Narod

Г>Р. 228.

СОЛУН, ГП. ГЛК 10 МЛРТ 1918 ГОД.

ГОДИНЛ II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Марод« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број б. •“

Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

; — -—■» — Рукописи се нс враћају. Огласи и бслсшке наплаћују се по погодби.

!Ч*да;сција је у улици Коломбо број (>.

Главни урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

ИРЕГ.1ЕД СИТУАЦНЈЕ

Као што су еви предви1)али, немачка офанзива стално наилази на страшан и упоран отпор наших Савезника. Немци су, до душе, напредовали, али из дана у дан са све више муке, тако да је задобиј нт успех у грдној несразмери са њиховим > убитцима. Покушаћемо да резимирамо у главним цртама егапе борбе, бацајући један летимичан поглед на карту. П рс д н еп р и ј атељск и иапад, савезничке трупе су држале своју стару, још прошлогодишњу линију, од Северног мора до швајцарске границе, односно линију к-оја обухвата Њупо]), Ипр, Армантијер, ла Басе, Кроасел, па затим иде 2 км. од Сен Кантена, потом Еном са Краоном, силази косама Таир, обухвата Верден и долази до Тан на лоренској граници. У зору 8-ог, после дугог бомбардовања, 60 нс.мачких дивизија, потпомогнугс аустријском тешком а ртилериј о м, под заједничком командом цара Виљема, пошле су на напад против енглеске линије од К р о а с ел до Ла Фер. Пред бројном надмоћнош ћу енглески предњи делови су се повукли и борба се насгавила од испред Бапома неколико километара па до иза Ла Фер. Првог дана непријатељ је заузео само неколико села без икакве важности, али његов је план био да одмах долре до Поајона и да

још у почетку раздвоји Енглезе и Французе. Енглеска храброст сасвим је помрсила овај план, и поред гакве концентрације с н а г е, тако да су Немци тск другог дана дошли до Ноајона, не заузевши га, али еа губитцима од 30 од сто у својим ефективима. Што је главно, везу енглеских и француских трупа нису прекинули, јер су с места стигла француска појачања, која су још више успоравала немачко надирање. Трећег и четвртог дана стигле су новс непријатељске т р у п е и б])ој дивизија дошао на 72. По цену крвавих жртава, и преко мора крви у правом емислу, непријатељ је допро до линије Бушавн, Шолн, Роај, Ноајон. Петог и шестог дана већ почиње пад. Никакав нарочити покрет у напред, изузимајући незнатне резулгате код Бушавна и Комбла, ма да је догле непријатељ био већ изгубио око 40 од сто својих ефектива. Седмог и осмог дана напредовање немачко је минимално. П о ч и њ у контранапади н а ш и х Савезника и преотимање положаја. Ованзива је већ пред својим потпуним сломом. И сами немрчки коминикеи, који су ухваћени безжичном телеграфијом, признају да сс напредовање нрши с тешком муком и наилази на страховит отпор. Немци се могу похвалити да су дошли

до Пирове гобеде. И не само то, Немце чека потпун слом, кад нетакнуте резсрве наших Савезника уђу у борбу јер Немци за тај моменат више неангажоване снагенемају. ЗА ПРЕНОС ПОШТЕ Париз. — Члан Института Лалман, у име потпредседника француског аеро-клуба, изложио је у Академији проблем о употреби авиатике за транспорте. Ваздухопловство, а авиатика нарочито, ових последњих година толико је напредовала да се данас може испитииати уиотрсба аероплана у брзим транспортима на великим даљинама, нарочито у поштанском брзом саобракају. Извесно је, да брзина аероплана, нарочито ових последњих меееца, дозвољава, да се може тврдити, да ће се за неколико часова писма и лица моћи пренети из Париза у Лондон, Рим и још да.т>с. Већ су учињене припреме за поштанску службу измећу Париза—Лондона, Париза-Рима и за службу до Корзике. Мисли се и на транспорт аеропланима за Исток и за Африку. Лалман додаје да би искоришћавање аероплана за поштанску службу дозволило упрошћавање данашњих модела у војеци. Г гс стране још би се много уштедило. Једном речи примена авиатике у транспоргима, питање је скоре будућности. АМЕРИЧКА СНАГА Впшингтон. — Активност, коју су Сједињене Државе развилеу европском рату, у току једнс годинс, проширила се

на сва поља војничке акције. Што се тиче војске, цифре, објављене од миниегарства војног при крају 1917, показују да је број људи узетих у војску достигао милион и 453 хи.вада. Закон о војној обавези од 5 јуна 1917 који позива па војну дужност све људе од 21 до 31 годинестарости, даје 9 милиона и 500 хиљада људи. ЕНГЛЕСНД НА ^ЈОРУ Лондон. - Адмиралитсг јавл.а: За време иедел.е која се свршила 23. марта, етигло је у наша пристаништа 2471 брод, изашло је 2486 бродова. Потоп.ве'них бродова изнад 1600 тона 16, од којих једна ирошлс недеље, испод 1600 тона 12, од којих 1 јсдрилилице потопљсне у децембру и јануару. Лаће нападане без успеха 19. Једпа рибарека барка потопљена. У ПАЛЕСТННН Л о ндон. — (з ва н ич н о) У ноћи 25 марта наша јс пешадија 'заузела Ел Салт, а у јутру 2(> наш с ’ ј а ха ће групе до п рл е су до Алмана, на железничкој прузи за Хеџас. У току бој)бс 25, наши су зарооили доста Немаца и Турака, један топ и извесну количину ра т н о г мате р иј ал а. Један апараг непријатсљев оборен је. ОШТЕЋЕН СУМДРЕН Париз. — Један немачки сумарен ушао је у шпанско пристаниште Ферол. Командант сумарсна изјавио је, да јс еумарен оштећен приликом сусрета са три савезничка ратна брода и да му јс потребна оправка. ЗАПАДН Париз. — Држанни секрегар при министарству војно.ч изјавио је да послс крвавих борби, неиријател> се бори на Соми са јаком француском' армијом, састављеном од свежих трупа. Неке дивизије већ су ушле V борбу. Ссм тога из Енглескс пристижу резерве са артилеријом тако да ће мали непрнјнте.всви добитци бити без икаквог значаја. Лондон. (Званнчко.) Непријатељ је покушао прошле ноћи да продое у иашу линију јужно од Соме, али је претрпео пораз; и у јутро је поновио жестоке нападе у близини Розмера н северно од овог места. Код Розиера све непријатељеве нападе сломиле су наше трупе, наневши непријатељу грдне губитке. У току дана непријатељеви покушаји, да се пробије западно од вароши Албера, били су одбијени уз н-ајвеће губитко по непријатеља. Сем код села Аблензевила, које у рукама непријатеља, на свим осгалим тачкама одбацили смо неиријатељеку пешаднју, наневши јој огромне губитке. Наше су се трупе сјајно бориле и, према предњем извештају, оке су одбациле непријатеља дуж целог енглеског Фронта. Рим. — Код заробљсника на западном фронту, нађенл су докумснти врло интсресантни који говоре о офанзиви на талијанском фронту. Из ових докумсната види сс, да јеофанзива на италијанском фрон-

И ФРОНТ 'гу зрсбала да отпрчнс прс оне. Лондои. — Крал> Т)Ор1)с упутио јс чспиткс енглсским авиптичарима за њихово јуначко дсло V току всликс биткс. Њихова сс сјајна дсла огледају у всликим губитци.ча, манстим нсмачкој авиатици. пет дана, од 8 до 1-2марта, они су уништили Б>7 немачких апарата и 84 обо])или ван контролс, од којих се ве])оватпо већидсо разбио о зсмллч Го чини укупно 220 немачких апарата пзбачених и:> бо])бс. Г\ уптак снглсских -апарата у истом времену износи 58. Нариа. Иемачка пл ампа спушта тон и ематра да Хпнденбург нс може да пробије оплсску борбсп\ линију. 11 а р и з. - Француска ш та м п а комснтару шц ],11 борбе иа западу, констагује, да и ако су Нсмци бацили огромне снаге, бројио јаче од Енглсаа, ииак нису успели, да постигпу главни циљ, то јест пут за Париз. (Граицузи п Ннглези одрн;алп еу потпуно овај део фронга, бсујетили непријагељу план и иапели му еграховите губитке. Париз. (Званично). Битка се наставља са највећом огорченошћу. Непријатељ блокиран од јуначких Француских трупа, а налазећи се у р ђ а в о м положају на. фрснту Ласињи-Ноајонлева обала Оазе, пренео је све евоје напоре иа лево Француско крило и бацио је у борбу знатне снаге у области Мондидиеа. На овој тачкп борбе су постале нечувено огорчене. Фрапцуски пу-

Ф Е Љ Т О Н

ДРАГОЉУБ Н. ДИМИТРИЛВИТГ

Л\ о

ИЗ ПРОШЛИХ ДАНА

Слика —

Како смо изашли на Иве, и сам се чудим. Узбрдица од Драгодолске мсхане ка Ивама била је закрчена бежаиијом. Тек, ми се некако нађосмо иа коси, одакле је пут све под ногу, до на Ставе. Застајемо. Киша одмерено али непрестано пада. Хладна, досадна дугограјна јесења киша, која носи мрзовољу и убија наду. Сипи. Продире до кос-гију. Паши лагано одступају са Прослопа. Са Дебелог Брда учесгано и силно урличу топови, да се земља нотреса: као да ту иза наших ле-ђа страшни всзув буши гротло, да избаци

силну лаву, која сс ускомсшала у утроби Иве. Са 1‘ожња се чујс потмуло кркљање швапских митраљеза. По које зрно из њиховог топа, у даљини тек задими шсоко у ваздуху и после неколико секунди проломи се стр„ховит пуцањ. — Ено смрти, рсче неко до мене пружив прст на распрснути шрапнелски метак. Од једном, као покоманди са свију страна настаје хук митраљеза и тресак стогинама топова брзом паљбом. Пет минута ништа се друго не чује, од страшиог тутња и грмљаве. Осетиш, како се и сам ваз-

дух ускомешава и чисто те гурне, а зо . Ј>а се гиба, као да ћс се П) јомити. — Ужас, рече досга озбиљно мој садруг. — Тек ћсш видеги ужас, рекох тск онако, да бих што рскао, ма да је и ово до сад правило утисак сив, тежак и суморан, и притискивао душу као олово. Наша сс пешадија, латано, по команди сггушта низ оне косе и повијарцс што од Дебелог Брда десно водс ка Пецкој. Ено их застадоше, окретоше се на левокруг, поћоше етотину корачаја, изађоше на косу и окуиише брзом паљбом, али после десетину минута узеше пушке по средини и понова прећоше у лагано, одмерено одступање. Пуцњава, као да се удвостручила. Ништа сс друго не чује, до страшно урлање топова и клепстање ми-

траљеза. Већ смо навикли и то нам изгледа обично. Продужујемо у нашу иозадину ка Ставама. Пут је вијугав али има благу падипу те се далеко види, већ само народ који га је притискао и стоји у месту, ско]н> не М 1 * ћи се. Неко оделен.е муниционе колоне идс у сусрет нама, за положај, а три реда неке коморе и алатне колоие иду са бежанијом. Пуг глибав, доста узан гс сс од једном закрчује. Пи маћи. Једна поворка бежанијских кола, н ато ва р е н а н ај ну жн и ј о м пртл.агом, а поврх н.сга окисла и прозебла, дсца, поворка бежанијске стоке, коморџијски натоварени кон>и са гломазним товарима, неке поломљене заплсњене каре, неколико терстних аутомобила — свс ес то спустило једно преко другог, и не. може ни да мрд-

пу. Сви журс, вичу, псују и тражс пролаза. Мало напред, искисла бсжанијска стока закрчила целу ширину нута. Једва семиче, као за инат. Жене и дечаци нервозно и немилице туку јадну, искислу и отладнслу стоку, журе је али стока нс корача више од десиметра. С обс странс, гго њивама, притисла бежанија са великим говарима на леђима п еа томилом ситнс, толе и босе деце. Иде лагаио као смрт. Дсца вриштс, коморџијс вичу и исују да мозак заболи од силие дреке. По која кола у њиви направила заклон под каквим дрветом, те иза кола с једне. и неких разапетих пои.ава с друге странс, наложена вагра, али јојкиша никако пе да, да се разгори, већ грање само дими и пишти, а премрзла, мокра дсца цвокоћу око ње.

Једпа жена са огромним теретом на ле/ђима, носи црну, прљаву девојчицу на левом рамену, придржавајуђи је левом руком, а десном води мушкарца, коме су канице олабављене, г<>тово спале, и ои их испрестано намиче прозеблом ручицом. 1Беиа девојчица, црномањаста, са необично крупним очима, <>д својих четрнајест година, мучи сс са јсдним каљавим прасетом, које никако нс иде куда би га она хтела вуђи. Све ее жури алп мало одмиче а пуцњава се све више и више приближава. У сусрст, одоздо са ( тава, наилазп јсдпа батерија пол.ских тоиова. П|>сд њом јашс потпоручник с корбачем у руци, е натучеиом капул.ачом и псујуђи удараше кога 1 од дохвати. 1ак<> крчаше ссби и багсрији пут, вичући да мора ети ћи на положај. Сви се склањају колико могу и лагано га пропуштају. Батерија опет буди изгубл.епу иаду.