Narod

СОЛУН, НЕДЕЉА 25 МАРТ 1918 ГОД.

БР. 237. БРОЈ 10 ЛГПТА ‘

»г Јрод« излази свакога дана ио подне.

1Ј ! јмпарија се нллази у улици Колс бо број 0.

Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИПА ]. БРОЈ 10 ЛЕПГА

Рукописи се не враћлју.

Огласи и белешке напла-кују сс по погодби.

Редакција је улмци' Колом бо број (>.

ЗВОР У ЉУБЉАНИ Цирих. — Јављају из Беча да ее у Љубљани држао ових дана велики југословенсни збор. Посланик Корошец прочктао је петицију, потписану од 200.000 лица, којом се захтева уједињзње Срба, Хрвата и Словенаца у једну независну државу.

»Х’с ст иа« објавлзује неколике документе који дају кључ једне велике загонетке, а на име: Зашто су грчке трупе, и поредпретходногслоразума измеТју Скулидисовогкабииетаи Германо-Бугара, ипак дејствовале ватро.м против бугарских и немачких тр) г па, када су ове 13 маја 1916 окупирале Рупел. Та канонада је, као што се зна, служила Скулидису као аргумснт да пориче постојање уговора о савезу са нашим непријатељима. Докумен га су ова : Министар Пасаровтслеграфише својој влади 14 марта: »Главни генералштаб ми је саопштио, да очекуједа му авизирамо тачно дан, када Ге наша војска да насгуии, како би могао на време да извести своје власти. У том случају не би могло биги никаквог неспоразума и изоегла би се борба. Додали су, да не могу унапред да издаду наре1}ења у овом смислу, из бојазни да неко не изда ову тајну Енглезима и Французима.« Скулидис је упутио Пасарову обавештсња (која је Пасаров 15 мај:: упутио у Софију) а која гласе:

«Очекујемо авизу са ваше стране. Не могу унапред да издам наре-ђења о недавању отпора, јер се бојим индискреције. Ви знате колика је шпијунажа Савезника. Чекам да ми се тачно означи дан наступања немачких и бугарских трупа, како бих могао издати наре1)ења.« Краљ Константин и његови министри јако су б и л и ожалошћени што се у Софији могла сумњичити њихова добронамерност. Та се узнемиреност показала у Једном разговору изме4>у Скулидиса и Пасарова, који јс Пасаров доставио својој влади 28 фебруара: »Краљ је информисан да се у Софији изражава сумња и неповерење према држању које •ће јфчка заузети у°случају наступања бугарских трупа на њену територију. Његово Величанство ставило је у у дужност г. Скулидису да увери вас, а иреко вас 'л нашег узвишеног господара, да су те сумње и то неповерење, ако заиста постоје, неоправдани и неосновани. Крал> даје Ње го во м Вел и ча нству цару Бугара гарантију, да се бугарској војеци нсће ништа догодити

и да ће она имати пуну слободу и сигурност у својим операцијама.« УЗРОЦИ РДТД Лондоп. Коментаришући о новим открићима кнсза Лихновског, »Манчестер I наЈ)диаис< 1;ажс, да ова открнћа обарају три главна разлога, која. је Нсмачка нанодила, да припишс Енглеској одговојшост ва раг, то јест: да је Енглсска спрсчила Немачку, да добије што јој треба иарочито аа прекомо]>ски ралвитак; да јс Енглсска увидела у увсћаван.у немачкс флотс довол.ап разлог да у!;с у рат; и на послетку љубомора Енглеске у трговачком погледу. Открића Лихиовског доказују, да је био посгигпут споразум измсфу Немачке п Епглеске у подели еферр инто|>еса у поргугалским колонијама и у Малој Азији ; питаи.с немачке флоте нијс никад дошло на тапст у Ј>азгово]>има из.мсћу Греја и Лихновског; и Лихповски је са.м казао да с.у сс енглески кругови потпуно пбмирили са не.мачком конкуренцијом и да у опште нису жслсли да због Тога улазе у рат »Вестми. *;ср 1'азст« пише, да слг.. зници налазе снажну пом ћ у наствшцању публикоаан.а мемоара, који иоказују злонамерпу локвареност нсмачке полнтике, која је гурнула Европу у ово клање. СТАЊЕ У АУСТРО Цирих. — Фон Сајдлер искоришћује ускр 41 њс гт р а з Н и к с да спреми решење многих нерешенпх пчтања. Нада за ј)ешеи>ем најважн иј е г п ита ња, — уста внс. реформе - поново је пропала. У осталом Били су као пијанм, заборарл.ајући на свс. 11 то јс саевим природно. Затим вратили су сс у малу, усамљену, поетичку кућу. Кад су се капци затворили, и кад су већ једном остали сами, Еусташ сс просто убио, свирајући на клавиру разне своје иолкс и валцере и расинајућн свој таленач'. А ома, она јс слушала као бопш.а којој су мисли изван земље. Пајзад иста ностеља сјединила пх је и ноћ јс прогекла брзо и пријагно. Кад је дан ве.ћ био у велико, они су још спавали. Еусташ јс у сну видео како му на рацдузијанском шеталишту подижу мрацорну с гачуу и како га светина акламира. Дама је хркала са блаженим осећа н.ем да је лепо дошла до иара. Врсме је иролази.ш лагано.

у последњим седницама влада је била објавила да је почео рад око те реформе; али, како кажу »Мин.хенер Најссте Нахрихтен,« то влада није урадила да доиста изврши транс(|)ормацију државног организма, всћ само за то, да би на тај начин сложила странке. Изјаве 1 -1еха и Југословсна о државном праву чине данас у опште немогућим да се и помиели на уставне реформе, пошто је јаено да представници ова два народа неФс пристати ни на који Сајдлеров пројект. И делсгације ћуте. Бсз обзира што је Чернип одсутан, влада не мисли да повсде разговор о спољној политици, бојећи сс да не да пјшлику странкама, које-су всћ дочол.но испо.виле своје цил>еве, да кажу своје мишљење. Че[>нин би пј)отив ссбе имао Југословене, Чсхе, социалисте и Пољаке, који последњи су врло непоуздан елеменат због питања Холма.

ОД ПДЦНФШ Мексико. — Министар унутрашн.их дела и министар војни нздали су најстрожије паредбе, да се удвосгручи надзој) над обалама Пацифика. У том цил.у иојачане су војне страже и ларећсио је флоти, .да непрестап крстари и да спречава сиакн акт, који се противн иеутралности Мексика. Мексико. — Пронелс су се вести, да је нсмачки сумарен, кога је педавно заробича америчка флота у Пацкфкку, био наоружан у Мексику. Мексиканска влада наредила је најстрожу истрагу. Мисли се, да На једанпут, око десет сотн, пско куцпу јако, три пуг у ирата. И ако још нико пије одговорио, у ће један човек фамилијарно. Еусташ, који се беше иробудио и нећ отворио дремљиве очи, познаде момка из свогхотела. Погцта за господииа, гри гшсма, рече овај човек просто, осгави хартије на сго и оде. Вратићеш се брзо, Ромео. Да, одмах, Јулмјо моја. Само да свршим један посао, об' I. ..чваиа л.убави моја, и кстрже јој се из наручја. У хотслу, Еуеташ зазвопи за момка. Једна га јс ствар нарочито интересовала. — Какб сте могли, пријатељу, да ме иаћетс јутрос кад стс ми донели гшсма ? ()д куд стс знали где сам ?

су немачки грнћани наоружали сумареие, уз еарадн,у чете ])еволуционарног геиерала Биле. ЗоОГ лихновсног

Па])из. — 22 марта немачки авионм су прешли француске положаје и пошли на Па])из. Батерије за одбрану отпочеле су одмах живу пал.бу на нспријател,ске авивне, који су у свом гтовратку успели да баце само неколико бомби на околину Париза. Париз. — Поред непријагсл.еклх авиона, опчжених у околини Париза, једанје авион успео по ноћи да доће над Париз и да баци бомбе, не причинивши жртава. ГТа])из. — Дописник »Хавасове А ген циј е« шаље са француског ф]>онта: »Садања битка отк^ила нам је једну немачку ноиост: форми])ани су поеебни немачки одреди за св.мчсњс својих и непријатељских погинулих војника на бојноме пољу. Та одсљења скидају са мртваца одела, ципеле и оеталу опрему и еве то шаљу у посебне центре. Велика оскудица у оделу и кожи натерала Ко вам је одао м.оју невероватну срсћу? 0, господине, прскиде га чиетач ципсла, који је био и сувише од прозаичних земаљских ствари, то није нишга гешко. Који гч!Д путпкк не доће на преиоЈ.ишгС у хотел, тај увек пдс тамо. Других иростптугки не.ма у ва]>оши. КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ Данило Крајиновић, благајпнк пок])етне арт. радионице пошта 111 моли евакога онога, који би што знао о ниже именованим војницима да га извести, како би им могао послаги карте, које су за п.их пз Србије стигле: Иујичић Живко, од жеие Милеве ив ('елевца. Влајић Иладимир, бпо болничар у коњич. пуку од мајке Ђурћијс, Ковачевац.

ке за овај рачу и допушта ли потпуно објављивап.е мемоара?« Јавља ее из Ам стердама, да еу две хил>адс примсрака мемоараЛихповског узацпћени.

је Немце да ствојгс ова жалоена одел>ен>а. По|>ед тога, можемо очекивати, познаг.ајући немачку пе[)фидију, да ће о и и о 6у ћ и н е кол и ко с војих јединица у одела палих Епглеза и Француза, да би тиме пј)еварили наше трупе.« Лондон. —- Присгижу детал.и о самолрегору и јунаштву енглеских војникч. Тако је један батлљон.Л дивизије, коју јс похвалио маршал Хег, кад је пепријатељ са огромним снаглм., напао на наше положајс, заузео једну просграпу ку•ћу, која јс доминирила над непријател>ским положпјима и одагле спречавао наступање непријател.ч. У том положају изд]>жао је до последн.ег човека. Кад су му били унишгсни сни заклони, прлвио јс‘ у полукругу барикаде до метар високе од изгинулих војника. Непријател. је могао да преће гај положај само прско мртвог батаљона. Кад емо се повукли пруко Соме срушили смо <«е мостове осим јсдпог, којим Влајић Чедомир, бно у комбинованом пуц\ од мајке Ђурћијс, Ковачевац. Гајић Аранћел, младић избегл. од мајке Сгапице пз Ковачевца. Гавриловић Михиило,био у бојној комори, од мајке Милеве из Коначсвца. Гавриловић 1‘адован, носл. рекрут од мајке Ружице из Јагњила. Грујић Видоје, био у прекобр’ п.. од мајке Живке г.з Ст. Аџибег(л)ца. Живаповић Драгол.уб из Доб])одола, био је интсрниран у А.-Угар. и послат преко Швајцарске у размену, гражи га мајка Милиц.ч. Жнвковић. Д])Лгол.уб, од сесчре Да()е из Бешрада. Јанковић Данило, прекобројни н. од жене Миросавс из Врбоица. Јанковић Стрјимир, послсд. рскруч од Влаче Влагојевић из Ракиица.

Ф Е Љ Т 0 Н

м. м.

У

УАМТАб УАМПАТиШ

Ова чпвна жена морала заисча бити опчињсна . ег.отом и славом Еусташо>м да би се могла овако компромитовати, п])едовши се при жом вићен.у, презирућп друштвене конвснције и своју рспу гацију, 6ацајући пад ногс обзире према ородици и своју беспрекориу прошлосг. 0, счрасти, ето то су твојс последице! Еусташ је био сав срећан. Сваког часа сс шетао измећу клавира и дивана, декламујући читаве фанфаре. Дама јс била очарана, али јс, изгледа, још очеки•вала нешто. Хоћеш да ручамо заједно, бебице?

Да, анћеле, љубави моја, милошто једина... Дама позва бону. ј — Господип ће ручати. | Да, а новац? ј — Енр, повика удсшенн Лопиноа, и баци служавки новчаницу од сгс франака. Тада дама одједном пост.ч п])осч’о усхићена, а и служавка се поче смејати на сав глас. У нече, припијени једно. уз друго, шстали су сс поред тихе речицс, која је текла не шуморећи, као да се парочито усгручавапред н.иховом тајном, Спајали су своје уснс под пријатељским месечевим зрацима; пребрајали су зрно по зрно из бројаница л.убави.

Париз. Узбућен.с у Пемачкој изазвано открићима .Јихновског не утиш.чва се. Верлииски листови објављују дсчал.е отиочетог ислећсн.а противу Лихновског. У Гајхсгагу је један од чланова счранке нсзависних социјалиста, у току јсдне инге])пелације по овој афсри, поставио ово нитан.е: »Одобрава ли царска влада открића, којима сс покушава, тврди, одговорпост

П0Н?ЕТ У ФННСНОЈ Лондом. -- Ситуација V Финској постлје и;> дана у дан све абној)малнијом. 1’сволуционај>ни се покЈгег ширц свом силом. Нсмачк: влада, п[)иписујући оппј покј)Ст Ј)уској нропаганди, уиутила је Лењиновој влади ултиматум гЈ)ажсФ.и да ускратисваку сарадњу рсволуционарима. ЗАПАДНИ ФРОНТ

;а се у11емач -