Narod

СТР. 2.

Н А Р О Д

БРОЈ 173.

ј ,1 п добар је раден -к кад хоће, али он то хоће нерадо. Њ*гова једина грешка је што не допушта нзкакву примедбу Женска конкурентдија у \аду доводи га до огсрчеља, тако, дз се 1915 догодио у једној парискрј''фабрици конфлткт: једна група оргагизованих радкика или који су маслили да су то, старих од тринајест до петнаест година, жалила се огорчсно управи дт им је над наца мааа од ваднгце жена и прствлр су штрајком, ако оаа непргвда не нрестане. Природно је да је Гаврош сачвто наклоност за своје Ганате прг рата, као продавац цвећа, коаана, пош анских карата или још боље као вратар на улагииа у позоришта и ресторане. Ала су 'ов .1 зангтк постали несигурги. Цв’ће се мглве куоује, а како нема више фијакера и такса камтона у Паризу, то излози на дућанима не смеју да садрже т ишта скупоцено. Остају пм новзне које имају само јед ’0 игдзње а некима је често забрањено излажење, ш г о причпњтва Гаврошу в?вгсан бол, јер ве може да виче, крешти м урлаПма још један занат за коЈ 1 је Гаврош сачузао укус и способкост и који му ја од рлта широм отворен због недостатка у људству, а то је г.ослушник у кгфани, хотелу и рестсрану. 11е в ђа ли се у најотиенлј; м пглатамл у околинн Параза батаљон гамена, опасаних белом прегачом који имају дужноет дл помогну, према својзм способностнма, служењу око стола? Добра је воља ту, али се често догоди дг се руже и нсуј/ у прзсуству публике, што им чинн нарочито задовољС 1 ВО. Господар хотела, утншавајући ову лудорвј ', не може да се уздржн а да се не шсмеје; а кгд се чуд пе шеговој уздржљивости, он одговара са очанскиа иаледом: »0ни су зазста пеиирни и чине много штст.-, али су врло птсменити«. Из свегз овог ге треба изводвти да јг Гаерсш иа пугу дт ностане пустахгја. »Он нема ничег рђвв г у срцу« одговара Иго; и он ће то >век потврдитн са ог.омчудном с агом генерг.тпсањч, која пркб дт с?мо поетама и деци. ФШКА н ШВЕДСК& Штокхолм. —• У престокој бс.еди ШБедски краљ, после увода о признаљу финске независности, рекао јс: »Моја је жива жеља да се слободна Финска придружи нама и другим скандинавским државама у заједничком раду за мир и напредак. Ја се надам да ке независност Финске олакшати решење које ке задовољити Шведску у питању Аландских острва. Предузео сам мере да припремим то решење.« СВЕСТ СЕ БУДИ Париз. — На француском фронту примећује се да сваки чис немачке трупе мен>ају своје секторе и вр ше ново прегруписавање. —

Сматра се да то т долази једино због моралног стања трупа и од утицаја ко ји руска револуција ночиње да врши на духове. АМЕРИЧКИ УГАЉ Пар 1 з. — У 1917 години продукцгј! угља у Сјгдањеним Државама кзносила је 650 мипиона тона или 4ј од сто оц целокулне светске продукцвј-. Само продукција антрацпга изнела је преко 100 милиона тона. ГОВОР г. нити Рим. — У Милану, у позоришту Манцони др-

Париз. — Весги које се односе на нереде у лемачкој, потврђују се на занимљив начин* у пангерманистичком органу »Крајц Цајтунгу«. Она јавља за тежак сукоб на збору странке »немачка отаџбина« у Минхену. Кад су чланови сгранке певали царску химну, војници су звиждали и говорни ци нису могли да дофу до речи. Исте сцене би ле су на збору у Ш гут гарту. »Минхенер Г1ост»пребацује званичним немачким агенцијама што крију од народних маса развој покрета у корисг мира, ко 1 и постоји у централним државама. Ван Беча покретјенајјаче захватио ГЈраг, Краково, Грац и Пешлу. Б а з е л. — Немачки званични лисгови труде се да учине угисак да је наступило извесно затлшЈе у ) г нутрашњој и спољашњој ситуациш и да је иастала поправка односа са Аустријом. Мефутим у парламентЈрним круговима забуна влада једнако; социјалисте наиадајуХертлингово гледиште а пангерманисте сматрају Черниново схватање као и з д а ј н и ч к о. Виљем II нагласио је своје мишљење делегацији Рајхстага, коју је примио о ро^ђен дану. Он јс изразио наду да ке војничка победа осигураги Немачкој ново материјално и морално развике. Депеше Волфове А генцчје тв рде, да се штрајкачки покрет у Немачкој нијераширио. Али зато други лкстови констатују да држање неких радничкихгрупа поетаје опасно. »Дајче Тагес Цајтунг« отворено позива немач ки народ на п о б у н у против џелата немачких. Берн. — Рекоиструкција Вегерложог кабинета рђаво ј примље. а у Б:чу. Парл ментарпи кругови баје се да не преовлада Аионијева клери-

жзо је министар финансија г. Нити један говор о зајму пред ве ликим бројем сенатора, посланика, трговаца и индуетријалаца. Он је на завршетку рекао. „Наша је дужностданас, да припремимо отпор војни, економски и унутрашњи. Наши савезници имају поверења у нас и помажу нас обилно. Енглеска и Сједињене Државе су нам позајмиле до сада девет милијарди а Енглеска је у опште најусрдније помогла Италију.

Тисом у изборној рефорни Граф Карољи ј; дефинапш.о прешао у опожцчју, »Арбајтер Цајтунг« тврди дт штрај ачке вође вр:о актевш раде и даље. Берн. — Целтрални коматет немачких радника вотирао је текст једног апела у коме се изјављује да влада веће имати помоћа народа за продужење рата, осим ако тражт мир без анексија и оштега. Внш; знакова опасног развајања ствари појавило се у Немачкој. Министар унутрашњих де ла, гозорећи у Ријхстагу о општем штрајку. 1 зјавао ј; је да он и суваше в; соко мисли о радн-ч.чој класи а да може пов'р вати у ту меру. Берн. — У Берлину има штрајкача 400.000 а у Килу 50.000. Штрај кови су се проширили и на Баварску. Листови не излазе. Манифестације се држе свакидан. Манифестанти носе ве лике плакаге са натписима: »Мира! Хлеба! Ш грајк је избио због тога што је влада одбила захтев радника да буду престављениу преговорима у Брест Литовску. Немачка влада је обег кала радницима да 'ке мир са Русијом бити закључен за месец дана али радници траже оп шти мир. Берн. — Немачки главни штсб нанустио је сваку идеју за офанзиву на за■ падном фронту, сматрају •ка да је војска исцрпена. У Аустрији, због невеш■ тих мсра: које је влада пре дузела, риднички покрет отсо се из њених руку а ситуација се нарочито погоршава питањем о народностима. У Прагу пскрет Је у пу ном јеку. Према извештајима једног Аустритнца , који јескоро дошао уШток холм , Аустрија не може ратовати више сд неколи ко недеља, Немачка влада зотворила је границу према Аустрији. Лондон. — Телеграми из Цириха, Амстердама и Копенхагена јављају, да покрет у Немачкој узима сгромне размере. Велике бро дарнице у Хамбургу, Алпони, Штетину и Данцигу престале су да раде. Ои ■

кално-нацнонална странка и сфахују од кбмпромиса са

КОД НЕПРИЈАТЕЉА

идговорин урсдник, ДРАГ. С. ГОГИЋ

садно стање прокламовано »е у овим областима. где се, као што је нознато, налазе велике сумаренске базе. Штокхолм. — У Вар шави су избили велики нереди против немачке управе у Пољској. Берв. — Хотела и ресторани у Бечу затворени су због немања намнрница. Бербернице су престале д» раде ј;р нема сапуна. Цирих. — Аустрија је непрестано у тешкој политичкој кризи. Социјалистички орган »Ар бајтер Цајтунг« пише, да 'ке Аустрија бити прину-ђена да прекине савез са Немачром и да закључи засебан мир са Споразумом ако немачком политиком буду и да.це управљали пангерманисти. Њујорк. — »Њујорк Хералд« јавља: И поред свих напора званичних агенција у Берлину и у Бечу, да сакри ју истину, ипак се у Холандији сазнало да у Прагу развио врло значајан раднички по крет са циљем да прокламује Чешку Државу потпуно независну од аустријске круне. Берн. — Политичка борба у Немачкој достигла ]е врхунац жучности. Узроци послед њих нереда у Немачкој и Аустрији најживље сс дискутују између пангерманистаи струјапротив анексија. Пангерманисте се осеЕају у опасности. Њихов орган »Дајче Цај тунг« објављује врло жучне чланке, тражеки Кајзерову интервенцију против политике слабости Хертлинга, Килмана и Чернина. Пангерманистичка је сгранка оптужила своје противнике за велеиздзју и прети да ке Хинденбург и Лудендорф поднети оставку. Са своје стране против-анексионисти тако■ђе нису неактивни. Њихов орган »Берлинер Тагеблат« забрањен је за три даназбогједног врло оштрог чланка. У њему се напада влада што је крила нереде и поб)ше у АустроугарСКО|. НЕКА МИШЉЕЊА • Наша политика је претрпела бродолом. Ми хоћемо ре( публику. Сам Рајхстаг мора одл/чив.ти о рату и миру«. Хазе. »Опасност за нас јесте рат демократије против Немачке. Треба прекинути са досадаш њгм сисгемом, који влада. Живлна ваша потреба је парла ментарзи режим«. Штампфер. »Свршено је с временом у коме народ подноси све. Оно што знамо, јесте, да ће маса итаћи на улицу, ако влада и »овзј пут* пропусти да изврШ 1 своју дужност. »Фолксштиме«.

ЗВАНИЧНИ ФРАНЦУОКН К0№НННКЕ Француска одељења су извршила више успешних препада у области Њзпора и северо-западно од Ренеа. Французи су добили заробљеника и један митраљез. У области североисточно од Флире, рас терано је француском ватром јако непријатељско одељење, којеје покушало да се приближи француским рововима. ГЈрошлс ноки француеке ескадриле су бацале бомбе великог ка либра на немачке аеродроме и на станице одакле су пошли немачки аероплани за Париз. Забележени судобри резултати и сви француски апарати су се вратили. Извешта / ШтабаИсточ не Вајске. — Арпшлеријска борба на целом фронту. Српске трупе су успешно извршиле један испад у неиријатељске ровове. Сад је утвркен бро> губитака код становништва у Паризу од јучерашњег не пријатељског бомбсрдовања Има 45 мртвих, од којих су 31 у Паризу а 1'/ у предгра1ју и 207 рањених, од којис 1 31 у Царизу и 76 у предграђима. Међу њима је

ИЗВЕШТАЈИ велики број жена и деце. Три болнпце погокене су бомбама и у њима »е избио пожар. У ваздуишој борби оборен је један ненријатељ сли ипарат. - ЕНГЛЕСКИ К0МИНИНЕ Ади ралитет јавља да је извршен један Езлет са бомбардовааем на Есткан, 1/. јануара. Бачено је више б.мба на три групе ангара, које су запаљене. Један нсдријатељски аваон је сборен а у тску сукоба пафола оборена су, ван конгроле, јлн три неприј-тељска апаратт. Фронт у Месопотамијн. Два н пријагељска асроплана су боибардовали јед у болницу блмзу Багдада нричинивши нешто штете. Идуће ноћи наши аероплани су с уссехом напал 1 штабове и аеродроме нелријатељсг е. ИТАЛИЈАКСКИ КОМИНИКЕ После многих узалудних покушаја да поврати изгубљене положаје у области Свео 1 Ј осо, непријатељ је почсо јуче ујутру ђаку акцију, да нас одбаци са виса Цалбела, где су наша одељења заузела врх долине Мелаго. Захваљујуки брзој и убитачној ватри нападачи су прину-ђени да се повуку на полазне положаје, не могуки доки до наших линија.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ЦИРИХ. — Турски председник владе Талат паша је стигао у Берлин у пратњи министра марине Кемал паше. Он долази у мисији да се споразуме са немачком владом о не ким турским питањима, која зависе од Немачке. ШТОКХОЛМ. — Прсма неким извештајима, који су сгигли овде, у Москви се спрема јак покрет против максималиста. АМСТЕРДАМ. — Преко својих агената Немачка спрема парламентарне изборе у Белгији. Са тако створеном скупштином, Немачка намсрава да почне преговоре о засебном миру са Белгијом. БАЗЕЛ. — Раднички покрет проширио се и на Швајцарску. Радници траже да се одмах и з в р ш и демобилизација. БЕРН. — Јављају из Варшаве дасутамо вр ло озбиљни нереди. Ј10НДОН. — На једном великом збору у Бср ину раднички делегати су јед нодушно изјавили да се не ■ће вратити на рад, док влада не усвоји све њихове захтеве. У Берлин су до шли делегати социјалисти чких организација из немачке царевине и из Ау стро Угарске. ЛОНДОН. — Уверавају да су Централне

Силе измениле своје захтеве, који се односе на статуг о Курландији, Литванији и Пољској, због штрајкова у својој земљи. ЛОНДОН — Гхабинет Лојда 1Дорџа ускоро Ее објавиги извештај о свом годишњем раду. РИМ. —- Надзар над стргнциаа која долазе у Швајцарску постао је врло строт и контрола врло оштра. Чјк и диплоатска пошга подлежа контроли, што до сада нзје ПОСТОЈ 1ЛО. М^ДРИД. — Краљ је потписао указ о рагпуштању парламећта. Избора су ваређени за 11. фебруар а сазив за 5. март. АТИНа. — Грчки краљ. ке ускоро посети '1 и македонски фронг, АIИНА. — Маринци из дру!е серије класе из 1917. позвани су да се јав; 19 јануарл. МАЈ1И ОГЛАСИ Винарска радња Ираклије Зарчевика. — Бртољца Препоручује добро природно вино, коњак а ракије по најумеренвјим ценама- Радњз се налази у улици.' Макс Хардена Бр. 13. — у блг-зинл »Олимпоса*. У—30 Српско Трговачко Друштво Улица Александра Велнког број 1, обавља све баакарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашсц свету, да се користи услугама ове новчане установе за све своје нослове. Врши на својој благајни размену свих новчаних монета по повољпим дневмни Курсепима. 8—10

ШтамшриЈа, АКУАРОНИ