Narod

БР. 230.

СОЛУН, НЕДЕЉА 18 МАРТ 1018 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по поднс.

Штампарија се налази у улици Коломоо број 0 .

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

шо

Г ОДИПА II. Рукописи сс нс нраћају. Огласи и белсшкс наплаћују сс по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

Глаиии уредпик ДРАГ. С. ГОГИЋ

Нсмачка офанзива јс за сада готово заустављена. Ни по ц с н у највећих жртава успех се није могао проширити. Китка на Соми улази извесно в е ћ у ДРУ Г У своју фазу која ће на сваки начин давати много повољније изгледе Савезницима него ли исцрпљеном нападачу. Та констатација могла би, до душе, изгледати прерана, ако би се судило једино по доспдашњем искуству и с погледом на обосгране цифре ангажоване снаге. Али то нијс овога пута једини елеменат који има пЈ)есудан значај. Један особито важан фактор, управо исто толико утицајан на об|)т и перипетије битке, то је оно беснило немачког цара и његових маршала с којим су сваког дана нештедице са гирали дееетине хиљада живота својих ])оЈ>ених војника оно лудо расипање љ} г дсксснаге којаје далеко од сваке сразмерсса постигнутим ревулта гима иса еавезничким губитцима. Таквом су економијом снаге Немци дотерали дотле да су за недељу дана имали близу 100.000 мјггвих, а го и у чисто ООЈ)бсНОМ и у мојшлном погледу представља ужасну и страховиту цифЈзу. Још само неколико дана са тпквим жртвама, још само неколикотакопрескупих успеха, па ће депресија да почне да обухвата немачке духове. и нестаће надувеног, пустог става и } т -

обичајене осионости. И за најснажнију војску погибија читаве стотине хиљада људи, за неколико дана, представља и војничку и моралну катастрофу, а камо ли за Немце којн су исцрпели све што имају, докле њихови противници имају толике резерве. Није то прича, и ако сстоликопута понавља, јер и сами Немци, поредсвега свог лудила, већ почињу да увифају да се тек ваљда не могу и људи исфабриковати на место изгинулих. НемаЧки цар, који сс показивао неко време |)езервиеан у питањима будућег миЈ)а, почео је био последњих дана поново да разговара са висине, поручујући: »Да мир, али кад непријатељи буду ПЈ)изна1Н да су побефени.« А у једном телеграму био је ])а зметљи во |)е ка о:» Н а ш немачки мач се показао као најбољс средство, а то Ј.е осТати и у будуће.« Али данас, када је као у пароксизму сатро на губилишту толике огромне масе безуспешно, спустићс извесно тон и доћи до сазнања, да онај »ко мач потргне од мача ће и погинути.« Ј1ИГА НАРОДА Лондон. — У горњем доу Лорд Пармур предлаже да се . своји принцип Лиге Народа и устаиовљеша једног мећупародног суда, чије би одлуке морале бити гарантоване сходним санкцијама. Лоребурн говори, да се

уг.еде парламснтарна контрола над спољним пословима и да се поеле рата створи један организам, који би омогућио (Ј)ормацију општег концерта измећу народа. Мар.кис Ленсддун показује, да ће Лига Народа морати, да се састоји у два битна појма: мораће да буде ириступачна свима и да обухвати све важне земл.е, и мораће да има довољну извршну моћ, да би свакога присилила на пошговање њених одлука. Ленсдаун смагра каодобар знак, шго се Сједињене Државе инлересују за то пигање, пошто Сједињене Државе, са својом великом светском трговином, могу боље од осталих држава, ако хоће, да врше на непослушне економски притисак. Ленсдаун мисли, да би гребало и Немачку после рата примиги у ову организацију, јер би то био најбол.и начин,' да се свет ослободи пруског милитаризма, пошто јс до сад Пемачка била увек велики анархиста у Еђропи, радећи увек према својим тежњама, бирајући увек најкраћи пут и одбијајући увек идеју мирнс дискусије. Али је Ленсдаун закључио да је гериторијално преурећен.с чрва потребна претпостав за стварање Лиге.

ДИПЛ9МДТИЈА Н МАН Ципих. — »Штутга})тсј) Најесте Тагеб.тат« Јтачуна, да ее под командом Хега налази 60 дивизија, 7о дивизија под Петеном, а 50 под Фоком, док би Американаца моЈтало бити око 150.000 у борби. Пј)отив ове масе овај пут етоје скоро све немачке снаге. 1\тг ее враћа опет на почетну евоју тачку.

Општи тон комонта1 >а резимиЈ)а се у овим речима: В])аћа сс на мач тек пошто јс дипломатија и с ц Ј) п ила своја ередетва. АКЦИЈД ПОЉАКА Цирих. - Представници панпол.ских странака, после дводневног већап.а у Кракову, позвали су посланике својих паргија, да иступе из пољског парламентарног клуба- због његовс попустл.ивости према влади. Иету је одлуку донела и народна странка. КЗ РУСИЈЕ Париз. — Из Пстрограда: Макси.м Горки, који је до сада симпатисао бољшевицима, објавио јс у листу »Поваја Жизн« протест против њих. Горки пише дословце: »Не могу бити задовољан. Пролетаријат није никога победио. Пролетаријат је био побеђен, кад га је полицијски режим држао за гушу, а и еада, и ако од своје стране гуши буржоазију, проЛетаријат није ни у ком елучају победник. Идеја не може бити побеђена грубом силом. У историји победник је великодушан, али пролетаријат, који данас триумфује, није такав. Томе је доказ хагппење толики' личности, које су достојлс највећег пош говања, и њихово затва])ање у опште затворе, а да нису ничим д о в о љ н о окривљени. Сем ових, хиљаде и хиљаде лица, радника и војника, пате од глади на дну тамница. Пролегаријат није победник у земљи, где поетоји грађански рат. У »Правди« лудаци вичу: »Смрт

буржоазијн! Смрт ПЈ)Исталицама Каледина !<!< Али буржоазија, пјшсталице Каледина, то су грађани и војници и то с\ г они, које стрељћ цј)венагаЈ)да. Нови Ј>ежим је потпуно једнак ца|)иетичком Ј)ежиму, једнако суЈшв, јсднако свиреп, али само мање цивилизован. Штогод је зла било у старом |>ежиМу, свеје нова влада задржала.« РАД У СИБИРУ Лоидон. — Иредседппк Билзон мисли, да би боље било да ее у Сибир пошаље иолективна експедиција Споразума, а не само Јапана, јер би се гако стало на пут ингригама Немаца, који употребљавају с в а средства, да код Руса изазову неповсрењс према Јапаџу. Кад би се таква експедиција искрцала у Сибир са изјавом, да долази у помоћ Русима против

Лондон. — Војпи критичар пуковник • Репинггон пише у »Морнинг Пост« да се ситуација побољшала укориет Савсзпика, који су већ господари ситуације. Лондон. — »Тајмс« пише да се ситуација на западном Фронту изменила у корист Савезника. Немачка је ОФанзива заустављена. Енглеске трупе повратиле су више положаја, које је непријатељ био узео. Цирих. — Немачка штампа у службеним саопштењима ставља на знање немачком народу, да су прераие наде у победу. Ова опомена иде на то да оправда пред јавношћу врло велике губитке, које је претрпела немачка воЈСка и неуспех плана немачког.

пруског империјализма, пкупила би око еебе свс р\скс пагриотске елементе. У ПАЛЕСШИ Лондон. — 14. ма]па наше т|)упс бпе])ишу ћи источно од Јбрдана напЈ )е дују у ПЈ)анцу Анмана. Иаша коВ.ица налази се на једну мил.у од ва])оши. Имамо за|)обљеиика. Иаши авијатичаЈ)и ооОјжли су 4 непЈЈИЈатељска ае])‘оплана и жсстоко напали на непЈшјатељске трупс и бомба'рдОвали неп |)ијателзСки воз на п[)узи за Хеџас. Н9ВИ ТЕНК9ВИ Њујорк. -- Саграђепо јс неколико тенкова новог типа. Они су многб солиднији, покретнији и бржи него ли досадашњи. По извршеним пробама присгупиће сс интепзивном граћењу ових страшних ратних орућа.

Париз. — Клсманео је понова изјавио, да непријатељ није постигаосвојциљ, који се састој ао у то ме да п ј) обиј е савезничке линије. Битка узима сасвим дЈ>уги преокрет. Ми се надамо да ћемо повратити цео терен који је непријатељ био заузео. Париз. — Борба је добила карактер битке у којој Савезници већ имају иницијативу. ИптеЈ > вен ц иј а <Ј>ра нцуски х трупа добија највећу важност. Французи су поново заузели вј>ло важне тачке а нека њихова оделења већ с)' п|)одЈ)ла до 14оајона. Нова француска појачања улазе сутра у борбу. П])сма Французи-

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Ф Е Љ Т О Н ГК ДЕ мппасдн : ЈЕДНА АВАНТУРА Има ли јачег осећаја од

ј-адозналости једие жене? Ах, знати, познати, дотаћи се онога о чему се сан.пло! Шта не би она за то урадпла? Кад се у жени пробуди нсстрпљива радозналост, онда ће она учиннти свс лудости, све нсобазјнжости, добићс сву смелост и неће се повући ни пред чиме. Говорим о жеиама, које су праве жене, обдарсне духом троструке осиове, који изгледа споља разуман и ладан, али чија су три тајанствена дела испуњеиа: један вечитом узнемиреношћу женском; други лукавством, које треба да престави доброту, оним лукавством богомољаца, со-

I фистичким и ужаспим; и последњи, најзад, љупком прљавошћу, изврсним лагањем, слатком подмуклошћу и . свима рћави.м особинама, које наводе лаковерне л.убавнике па самоубиство, али другс очаравају. Она, о чијој авантури хоћу да причам, била је једна мала провинцијалка, наивпо поштена дотлс. Њсн живот, по изгледу миран, текао је у воћсњу куће, са мужем увек заузетим, и двоје дсце коју је подизала беспрекорно. Али њено срце је трептало незасићеном радозналошћу и непознатом жељом. Сањала је без престанка о Паризу и чи-

тала жудно мондснске листове. Извештаји о забавама, тоалетама и свечаностима стварали су јој луде жеље; али је била нарочито тајансгвено узнемирена вестима пуним нечега, што се подразу.чева. а прикривеним уобичајеним изразима, као неким полудигнутим веловима, који су јој дозвољавали, да назре читав један хоризопт Јрешних уживања. Огуда је она посматрала Париз у апотеози величанственога сјаја и покварености. И завреме дугих ноћних сањарија, уљуљкиваиа правилним хркањем свога мужа, који јс спавао поред ње на лсћима, повезапа марамом од фулара, она је сањала о познатим људи.ма чија су се имена појављивала на првим странама листова, као велике звезде

на мрачноме небу; и она јс замишљала њихов лудачки живот с безпрекидним развратом оргијања, безгранично страсним и чулним префињеним осећајима тако сложеним, да она то себи ције могла да представи. Булевари с) г јој личили на вртлог људских страсти а све њихове куће зацело су криле чудновате тајне л.убави. Мећутим осећала је да стари. Старила је не познавши ничега од живота изузимају Ки своје свакодневно занимањс, сграховито монотоно и обично, које је чинило оио што се зове срећа домаћег огњишта. Још је била лепа, сачувана овим мириим животом, као зимсКо воће у затвореном ор.ману; а л и грижена, мучена, узнемирена тајном жел,ом. Питала се да ли ће умрети прс

него шго позна сва грешна пијанства, пре пего што, се буде бацила у гај талас париских страсти. После дугогразмишљаи.а, епремала се да отпутује у Париз, измислила је разлог, као да је родителш позивају, и пошто муж није могао да је прати, отпутовала је сама. Чим је счигла, трудила се да иаће разлог, који би јој по потреби дозвољавао, да осуствује два дана или бољс рећи две ноћи, је|>, говорила је, требало је наћи пријатеље који станују у предграћу. Тражила је. Прокрстарила је булеваре, не видећи ничега, изузимајући јавног и обележеног порока. Иепитивала је велике кафане, читала пажљиво мале дописе у »Фигару«, што јој је свакога јутра изглсдало као звонење на узбуну, као позив на љубав.

Никако нијс могла да наиће на тра1' чувених оргија уметника и глумаца; ништа јој није могло да открије храмове покварености, које је замишл.ала затворене неком чаробиом речју, као пећине из хиљаду и једне ноћи или катакомбе римске, где су се испуњавале тајно мистерије гоњене вере. Њени родитељи, обични граћани, нису јс могли упознати ни са ким од оних познатих људи, чија су имена брујала у њеној 1'лави, и она је у очајању помишљала због тога на повратак, али јој случај доће у помоћ. Једнога дапа, силазеКи улицом Шасе д‘ Апген, заустависе да носматра једиу радп.у пуну јапанских украса, тако обојених да еу украси давали изглед вссслости. (Наставиће се).