Narod

БР. Ш.

СОЛУП, ПЕТЛК 9. ФЕБРУЛР 1918 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази спакога дапа по поднс.

Штампирија се налази у улици Коломбо број 0.

Власник КРСТА Љ. МКЛЕТИЋ

ГОДППА II. Рукописи се не пракају. Огласи и белсшке наплаТ.) 7 - • ју се по погодби. Редакцијпјс уулици Коломбо број Р.

Глашш урсдпик ДРАГ. С. ГОГИЋ

Против цииилне мобилизације за разне јапне р а до п е, која је у Ш вај ца рској неда вн о објављена, а која у првом реду обухвата све егране војне бемупце, настао је у последње нреме нрло жин и систематски социјалистички покрет. То се највеТим дслом приписуЈе угицају Немачке, која на тај начин хоТе да пољуља ауторитет Савезног ВеТа, јер у њему не налази довољно ослонца, од како његов председник није више Хофман. Немачка држи велики део швајцарске штампе у својим рукама, непосредно или посредно, а представници или инспиратори социјалистичких протсста то су већином Немци. Минценберг, родом ц.з Нр<|)урта, немачки војни бсгунац, који се као избеглица настанио у Швајцарској још од почетка - рата, организовао је нереде у Цириху. Савезно Веће је одлучило да се он прогера. Али дошле су многобројне манифестације и протестни митинзиу његову корист. Он је велика личност и има моћне заштитнике. И поред размирица са војним властима V својој земљи, он је ипак недавно успсо да од немачкелегације у Берну добије овлашћење да преко Немачке префе у Вусију са Гримом и Мартовом.Нсузнемирен ни од кога, вратио се поново у Швајцареку на своје старо борбено место, где руководи радом међународне со-

ц и ја л и сти ч к е омладинс. Фриц Платен јс Немац, који је скоро постао швајцарски графанин. Он је народнн саветпик у Цирихуишеф швајцарске социјалие- ^ тичке партијс, од како! је избледела звезда Гримова. Носећи бол.шевицима поздраве другова из Хелвеције, односно идући у Вусију у чисто политичкој мисији, он јс том приликом, сад скоро, добио случајно куршуме који су били намењени Лењину, али Фе ипак ревноено' покушати макар и дслимичну примсну бол.шевичких метода и у Цириху. Грабер, по народности Немац, који је прошле године изазвао нерсдс у Шо-де-Фон а чији је брат представник јсдног од најјачих синдиката у Синдикалној Унији, у сталним је везама са Берлином. Н>егов лист »Савтинел« } г Шо-де-фон и Гримов »Бернер Тагвахт«, према пароли која им се да из Нсмачке, нападају најприетрасније и са страховитим огорчењем све владе и државе Савезника. Најдража му је жеља да се бољшевички покрет појави и у Француекој. Поред њих, један од најглавн иј и х и н с п и ра тора данашњег социјалистичког врења и проповедник бољшевичких теорија у свом анархистичком часопису »Дсмен« у Женеви, то је француски војни бсгунац I илбо, који кроз свој журнал »Нувел Ин-!

I тернасиопал« у Женеј ви објавл.ује најжешће нападе против швајцарске владе. Немачка, поред једног дела буржоаске и католичке штампе, има потпуно надмоћан положај у социјалистичкој штампи. Осим листова: »Сантинел« у Шо-де-Фон, »Бернер Тагвахт« у Берну и »Нувел Интернасионал« у Жспсви, које смо напред поменули, ту је »Дроа ди Пепл« у Лозани, »Базлер Форверц« у Базелу и»Фолксрехт« V Цириху. Немачки је утицај толико јак у овом погледу, да Грајлих, којн је осиовао »Фолксрех«, не може данас да пише у свом рофеном листу, а жсневског социјалисту Сига, који се не слаже са оваквим радом, трстирају сви ови немачкипла'ћеници кар ренсгата. Лаведсн својом германофилском буржоазијом и својом штампом кроз коју Нсмачка спроводи свој погпун утицај, једап део неутралне Швајцарске, колевке интернационализма, и поред све племенигости коју показује у питац>у заробљеника и њиховог снабдевања као и у питању везе са нашим домовима, ипак није могла да схвати високи морални значај овог рата, његов карактер и његове демокра гске циљеве. Отуд су и потекли неки протести са сгране Савезника. М1ТЈ Н>ИМА Париз. »Тан« јапл.а ил Женеве, да Те на конференцији у Берлину Мемачка употребити сва могућа

[ средства, да што јаче привеже у за се Аустрију. Јсдпа добро позната бечка личност, која је еада у Швајцарској, изјавл.ујс, да јеЧернин дао споју пос. 1 едњу изјаву у парламенту после дугог разговора и објашњења са царем Карлом. Чернин, на захтев царсв, иије хтео да промеии своју политику. Он је Доказивао цару, да је једини ослонац данашње аустријске политикс: савез са Немачком. Без Нсмачкс Аустрија би била из]убл.спа. 1'овор, даклс, Чернинов је резулгат трансакције на коју јс цар пристао. Ипак Немци нису били задовол,ни. Енергично су протествовали у Бсчу м било је невсронатпих пнцидсната измефу Беча и Берлина. САСТАНАКУ ДРЕЗДИ Цирих. — Из Дрезде јављпју да ће се тамо састати цар Вил.ем са царом Карлом. Како изгледа, то нијс неки обичан састанак мефу еавезницима. Вбог веома деликатних разлога није се хтео изабрати ни Беч ни Берлин.Престоница Саксонске згоднија је да се изгладе несугласице између Аустрије и Немачке, које више ни за кога нису тајна. Лачи неспоразум избио је на конфсренцији V Брест-Литовску, где јс Аустрија била готова да учини више концесија Гусима, а Немачка се томе противила и хтела силом да наметне Гусима немачки мир. Помирљивост Аусгрије тумачи се веома тешки.м умуграшњим приликама и нерешеним пољским питањем. Мз разних полемика

види се, да јс немачка мнлитаристичка еграика г.ршила јаку пресију на поједине немачке еуверене, да заступају пангерманистички мир. Неки су ее суверени показали веома резервисани, докје Баварска заузела нарочиго етановиште и захтевала да пошал.е своје представнике на конференцију, према договору између Пруске и Баварске од 18!>1. год., што је и посигла. »Франкфуртер Цајтунг« оштро напада заесбне тежње појединих немачких држава и всли, да оне стварају велику опаеност за јединетво немачког царства. Изгледа, да 1\е сс на састанку у Дрезди говорити и о Баварској, која данас више нагиње ауетријском д ржању него непомирл.ивом пруском милига])изму. РАД СНУОШТИНЕ На Кр& су стигли готово сви посланици. Сад их и;ла укупно 103 на броју и седнице ће почети од сутра. Поднесено је више интерпелација а највипхе на министра унутрашњи! дзла и министра војног. РАТ НА МОРУ Лопдон. - Тск сада долаас подаци о последњој оп .‘рлцији једнс енглеске лаке ескрадре у Хелголандекој луци. Задагак нашс лаке ескадриле био је да уђе у миниране непријател.скс ноде, да унишги немачке лаке бродове, на које наи!>е и да иаавоне немачку ескадру оклопњачл.

У 7 и ш> иајутрл наши нримете једну нсиријагсл,ску еекадру, сасгавл,ену од миноносаца, лаких крсгнрица и контраторпиљера, како плови према северозападу. Енглеека ескадра упути се свом брзином према њој и отвори ватру. На то сс немачка ескмдра одмах враги ирема снојој луци, заклоњена облацима дима и гоњена нашим контрагорпил.ерима. У пепријател.ској пвпнгарди био је једмн мипоносац, кога доСгигошс наши контраторпиљери и погопише: затим прешавши зону дима опазише једну лаку немачку крстарицу у пламену и отпловише према њој да јс потопе. Дочекани вагром са две непријател.ске крстарицс, вратише се према својим крстарицама. Ко нтр агор п ил>ери су иеома вешто мансврисали у водама свуда минираним, те еу се вратили беи икаквог губитка, и ако су били изложсни веома интензивној натри са непријател.ских бродова. У исто време енглеске лаке крстарице чиниле су с.ве покушаје да прекину одступницу мемачким бродовима и борба сс наставила још дпа сата. Наша је ескадра јонилл нспријател.а еве до 23 мил.а југоисгочио од Хелголанда. Тако су наши бродони ушли за 30 мил.а у миниране непријател.ске воде и ту су приметили јаку непријател,ску ескадру, да им се пуном паром приближује. Тада се наша ескадра врати. Кад се непријатељека флота уиеј)ила да ее наша флота удал.ила, вратила се и она. Један непријате.ЂСки хидроплан летео је над нашом ескадрилом и бацао бомбе без икаквог резултата. Луудство са потопљеног нспријагел.ског миноносца

Ф Е Љ Т 0 Н

Од Стев. Матијашесића ХИЈБАДУ - МАЊЕ ЈЕДНА Ш

Т а м н и погледи, изразите црте, јак ное, иоиеће сангвиничне уснс са јаким белим зубима, наговеигћују као да није из ових крајева или да је из нске туфе расе. Пеки отмени, иажљиви, одмерени покрети; миран, благ, па ипак самосвестан израз; лепо заокругљено а ниеоко чело, пуначки образл, који су заоквирени гусI ом, чистгм и једром белом брадом скоро бл.ештећег сјаја; понашање и говор, који је порсд све мекоте и доброћудности, аЈТоритативан и озбиљан, све го одаје неки стари, господски род. На ту би ее мисао морало доћи и да не лебди око

3) као које

њега нека мирноћа, неко тихо поштовање ти се чини као да нрслази и V оближњи ваздух. Мора би ги да је он ауторитет међу својима. Али није лако докучити шта је: оџа, кадиа, мифтија, трговац, чиновник? Све то није. Нн мухамеданском иетоку ношња јс увек карактеристи-

— Овакав источњак никад ие одаје своју душу. Она се обелодањује само врло ретко и- то овако, у једном кратком одсјају иначе мириа ока. Лко ниси елучајно ухнатио и разумео тај поглед, нећеш никад ништа више сазнати. Ја сам тај поглед случаЈно ухватио. И он ми је, сем радозналости, казивао не. што, што би меу обичним приликама можда оставило равнодунпшм, али што је у овим околносгима, општим и личним, — у вре-

чна за занимање штвсни -положај;

или дру- мену всличих али овај великих псда,

несрст.а и имало ие-

човек одвојио јс. Можда је чега привлачнога. неки учеван човск, који у у мирном сјају оиих зеовом крају има 'имање, па пицћ као да се огледаху је остао ту и после падарраци једног тућег, чиститурске хегемонијс. ;јег неба, а испод којсг ее ...ЈедИн поглед. — То је простиру широке,

сиве,

био само јсдан кратцк блесак, један сасвим мали тренут, као искра иЛпамсна.

СЈајне равни до у недоглед, које трепере под врелим зрацима, а које сс прости-

ру далеко, далеко и губе ее тамо чак испод видокруга, онамо према оној још всћој равии, према суро-плавом, блештећем мору. У блеску којим ме је за тили час одмерио, међутим, видех мање радозналости, а више неке поносите, госпоетвене наклоности. А тај поглед био је као и иомало победнички; као да би хтео рећи: Паши се путеии приближују и ти ми нећеш измаћи, као ни други до сад. Осећао сам, да ћу и ја једиом стаги у кр\ г којн ову иптересантну појаву опкол.апа пажн.ом, а зацело и поштопањем. 11 одиста, то ее збило б]>же него што еам мислио. Реших се да се »правим ненсшт«. Давно је то било, кад су ме занимали ови егзогични карактери. Чим сам их разумео, пресгао јс и интерес. Данас, изузетно,

код ове појаве, занимало меје да сазна.м, шта јс он на мени нашао пажње вредног? Требало је чекати. И јсдног дана при улазу V радн.у видех, да се старац преместио с оне етране овамо, иедалеко од мога обичнога мсста. Не сасвнм близу, не много далеко. При седању поздравих га и оп ми одврати брзим, ј 'два приметним, учтивим осмејком. ('пазио је моје изненаћен.е, ма да сам га крио. .\ли куд се може што слкриги од ових Лсвантнпаца оштра ока и проницл.ива духа? Момак га у одговору ослови еа »Шејих ефсндум«... Шејих; Арабљанин и псглавица. Да, сад разумедох много, али не све. При овим мислима, наравно, гледао сам у сгран\\ да ми не види лице. Зило сам ћемо се сад

упознати. С тога брзо прслистах донеге новине, па па их оставих у шпаг. И заваливши ее на наслон окретох н.ему. Мало погнуте главс гледао јс замншл.ено иепод високог, хармонично заокругл.еног чела у дал.ину. Закашл.а ее слабачуси и десницом на бради понови поздрав. Ја му одговорих. На тај мој поздрав он ми одираги скоро еасвим чистим српским нагласком. Изненаћен, нс могох за трснутак да продужим разговор. Нидсв то, он ме после мале почивке упита ти.хо: Ги еи, господинс, Србин? Да, ефенду.м. То еа.м одмах мислио, кад те први пут видех где улааиш овамо. (Наетавиће се)