторије, малени вугак, тде се може прстима опипати снага ревнуције у псгледум-ђу народнвх веза. Овде нзрсдни комесари и њихова органц мо]у просго дт кажу за сваки мгђ}народни саобраћај: »Забрањујем', јер је Торвеа иа самој ш едткој граници и пред стапља онај левак која од руске бсскрајне пртсторије во дз ка Затаду. Туда се вгаћају у Европу стравци кој« I е маре да ж^ве у данашњој Русија, туда се враћају у от. џ б ну поворке ратнвх инвалиха и иолиткчлих емтграната. Пре рата Торнеа је била с чо јед :а малена посгаја, о сам месеца г< Д «шње увијена у сн(Ж1и, бели покров; од , рат», овде ј; ограђ н једчн п осгр-ни ангар, у ноја се, за в с ем: 6.вљ*тб1 у свом месту. склања-а она иол г о:ска тун гула што су ј- сачињавали путници и с ух в и друге

стране; и Торнеа је постала н ј ересантније и најчарактервсгичније место у целој Рутији* Сада у револуцији, Торнеа, са својим слнкама као у калејдоскспу, представља као једчу мзнијатуру револуц, оиарне Русије. Кад сам ушао у чекаоницу на станици Торнеа, био се већ ухватио мрак и у чекаон/ца је била потпуна помрчина. Било је тек д*а сата после подне, али поларне ноћи брзо отпочвњу. Унутра је било прилично . свега, али је готово све ћутало, устручавајући се и не знајући кога у оној помрчвни има око себе. Сео сам за једш празан сто. Није ми било нидо чега. Био сам јако забрин>т, јерсд народннх гомесара нисам имао дозволу за прелаз у Шведгку. Кад се упалише електричне сијалвце, видео сам разноврстан свет: грађани, војнион, матрогп. инвалиди, жене, деоа. Резнолика нсшња и најразличитије мипе на лвцу. Отго^е брујање као у кошници. Б.тизу мог стола сгдео је један Рус, средовечаи, лепо