Narod

БР. 236. Б1Ч)Ј 10 ЛЕПТЛ

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија сс налази у у.шци Коломбо"6рој 0.

Нласнил КРСТА Љ. МИЛЕТИЉ

ГОДИПА II. БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не враТ.ају.

Огласи и белешке наплаТују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број Б.

ГЛАД ДЕЈСГБУЈЕ ЦИРИХ. — У Бечу је дпжан крунски савет. Присуствовао је Чернип и министар снабдевања и агрикултуре. Решавало се о питању животних намирница, које је. почело угрожавати унутрашњи мир. ЦИРИХ. — Политичка и војничка ситуацнја у Аустрији поново се погоршала. Уврујапост народа опажа се у предграђима Беча. Проглашено је опсадно стање у Пешти и Прагу. БПШ (I НАСТАШ

Сз^дбоносно затишје, којс је дошло иза првог периода битке на Соми, и које јс навештавало нову и страшну борбу, пресгало је. Бура, која ее веК наслуТивала у том тајанстаеном и злокоб.ном Тутању, одјекнула је већ као грм.вавина.Муње су се укрстиле, битка је поново отпочела. Бије се знаменита, можда решавајућа фаза н ај веће, н а ј огорчен иј е, нај.нуТ.е биткс од како је света. Огорчење и жестина која се унос.и са обе стране показују да се у истини води борс а на лшвот и на смрг. 'Т у првој (рази и у о1 ? ј садаиматоликоборби прса у прса, колико их никада није било у целом овом рату. То сзе показује како је високо схватање о озбиљнос. л ситуације. То су, у осталом, показивалеи припреме за нову борбукоје суееза време затишја вршиле са грозничавом журбом. ГТривлачиле се непрекидно и дању и но ћу резерве, довлачила артилсрија, организовали нови положаји, чинило највеТ.е напрезање. Ко је боље искористио затишје, то ће време ускоро показати. Ф Е Љ м. м.

Али оно што се још сада можс рећи то је то, да су у том погледу за наше Сазезнике много повољнији изгледи. Кад су они могли одолети лепријатељу онда, кад се ниЧ- могло знћти који су његови циљеви и са каквим Т.е се снагама непријатељ ангажовати на појединим тачкама, тим пре г ће, свакојако, моћи сада одолети када је непријатељ потпуно открио своје намере и своје циљеве. СНДБДЕВДЊЕ Париз. — Куповина жита у Мароку, у 1917 години, за снабдевање Француске, дала је резултате, који прелазс сва очекивања. Интендантура је могла да експедује у Француску: 39 милиона кгр. пшенице, 150 милиона кгр. јечма и 58 и по милиона кгр. кукуруза. Увоз је увећан, према 1916 години, са 15 и по милиона кгр. пшенице, 35 и по милиона кгр. јечма и 16 и по милиона кгр. кукуруза. ТмеТки бродови • Њујорк. — Предссдјник Америчке пловидбе, Харлеј држао је један важан говор пред Лигом националне морнарице Сједињених Др-

УАШТАЗ УАШТАШ 1

Она је посматрала Лопиноа од главе до пете, који је од тога погледа уздрхтао, па је за тим прошла. Али после десет корака опа се окренула. Учинило му се да је П])Имстио и осмејак. После двадесет корака опет то исто. Он ју је пратио занесен. Зар то није сан снова, пајвиша радост? На овом ирвом кораку љубавна авантура. Његова парижанска чар просто је од једном засенила, на први поглед, племениту Рандузијанку. Дошао, видео и победио. Каква радост, каква екета- ј за, кад буде својој очара-: иој љубави. после првог триумфа говорио,упијајући

своје погледе у њене: — Лепо дете, божанска пријатељицс, слагка моја, ти ме волиш ради мене са'мога, на првом сусрБту ме заволевши. Али ч)'ј ко јс твој победилац и буди горда, о жено привилегисана над свима женама! Ја сам Еусташ Лопиноа! Са јсзом и потпуним пијанством она ће се као обнезнанити. Он ће је будити, својим пољупцима... Дабле, ипак у вароши има и нечег доброг, и поред шиљате калдрме. И он је трчао за тим плај вим погиљком, малко по: руменео. Дама је пролазила улице једну за другом, поред зидова. Еусташ се

жава. Изложивши сву поморску сигуацију, изнео је податке досад још не публикованс односно броја нових поморских бродарница, готове тонагже или у конструкцији и тонаже у пројекту. Пошто је говорио какоје конструкција бро, на једно животно пиллње, Харлеј је изјави »Кад је Америка примила иа себе овај задатак, није било ни једнс бродарнице, где је влада могла извршити неку поруку. При уласку Америке у рат у земљи је билоЗб бродарница, које су моглс да раде бродовс од челика. Подигнута је друга 81 бродарница за лафе од челика и дрва а 18 постојећих је проширено. У новим бродарницама и у проширеним у изради је 235 нових костура за бродове, то јест 26 више, него их у овоа моменту има у свим бродарницама у Енглеској, које граде бродове од чслика. Немачкој јс требало 40 година да сагради своју војничку машину, а Сјсдињене Државе за само 8 месеци створиле један механизам бродарских графења, који ће победити Немачку. Једно друштво израдило је лаћу од 8800 тона, за 64 дана, а њено прво пуговање предузето је после 8 дана.« НТДЈША И СРБНЈД Рим. — Штампа талијанска као и политички кругови примили су са особитим задовољством изјаву г. Панпгћа, о жељн Србије да осгане у добрим односима с Италијом.

ИТДЛИЈД И ДМЕРИНА Рим. — Амерички минисгар војни Бекер допутовао је у Рим еа амбасадором Сједињених Држава Нелсоном Пеџом, пошто су заједно поеегили италијаиски фронг. Бекер је изјавио: Влада и народ Сједињених Држава боре ее, исто тако као и италијаиски парод за елободу свста. Ја сам срећан, што ми се дала ирилика, да могу поздравити у име Америке Италију, како њси народ, тако и њену војску, и шго могу изразити дивљење, које нас обузима прсд величанствсним напо])има и њеним несаломљивим духом. Ми сс поносимо, и улива нам поверење, што можемо и Италију убројати у народе који су одрећеии да спасу цивилизацију. 0ТП93ДРДВ ЧЕРНИНУ Париз. — Чернин је био изјавио у аустриском парламенту, да је Кл е м а н ео т ра жи о м и |) на три дана пред офанзиву. Чернин је, каже, на ово пристао али с тим да се не спомене Алзас и Лорен. На питање новинара да ли је ово истиаа, Клемансо је изриком казао: »ГраФ Чернин лаже.« ЕКОЖШШ РАТ Базел. — Јављају из Берлина: Бивши министар спољних послова Хелферих, изјавио је у једном говору: »Нашим сумаренима ми друкчије стежемо Енглескунего Наполеон континенталном блокадом, али то нас не сме обманути п I да не увидимо, каквом методом и каквим успсхом Енглеска изводи свој програм економског рата.«

Пошго је набројио неколико мера, које је Енглеска предузела, да спречи Немачку, да настави своју трговину, Хелфрих је додао: Ако нам мир не врати, у свету оно што су нам непријатељи узели и уништили, ако не будемо повратили целу слободу рада, слободу ак-

ције нашем предузетном духу у свету, немачки је народ потучен и постаће немоћан за неодрефсно врсме.« И завршио је: »Ми морамо добити мир, који нам је потребан, у првом редуједан економски мир. 0 в о ј е п ос л е д њ а б о р б а, најљућа.« ЗАПАДНИ ФРОНТ

Париз. — Геперал Фок поднео је министарском савету рапорт излажући са тачношћу и у светлим цртама војничку ситуацију на западном фронту. Париз. —- Према обавештењима из Немачке Нсмци су довели на фронт Амиена нове дивизије. »Матен« јавља да је командант северних армија издао проглас којим јавља да је Амисн ван опасности. Вашингтон. — Посланик Сједињених Држаца у Софији јавља, да ни један бугарски војник није послат на западчи фронт. Лондон. — Целокупна енглеска штампа пише о поновном отпочињању битке на западном фронту и каже да она има карактер страшне борбе без поштеде и без милости. Немци су ангажовали сву евоју снагу, коју су у општс могли да баце. Атина. — Бојвода од Конота добио је депешу од Енглеског Краља Ђорђа који се вратио с фронта, а која гласи: Ситуација на Фронту је одлнчна. Париз. — Генерал Лудендорф изјавио је кореспонденту »Франкфуртер Цајтунга« следеће: Улазимо у

другу фазу борбе. Прва је била врло тешка за нае, јср смо требали да узмемо извесне позиције одавно јако утврћене. Средствл којима распблажу иаши прогивници су огромна. Али ће морал однети победу, а не материјал. Питање јс само, чији ће мо|)ал битн надмоћнији. Париз. — Према накнадним информацијама поводом разгово])а кајзеровог са Хинденбургом о офанзиви на западном фронту дознаје ее, да је кајзер уевојио идеју о офанзиви, пошто су Хинденбург и Лудендорф убедили цара, да ће 18 марта заузети Амиен а после мало дана Париз, и да 'ће тада Енглези гражити мир. Париз. — Јављају из Рима: Игалија се диви француској војсци и цела земл,л се клања са захвалношћу и узбућењем пред величаиственим примсром поЖртвовања и хероизма француских трупа, чија неупоредива храброст је на пугу, да спасе Европу и цивилизацију. Само чаква војска осигураће побсду. Берн. — Немачка ш т а м п а препоручује становииштву да се чува од претераних и опасних илузија. »Тешкоћс су неочскиване, кажу листови, да могу

сетио да овај пут води на Променаду. III Она јс седела на клуни и пажљиво чигала једну књигу са зеленим корицама, док се млак послсподисвни ветар играо са њеним изазивајућим коврџицама. Груди јој се дизалс у одмсреном и јаком дисан,у, а подвољак, бсо и румен, одмарао сс на груДима. 0, Боже мој, како јс била лспа! Он је успорио корак, јер је гледао њену нбгу. Затим јс маневрисао по свима правилима највештије стратегије, дсфиловао прсд њом, али она није дизала очи. Окренуо сс иа левокруг и понова иродсфиловао. Ништа. Изнепаћен, малко збун,ен, он јс, ка’о јастреб над ггленом, о: ч:ивао око ње круговс, ненрекидне и свс

тешње кругове. Он ју је окружавао, опкољавао. Ухваћена је. На једанпут, она затвори књигу, устаде и пеличансгвеним, лаганим кораком продужи шетњу. Еусташ, наљућен, пј ) о мрмља бесно: — Она прави формалности, али видећемо ми то већ. Чекај, провинцијалко! Извади из џспа једну своју посетницу, намести јс на клупу, којој се већ враћала тајанствена пспозната, затим се направи као да одлази. Заклоњсв изаједног зида, он ју јс посматрао. Она одмах узс карту и иаправи мииу као да је хгела рсћи: — Ко је тај Еуеташ Лепиноа ? Али јунак догаћаја није тако мислио. — Она јс просго прене-

ражена, мпслио јс он. Грсћа је запрепашћује. Није то шала, да јој ја укажем пажњу! И он јој се представља, са шеширом у руци, попусгљиво смешећи сс као какав киез, као бог иа зсмљу залутали, кушаи лсгштом смртпих жена. Говорио је певао. Она га јс слушада погпуге главс. Она је примстила њсгов златан ланац, његов накит, њсгов лепи штап, његово ново одоло, чисте рукавице, иглу у машни (најбољег укуса: велики дијамант у злату), и побећена она га одведе кући. IV То јс била вј)ло проста кућа, усамљена на ивици обале, са зеленим капцима и ружичастим завесама. •Јсдна стара слушкиња ишла је тамо амо по кући, гунћајући.

У партеру, у једно.м маленом салону био јс клавир и диван. Ту је било мирно, готово поспамо. — Свршиће се —

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ Данило Крајиновић, благајник покретне арт. радионице пошта 414 моли свакога онога, који би што знао о ниже именованим војницима да га извести, како би им могао послаги карте, које су за њих из Србије стигле: Атанацковић Ненад од Катице Поповић из Бсограда. Аћимовић Аца, трг. помоћ., од мајке Јулке из Паланке. Бранковић Драгољуб, од мајке Ружнцс из Ратара. Весић Михаило, артилерац од жене Љубице из Ратара .