Narod

БР. 212. БРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Нпрод« иадази <т.:и:ога дјна по подпс. ШчампарЖја сс нааааи V чли. ; Коломбо број (>. Пласник КРСТА Љ. МНДЕТИЉ

ГОДИНЛ II. Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке наплаТују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.

Главни урсдпик ДРАГ. С. ГОГИЋ

СРБНШНА ПРИбРЕДА

1 ОД КОСТГ СТОЈАНОВИТ.А

1912 .

- II Млинарска индустрија у машој народној индустрији долази на прво место. Ми имамо 2.’)0 парних млинова у вредности 10,000.000 динара (у 1909). Овајорој заједно са водсницама, може да задово.ЋИ потреое зема.ЂСке потрошн>е. Брашна се извози врло мало : 1909 извезено је еамо 120.000 тона. Иа другом месту долази пиварска индустрија. У Србији има пет всликих пивара, чијаје укупна вредност била 5,000.000 динара, а годишња нроизводња 112 хи.вада хектолитара (ста тистика од 1909.). Поред тога, има још неколико малих пивара. Готово цела продукција троши се у земд.и; извозе се само мале количине у Бугарску и Турску. Затим имамо две фабрике шеТ.ера, *које годишње производе 120 хиљада центи. Ангажовани капитал у ове две фабрике је 12 милиона динара. Друге еу фабрике ове; две фабрике конопље, које производе 12.000 центи годишње, и то се све извсзе, две фабрике тканина, једна предионица, четири фабрикс кожа, дне фабрикс обуТ.е, двс ({)абрике стакла, шест фабрика сапуна,две ливнице. Поред тога има у Србији још досга малих фабрика, чији оеноцни кагштали варирају између 100 хиљада и 2.50 хиљада динара. Рударска индустрија

игра важну улогу. Њепа производња, која је 1900 представл.ала вредност еамо од 2 до 3 ми лиона, попела се 1912 на 12 милиона динара. Главни производи ерпске рударске индусгј)ије су угал>. гвожђе,злаТо, бакар, олово и анти.мон. ВсТина мстала нз рудника у Србији изнози се на страну, нарочито бакар. Што се тичс угља, ми га имамо доста, али, пошто рудници нису довољно е кс плоат и са н и, п роизводња је недовољна за земаљеке погребе. Ако она врста индустрије уз.ме већи полет, моТ.и Т.емо да га извозимо у вел шси м кол и ч и на ма. Што ее тиче српеке трговине. може ее реки да еу сви напори наше спол.не политмке били посвеТ.ени томе, да ес осигура нашој огацбини слободан економски развој. Стат и с гич к и п одатци за 1911 гшказују оцо о нашем извозу и увозу: Немачка увезла у Србију у вредности дипара 31,347.000, а извезла 11 з Србије 28,933.( )0() динара; Америка увсзла 2.130.000, а извезла 3,009.000; Г н г л ее к а: 9,524.000 наспрам87.000; А.-Угауска: 47,118.000 наспрам 48,433.000; Белгија: 2,081.000 наспрам 0,142.000; Боена 220.000 наспрам 112.000; Бугарска 097.000 наспрам 2,802.000; Данска: 2.000, не извози; Сгипт: не унози, 2.000; ШпаниЈа: 72.000, не извози: Француска 5,740.000 наспрам 3,841.000; Грчка: 325.000 наспрам 110.000; Хо-

ландија: 509.000 према 7.000; Италија: 4,801.000 мрема 4,394.000; Црпа Гора: 09.000 према 3.000; Порвешка: не увози. 5 хи.када; Португалија; 9 хиљада, не извози; Гумунмја: 1 )39.000 према 0,141.000; Русија: 3,392.000 према 53.000; Швајцарека: 1,553.000 према 258.000; Шведска: 80 хиљада, нс извози: Турска; 3,814.000 према 11,984.000; — укупно увезено у Срби ју 115,424.000, а извезено пз Србије 110,91().000 динара. По врсти артикала увоз и извоз 1911, изражен у хиљадама динара био је овакав: земљораднмчки.ч производа увезено 15.143, а извезено (50.202; стоке и сточних производа увезено 10.445 извезено ;>8.130; шумских производа 2.2(52 према 858; производа пољопривредпе индуегрије 4.375 према 3.733; п()оизвода за исхрану 544 према 853; руда и каменог угља (5.95(3 према 718; а рти ка .1 а е п ра вље н и х машТу, у.ксм или воском 879 према 18; хемијских и фармацајских производа 7.573 према 288; текетилме материје и њених производа 31.32(5 према 2.143; еировпх и израфених кожа 4.110 пре.ма 37; каучука и гутаперке 435 према 1; плетених предмета од траве 79 према 1 ; четака, метала и решета 84 према 4; прерађеног дрвета н пок)'1н'тва 1.(571 према (5(5; хартије и паппрних ствари 2.210 према 9: књига и елика 502 према 19; израда од камена, аефалта, гипеа и цемента 315 преча 43; земљаних предмета 1303

према 109; стакла и стаклених ствари 1.520, не извози се; драгоцених предмста и накита 843, не извози ее; једноетавног и израфеног метала 19.4(51 према 9.(557; машина, апарата и електротехничких артикала 11.8(51 према 28; уметничких научних ствари 489, не извози ее; сатова, оружја и играчки 1.158 не извози ее. У к у п н о у в о з а 125.354, а извоза 11(5.917 динара. ЗАЈЦ08 Г030Р Париз. .1аил,ају из Цириха, да гоаор социјалиетичког иослаиика За јца гексгуелно гласи гжако: >.'!1е можемо да одобримо ратие крсдите, нарочито данае кад рат поетаје отворено зааојеа;г 1 ки. ЛустриЈаиЦи не емеју жртвовати евоја средетл^а забугареке имиерија.шсгичкесмерове.(!ледетвенОј нико. не мо;кс лака срца одобрити мир са Гумупијом. 11звеено је исто гако, ни мир нн.метпут Русији није корцк ка миротворству, ни етапа ка иацнфикацији света, ка мећупародно.м праву, ка разоружању и трајном миру. Напротив, уговори којс су централне силе на.Мстнд ле нмају само гу одлику да још нише раздраже иаше непријатеље и да изазову наставл>ање рата. Ми морамо одвратити владу од такве политике. Га Ке ио штика одвссти иаоружан.у целог свега против ценгралних држаг.а«.

Базел. — Очевидно, ради . рдговора на жестоке нападе против заједнице ауетро немачке а поводом мира са Украјином, једна званична нота из Беча каже.

да у немачким парламентарним круговима постоје еигурна обавештења, противно пољеким тврфењима, како Немачка није вршила никакву пресију при за кл>у ч и ва I ву м и ра. Кон менције које ее односе на одрефивање границе. искључиво су дело Черииново. Што се гиче изјава Сајдлерових о начину ревизијегранице, њих треба сматрати као концесију Украјинаца и као компензацију што их је Аустрија помагала. Париз. — Потпуковпик Нусе у »Ла Либерте« пише: »Пс треба сс варати, намад ће бити жесток, али морамо реКи и то, да ако не успе као што поуздано верујемо, онда Ке б ити крај. Где Ке избити напад, мало нас се тиче, јср тоје сгвар команде да одреди нравац према датим средствима. Ја млслим, дт ово неКс биги напад ограничен на један и.шестан сектој), као шго јс био Верден, горка успомена за непријатеља, веК Ке бити широког обима који Кс имати од један пут више објеката«. БОЈШРД0ВДЊЕ Лондон. — Енглески су авиатичари по дану јако бомбардовали Мајанс и Штутгарт. На скрстнице и радионице бациди су преко једну тону експлоЗива, а у Штутгарту су још бацили јсдну четвртину тоне на фабрике Дајмцер и на станицу, где је запаљен једпн воз. Напори непријател>а да спречи авиатичареу у њиховом раду били

су безуспешни. Сви су се апарати вратили неповређени, еамо се јсдан морао епустити на земЉу. ГРНКА СКУПШТИНА Лчина. — Грчка гкупшгина почела је јуче рад. Ва предссдника изабран је Цофулис са 178 од 187. Дацас извршиКе се избор потпрессдника и сскретара. У току недсље под кеКс се скупштини буџет као и разни пројекти економскс, војничке и судске природе, измеКу којих биКе пројект о више.м судском савету. Рад скупштински б и К е кратак. ВОЗ НА Ј 1 А МАНШУ Руан. — Пројскт, да се Француска, помоКу лаКеза пренос возова, споји са Енглеском, а који је од дуго година препоручивао на|м>дни посланик и председник енглеске Трговачке Коморе, Пол Вињол, остварио се. Први воз из Енглеске прешао је на овој лађи канал ла Манш и сишао је на пругу код Диепа. ПРОТИВ ОФАНЗИВЕ Лондоп. — П р е м а многим знаковима рекло би се, да се немачки војници не одушсвљавају много за нову офанзиву. Нски војници, који еу на пролазу кроз Берлин покушали да се удаље од својих пукова били су стрељани у самој вароши; приликом једне од ових егзекуција убијен јеједан дечак. Нерасположење врјн и ка п ре ма ам б и циј а м а странке немачке отаџбине показало се у више прилика, нарочито, кад је ова странка приређивала зборове.

Ф Е Љ Т О Н МИЛАН БОЈОВИЋ

Кројсм новсмбра 1917, у моменту када су се бол,шевики борили еа провизорном владом око Моекве, преминуо је у овој престоници своје другс отаџбине 1'усијс, Милан Бојонић, иублицист и новинар српски и руски. ДогаЈјији су учинили те му сс није могла на нреме указаги потребна нега, и он је подлегао у најбо.вој снази, у четрдесет осмој години. ГоЈјен је 1871 у Гашки. Детињство је провео у Ииањици, где је свршио основну школу, а затим је насгавио школовање у Г>ео градској Реалци. Уз припомоТ Митрополита Михаила, а по жељи својих родитеља, имао је да се ода богословској науци, и због

тога је свршио КијеискуГеминарију, а на.мера је била да насгави оке студијо у Духовној Лкадсмији у Казану. Лли сећаји, које је 1>ојовић > лјио нре.ма снојој другој отаџбини, вукли су га Москви, коју је <>н сматрао као душу Русијо, љубљене мајке словенске. |Из ових ватрених жеља, он ступи на Московски Правни Факултег, врше'ћи и дужност секретара Српског Конзулата. Нротежираи и храбрен од чувеног московског публициста и адвоката Плевако, Милан Војовић је, крајем 1894, био један од књижевника и новинара који су покрснули у Москви велики свакодневни лист »Гускојс Слово«. У

њему је он урсћивао одељак за спољну политику. Кадје лист откупила велика издавачка кућа Н. Д. (Јитин, дирсктор повери младоме Србину, чији је талепат оценио, главпо урсдпиштво књижевног илустрованог часоииса »Пскре«, коју је он послс урећивао до последн.сч ча«а изианредно брлжл.иво, што му јс задобило сталну паклоност чи галаца и иризнање издавача, као и свих сарадника, које је он у.мсо да окупи око ссбе, са оном евојом особитом способпошГ.у за организацију. 5а врсмс сеснја Думс, он је, по угледу иафранцуска издања, створио биографски годишњак руских посланика под насловом »Наши посланици«, а од пројеката које је желео да оствари био јс и тај да исти такав годишњак изда за

будућу Уставотворну Скупштину. И ако је живео у Гусији и радио на руској шта.мпи, Бојокић није никада заборављао Србију и сај>а'ћивао јс на »Политици« и другим листовима. У отаџбини је уживао вслико поштовање, што показује и нопуда учим.ена му да се кандпдује за пародпог носланика. Миого пута и краљ Пета|) и крал, Пикола хтелн су да му одрсде хонора]> за велике јуслу 1 е које је он неп]Н‘кидио чинио својој земљи, али он јс увек одбијао. Цен.сн и вол.ен од своји.х земл.ака у српској колонији V Москви, Милан Бојошгћ је био у свима српским уд]>ужен.има у Москви; био јс председпик »Југославије« и члан одбо]>а академског уд]>ужења »Невесиње«. За времс овог рата Бојови+> јс био ватрсни брани-

лац српске ствари у Гуеији, а 1916, не могући више остати далски сведок догаћаја који су се одигравали у п.сговој домокини, дошао је у Пиш, одакле јс пратио српску војску п])и њеном чувеном повлачен.у. Тако је непосредно познао сав јад и све ужасе рата. Иратио се у Москву јако депримиран, али поуздан, мимо скегц, у крајн.и успсх. Он ее баца на посао са још већо.м рекношћу. У последн.е иремс, за креме руске ренолуције, н.сгово родољубиво срце' стсзало се са иетим неспокојством због еудбнне и једне и друге земл.е, којима је он посветио цео свој живет, мале ( ј>бије и велике Гусије, удружених у заједничком циљу стваран.а Велике Србије. Ето тако карактерише једаи од његових колега његов последњи рнд и стање

његове душе, када је»Гускоје Слово« посветило читаву ссрију чланака драгоме покојнику под потписом ки.аза Л.Јужина Сумбатова великог руског драМскогуметника, полизичког уредника Пономарсва, и других сарадника »Гуског Слова« и »Искре«. Па погреб Милана 1>ојовића слегла се читана српска и југословенска колонија, кн.ижевнички и новинарски свет. Наравно, на челу је била целокупна рсдакција „Гуекога Слова*'. Додајмо, да јс нила Милана Бојонића у Београду, коју је он из успомене на Москву назвао „Бјелокаменаја“, у којој су становали н.сгони стари ј)ОДител,и, би,1а потпуно разрушена приликом најевде Аустрија лаца и оставила несрећне старе без крова. Судбина му ни овај оол није могла уштедеги. (».’1а Серби«) Н.