Narod

БР. 248.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 5 АПРИЛ 1918 ГОД.

ГОДИНА И.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Шрод« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у \ лици Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ.

БРОЈ 10 ЛЕПТА Рукописи се не вракају. Огласи и белешке наплај.ују се по погодби. Рсдакдија је у улида Колсмбо број ().

ШСШВ1Н0 ШШАТЕ4ИВ0 КОНЕНТАРИ ЧЕШНЕ И ЈУГОСтШНЕНСКЕ ЦЛ АГЛПЕ -——

ШШШШ ШШШШШШШШ уу Кеоспорни доказ, ка-јдодрје; »Познато је како је расположеше кодјко се свршила онда руЧсха к Југословена ујска офанзива. АустријАустрији, јесу комента-!ске су трупе створиле ри њихових листова ојтада један нови фронт, не.мачкој офанзиви најод кога је у пролеТ.е западу. Из сваке линије 1915 поче-ла битка пророју је цензура пропу-јбијаша код Горлица.«

; отизам. Народ се може 1ариз. Јављају из Пе-; ваСпитати патриотски, трограда: УзбуЈење јс вр-ј али никако натерати на ло велико. Бољшевици не патриотизам. Трогоди- . , т , - .. * К Р И ЈУ своју жељу, да по-; шњИ страшни прогони стила, изоија нада у|Из ових Деникових ре- чну поновна непрмјатељ- и смртне прееудс нису по о е Д у Спо|Д 1 зума и.ч I »Салцбур/ер Фолкс-јсгва према Иемачкој. Сма-; довели ни до каквог ре-

јева, а одатле својој ку- I ћи, нападнути су и за- ј робљени од сзик сдреда којн су их затим взћим делом стрељали.

Л о

ђ чт П тт ? V * ‘Ј Л и 'Ј и

УНУТРАШНјИ РАТ Цирих. — »Арбајгер Цајтунг« пита владу, каквим то она средствима располаже, да

сваким даном испољавају све јаче, али да само они, којн не познају право унутрашње стгње у Аустрији, могу веровати да ће ове тсннатера народ на патр;.- дснције избитт оружјс из шака војсци и тако натсрати земљу да по-

V ј-1 [ ^ ^ ‘ 1 Ј ‘ . 1 МХ 1ХЈ VI ПС1 IV Ј01/1 ј 7 Ц. I симпагиЈс за дшлескујблаа« изводи закључак, јтра се као пеизбежна об-| зултатс). Соција листич-' м ГПлопттр1/*.г 1гп .... ' Ј ^ .1 * .

и Француску. »Словенец« приказује, си.мболичкН данашњу џиновск} 7 борбу, упорсЧзујућл је са борбом Урза, јунака из »Кво Вадиса« про.тив дивљег бика. Овде су Савезници Урзус, а бик Тевтонци. »После надчопечанског напора — калф’ »Словеиец« — хришТавски јс борац успео, да повије врат дивљем бтгку, и животиња огрезпувши у свпјој крви! свалила се на земљу.« За овим долази 70 цензурисаних редова. Оргак' чешких клс-

да Чеси желе, да тако јјава рата зваиично одј ки

.ткт вели, да Је у- изг.мсиа са 190 прошв

14-јсгране цуснЈе мемачкој. ,залудно непрестано се; ;;ак0НСКИ п , )е д Л0Г 0 пшн .|1 е ммамо — повлачим пре>ем I Петроград. - Генсрал пбзивати на- нско сред-ј иап , у под аастаВ у и класе!^™ - ' : Еверт пуштен је у слобо-Јство, Чије би са'Мб-име! од РЈ Г0Д;!! , аЈ показана јс ^ а1,им Ј с роц»цалие.а Ирс•фЧду- Немци су отворили ујморало уииштити из-! реТ кк патонотска |сднољ,-- ^ ап дао <>и 1У из Ј ав - /: )>Ј '

И Енгдези добиј}’слич- јсграие Русије Немачкој. ну победу прооијање немачког фронта. Мшзу ЈуТОСЛОВСНИ . , АЈ . у-ј »>а<,рп.ш ^ Ј1ШШ1ПШ по- , ретк све се више учвршћује | Минску фчлијал Дајчес ! дајнички чешки гш- ; шпост. струја, која иде за тим 1 Вц Н к. крет, јер тога соедства : да утврди да југосло- ј ——— { Н сма, нцуи га можеби- 1 венско питање нијс у- (ТГјМПРСКА ^ПРВА 1’‘И. Призаајс да и нутрашња ствар монар- Ј ' хије. У једном чланку'; Дондон

предложили изменс и даће формуле којима ћс ови бити ладовољии.« Посланик Жобср одмах је на ово изјапио: »Ја сам подкео противпредлог; иа апвл г. подсскрстара, повлачим га. Могао бих га и задржати, јер верујем да то нншта не би смртцлр на. ј родиој одбрани, Али нред садашљвм околности.ма, кој|' сЕ озбиљне и ако ие о! ;»асие, када гдлска рала мо11а скупштпн-1 • ... ра. да сга.че сва уз аладу, )| седници, на којо] |е г •*_! прву нашу ратпу влцчу што

пусти.

сзе зд отдагину

Париз,

риотска јсдноду-; ПодссчцЈегар за војску,

шмам реч _\ има онрга дела пријате.ва који сј' сс до сада лротицили позиву но^ Аорами дао је ову изјаву: ј вих к<1аса . д^ наС д аје ппи . Јжава, састављена од 1 - 11" шшк "» •' «* \ ’'нр р >п ппп \тп'тго пч 1 ' ' ^ Р‘ ** °Ј Ц е ,а ?<-лл.а пра | ску и класе 19, и то нс Адмирали-; .**Ч Да има ј тн са поуздањсм, које се о-' ? .бог тота што со одричемо идеја које су нам диктова-

> Јрсд свропжим рат тех саопштава извсштуј П-зојИХ захгсва према поЈачава сваним судом« Љубљански Г1ПКНПГ кп , у10 „„ ант0 ,, н ;тим народима али да' »Стоненгки Госполчо« 1 ВН ° Г ^ 1аНДаНТа - , ’ да ј кога, часа, влада тражи од, ле досадашње држање, већ »цловенски 1 осподар« глеске ф лоте да ]е 1. испуњење тих захтсва с ш . г „

кажс, да ‘ско меЈ све »М цену каже лист јљених лафа спасле су право. Гласправ- снгле ске лађе које не-

рикала »Нашинец« пи- 1ПО ! < ' . , ше, да се на западу о де неке се маћи

шити па ма се цела Немачка и цео пакао здружили против нас.«

дигравају догафају ис торијске важности, о којима ч е ш к н народ мора да води рачуна. »Делницке Листи« цитирају разне моралне нзреке великог педапога Коменског, који је стрекао јазномлењепро- ј живео у време триде-' тив Чеха, немачни ра-Ј

мају гуоитака. Лондон. — Ја-вл.ају из Котснбурга, да се војдила поморска битка Ц|-|Д на двнским обалама код куле светиље Кулен. БУГАРСНА И ТУРШ

не.ма од свега тога. Она ! • није остварила ниједан; узвишени принцип: ни- ј је дала аутономију ево- ; јим народима, није дс-; Лондон, — Једна вимократизовала своју по- • сока војничка личмост литику према иародима. ; изјављује, да упркос еОна једино остаје при ј ва.куаццје Бајела, пбстосвојим захтевима, и ми-;ј е јакиЈ разлози да се сли да тиме доказује! исрује да ]е опш ге не,своје право. Али илу- пријатељсво наиредова-

ппојект; абог тога што су околноје потрсбно аломл.ииу нода се све рање спакоји су '

ЗАПАДКИ ФРОНТ

еетогодишњег рата. »Ни јдикал Волф поднзо је ј онда — кажу »Делниц-ЈРајхсрату интерпелацкке Листи« — Коменски ју о држаљу чешких денијс очајавао за будућноет свога народа, а и лозинка данашњих Чеха мора бити: Не губити наду, ма шта се десило.« А »Виденски Деник« данашњу ситуацију Енглеза упорефује са ситуацијом Аустријанаца у септембру 1914 пред Краковом и

Цчрих. — Посло рбзго-јзорно Ј*е рачунати каЈше зауставл.ено. Енгле-

зертера који се налазе у Русији, а који сј се организовали у велггле нерегуларне одреде под командом официра - дезертера. Мкогобројнинемачки аустријски и мађарски заробљеници каже се у итерпелацији — који су путовали из својнх логора преко РГн-

ги де мопшн:

Ф Е Љ Т О Н

7 ? V 'Г? I Г тт ут д ; п ци 1-1 №- ■:! кДј ^

Ч.У

Салон је био мали, сав у тешким засчорима, и дискретно мирисав. У широком камину буктала је велика ватра; док је само једна лампа, са шеширом од старинских чипака, са једног краја камина освет-Ђавала слабом светлошћу два лица која су разговарала. Она, газдарица од куће, једна старица седе косе, ади једна од оних пријатних схарица чија је кон<а без 6<ара, глатка као фини папир и миришљава, сва натолљена мирисима, преливена До живбг меса фи-‘ ним есерцијамд, којима се она купа, тако одавно: старица која се осећа, кад јој се пољуби рука, као лаки

мирис који нагло допре до носа, кад се отвори кутија пудера од флорентинске перунике. Он је био давнашњи пријатељ, Још момак, један свакидањи пријатељ, сапутник у животу. Нншта више иначе! Пресгали су да говоре за тренутак, и обоје су гледали ватру, мислећи на ма шта, ћутали као људи, који немају потребе да говоре, да би занимали једно друго. Одједном изненада јсдна дебела цепаница која је упола пламГгила, паде, прескочи намешгај од храсговине, упадс у салон и - откотрља се на ћилим, бацајући варнице унаоколо.

вора пзмсђу цара и Хелфе риха, овај ће интервенисати измећу Турске и Г>угарске, да би Бугарска вратила Турској Тракију. Ова иктсрзепција је због тога, што се Нсмачка бојн претећег држања БугарСке због овог пмгања. Пемачка штампа пуше да ова диференцији треба да се изрЗвна пре него што се изравна пре него што сеДобруџа усгупи Бугарској, Стара жена, с лаким узвиком подиже се као да побегне, док је ок, ударајући ногом, поново убаци.о у камин огромни комад угља и својим ћоном угасио све ситно угљевље које је било попадало около. Кад је опасност била отклоњсга, рашури се јак мирис изгоретиие; и човек,

неку мистериозну силу, дивизијс боре се која ке натерати наро-Цуначки. И .ако их неде, да признаду држаа-; нријатељ натерује на ну идеју и да се од|је- мало повлачење, он ’ће кну својих захтева. На-! наићи на несаломљиве роди сами треба да од-1 линије. Мефутим савезлучују својом судбином.} ници штеде своје сна»Фремденблат«, поле- ј 1 е што је могу ке више, мишући са француском штампом, призцаје, да се не може опорећи по-

стојг ње издајнич ких

чувајући их за момеит кад ћс избити контра офанзива. Париз (званичнр).—

тендеиција у Аустрији, На фронту Соме.и Оаи да се те тенденцијејзе врло јака обострана

а ртигл е р иј ска а ктив н о ст и сукоб патрола. Французи су извршили више испада у непријатељскс лииије нарочито југозападно од брежуљка Менил, у пределу Таир, и северно од Флиреја, и добили заробљеника. На десној обали Мезе непријатељев покушај источио од Самоње пропао. Лозана. — »Наје Фраје Пресе« пише : Савезничке хрупе још шчсу .нн ушле у ■борбу. Било би глупо, да се у овом моменту пресућује на чијој је страпи победа. Још се нисмо вриближилм одсудном моменту борбе. .

ста жалоена и ружна исгррија«. Моји стари другови су се чесго чудили хладном држању, којс је изненада наступило измећу мене ијсднога мога најбољега друга који се звао Жилиен. Нисј' могли никако да појме како су два интнмна и нераздвојна друга, као што смо седајући понова прско пу-ј ми билн, моглп наједаред

та. своЈе прнјатсљицс, гледаше је смешећи се: »Ето, рече, показујући повраћсну цепаиццу у огњишгу, ето због чега се нисам оженцо«. Она га^ посматрае, зачуљена, оним ]>адозналим оком жена, које желе да знају; оком жена, које нису зише сасвим младе, гдс је радозналост размишљена, сложена, чссто злабва; и оиа упита: »КаI то?« Он настави: »Ох, то је читава историја; једна до-

да постану готово странп један другоме. АЈГи, сво тајпе тог пашег разилажеља. Ја п он смо становали некада заједно. Нисмо се никада одвајали; и прија-' тељство, коЈ - е нас је везинало, изгледало је тако јако да ништа не би могло да са помути. Јсдне вечери, враћајућп се кући, он ми рече да се жени. Осетих као ударац }• грудима, као да ме јс покрао или преварио. К а д с е

пријатељ лсени онда је свејмушке наклоности. Помстсзршено, сасвим свршено. * ни људи, у место што сс Љубомора једне жене, то ;жене и раћцју, као утеху вастаре дане, децу, која ће их напустити гребало би да траже једног доброг и поуздамог пријатеља и да остаре са њиме у оном једИнству мисли које може да постоји само измећу два човека. Најзад се мој пријатељ Жилиен оженио. Њсгог.а жена је била лепа, љупка, мала плавуша с коврџицама, жива, пуначка, која га је нзгледа обожавала. У почетку, пшао сам им ретко у кућу, бојећи се да но е.четам њиховој љубави, осећајући се сувишан мећу њима. Мећутим они су ме зивкали без прсстинка и изуледало је да ме воле. — Свршиће се —

неповерљшш узнемиремо и чулно осећање нетрпн н икаку оданост снажну н нскрену, ону о д а н о с л духа, срца и поверења, која ностоји измећу два човека. Видите, гоеноћо, ма каква билн љубав која цх спајв, човек и жска остају увек,<пф а1Ш душом и јцпе-' лигенцнјом; они остају увек Д13е рагие стране, онп еу различног рода; код њцх треба увек да је један укротитељ а други укроћени, један господар а други роб; час један, час друти! оаи нису никада једнаки. Сгежу једно другоме руке, вреле, које дрхте! не стежу их јаким лојалннм сгиском, оним стиском, који изгледа као да отвара срце у одушевљењу искрене, јаке и